Абдурахман ал-Суфи

Абул-Хусеин Абдурахман ибн Омер Суфи (Персијски: عبدالرحمن صوفی; на Западу познат по латинизираном имену Азофи; Рођен је у граду Рај, 904. а умро у Ширазу 986. године. Суфи је био перзијски астроном и математичар.

Живот

Сазвежђе Стрелца у ал-Суфијевом делу Опис небеских сазвежђа

Абул-Хусеин Абдурахман ибн Омер Суфи, изузетно је добро познавао астрономију и био један од приватних учитеља Адудудауле Дејламија. Пореклом је из Феса у иранској провинцији Фарс, рођен је 904. године у Реју. Као званични владарев астроном, радио је у палати Адудудауле Дејламија, коме је посветио и своје славно дело Сувар ал-кавакиб [Форме звезда]. На захтев овог бујидског владара, Суфи је написао и научни есеј о облицима једнакостраничних геометријских фигура, у коме је обухватно разјаснио начине цртања једнакостраничних многоугаоника с јасним странама помоћу шестара.

Суфи је стекао велику славу због тога што је изузетно детаљно описао статус небеских тела, па његово спектакуларно дело Сувар ал-кавакиб [Форме звезда] можемо убројити у најзначајније исламске класичне списе из ове научне области.

Суфи је веома јасно и читко презентовао резултате својих опсерваторијских истраживања у вези са стањима и карактеристикама разних небеских тела. Он је успео да размотри њихов статус и величину, као и њихову доминантну боју. У свом попису небеских тела, Суфи објашњава да постоје два различита приказа тих тела: приказ који се обично користи за све посматраче са земаљске кугле и приказ који се повезује са самим тим телом. Другим речима, други оквир небеских тела приказује суштину онога што она у ствари јесу. Дакле, он је тврдио да ми нужно не видимо истиниту слику небеских тела. Такође, међу Суфијевим списима можемо запазити и једно његово драгоцено дело о астролабу.

Преводио је и коментарисао грчка астрономска дела, при чему се посебно истиче Алмагест Клаудија Птоломеја.

Дела

Суфи је приредио занимљиву збирку под насловом Сувар ал-кавакиб [Форме звезда] која представља и анализира 48 различитих облика Осме небеске сфере (Фалак ал-буруџ). Наслов ове збирке, која је преведена и на персијски језик, у неким историјским преносима забележен је као ас-Сувар ас-самавија или као ал-Кавакиб ас-сабита. Савремени историчар наука Џорџ Сартон (Георге Сартон, 1884–1956) Суфијеву збирку убраја у три највећа муслиманска дела о астрономији. Друга два су, како он наводи, хороскопи (аз-Зиџ) које су приредили Улуг-бег и Ибн Јунус. Наравно, не треба дозволити да слава Суфијеве поменуте збирке умањи значај његових других дела, као што је његов бриљантан трактат о астролабу.

У својој књизи Китаб ал-Каватиб ал-Табит ал-Мусавар године 964. је описао Андромедину маглицу за коју је користио израз "мали облак". Исте је године прерадио 1100 година стар Хипархов звездани каталог направљен око 129. године пне. (141-127, 137, 135, 130. пне.) те га је 986. године издао под насловом Китаб Сувар ал-Кавакиб. У њему је поправио Птоломејев звездани каталог. Први је покушао повезати традиционална арапска имена звезда и сазвежђа са грчкима, која су дотада била неповезана, а што је изазивало збрку. Писао је и о астролабу и новим начинима његове употребе.

По њему је прозван лунарни кратер Азофи (Азопхи). Његове Месечеве координате су 22,1° јужно; 12,7° западно, промер 47 км и дубина 3,7 км.