Пређи на садржај

Блаженства

С Википедије, слободне енциклопедије
Јамес Тиссот, Беседа о блаженствима, 1886—1896.

Блаженства (лат. beatitudes благослови[1]) у хришћанској традицији означавају скупину благослова које је Исус изрекао у својој чувеној беседи на гори.

Исусови благослови су забележени у јеванђељима по Матеју и Луки, а неки се налазе и у неканонском Јеванђељу по Томи. Неки проучаваоци сматрају да Исусови благослови изворно потичу из претпостављеног Q документа и да је Лука задржао изреке ближе оригиналу, јер ту Исус благослови сиромашне и гладе, док их је Матеј спиритуализовао, говорећи о „сиромашнима духом“ и „гладнима правде“.[2]

У оба случаја, Исусови благослови представљају намерно извртање уобичајеног схватања „блаженства“, односно среће. Благослови прате једноставан образац: Исус именује групу људи за коју се обично сматра да је лишена благослова или неблагословена и проглашава их блаженим.

По Матеју

[уреди | уреди извор]

Јеванђеље по Матеју даје најпотпунији списак благослова:

Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско;

Благо онима који плачу, јер ће се утешити;
Благо кроткима, јер ће наследити земљу;
Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити;
Благо милостивима, јер ће бити помиловани;
Благо онима који су чистог срца, јер ће Бога видети;
Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божји назвати;
Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско;

Благо вама ако вас узсрамоте и успрогоне и рекну на вас свакојаке рђаве ријечи, мене ради.
— Јеванђеље по Матеју, глава 5 (превод Вука Караџића)

Јеванђеље по Луки даје блаженства насупрот „претњама“:

Благо вама који сте сиромашни; јер је ваше царство Божије.

Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити.
Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.

Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.

Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.

Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети.
Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.

Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.
— Јеванђеље по Луки, глава 6:20-26 (превод Вука Караџића)

Јеванђеље по Томи даје неколико Исусових блаженстава разбацаних на различитим местима у тексту:

  • Благо самотнима и изабранима, јер ви ћете наћи царство. Из њега сте дошли, и у њ ћете се вратити.[3]
  • Благо сиромашнима, јер ваше је Царство небеско.[4]
  • Благо ономе који је трпио, јер је пронашао живот.[5]
  • Благо вама ако вас мрзе и прогоне. Гдје год вас гонили, неће пронаћи то мјесто.[6]
  • Благо прогоњенима у својим срцима. Они су уистину препознали Оца.[7]
  • Благо гладнима, јер ће се жељноме трбух напунити.[7]

Тумачења

[уреди | уреди извор]

Неки од благослова имају своје паралеле у Старом завету, са којим је Исус био упознат. На пример, псалм 24:3–5 каже да ће Бог благословити оне чистих руку и безазлена срца, док псалм 37:11 каже да ће смерни наследити земљу. Иако је благослов кроткима веома цењен, чак и од неких нехришћана попут Гандија, неки критичари попут Ничеа га виде као израз хришћанске ропске моралности.[8]

Благослов миротворцима се традиционално тумачи као подршка мирољубивом понашању и пацифизму. Међутим, непацифисти сматрају да реч миротворци не означава пацифисте, већ људе који узрокују мир где је некада било сукоба. У том смислу овај благослов је Августину служио за оправдање праведног рата, доказујући да је рат који доноси већи мир оправдан. Обзиром да је у првом веку владао Паx Романа и да су ратови били веома ретки, неки проучаваоци сматрају да се миротворци односи на оне који мирно решавају спорове унутар заједнице.[9]

У јудаизму је благослов доживљаван истовремено као благодет и позив. Битно је напоменути да арамејска реч за благослов, „асхреи“ или „товахоун“, истовремено значи „благословен“ и „пробуди се“ или „устани“. Стога се Исусови благослови могу посматрати и као позив на акцију.

  1. ^ Харпер, Доуглас. „Беатитудес”. Онлине Етyмологy Дицтионарy. Приступљено 9. 9. 2008.  Спољашња веза у |wорк= (помоћ)
  2. ^ "Беатитудес". Цросс, Ф. L., ед. Ин тхе Оxфорд дицтионарy оф тхе Цхристиан цхурцх. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. 2005
  3. ^ Јеванђеље по Томи, изрека 49.
  4. ^ Јеванђеље по Томи, изрека 54.
  5. ^ Јеванђеље по Томи, изрека 58.
  6. ^ Еванђеље по Томи, изрека 68.
  7. ^ а б Јеванђеље по Томи, изрека 69.
  8. ^ Ниетзсцхе, Фриедрицх (1887). Он тхе Генеалогy оф Моралс. ИСБН 9780679724629;. ИСБН 978-0-679-72462-9. Проверите вредност параметра |исбн=: инвалид цхарацтер (помоћ). 
  9. ^ Цларке, Хоwард W (2003). Тхе Госпел оф Маттхеw анд итс Реадерс: А Хисторицал Интродуцтион то тхе Фирст Госпел. Блоомингтон: Индиана Университy Пресс. ИСБН 978-0-253-21600-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]