Blaženstva

Из Википедије, слободне енциклопедије
James Tissot, Beseda o blaženstvima, 1886—1896.

Blaženstva (lat. beatitudesblagoslovi[1]) u hrišćanskoj tradiciji označavaju skupinu blagoslova koje je Isus izrekao u svojoj čuvenoj besedi na gori.

Isusovi blagoslovi su zabeleženi u jevanđeljima po Mateju i Luki, a neki se nalaze i u nekanonskom Jevanđelju po Tomi. Neki proučavaoci smatraju da Isusovi blagoslovi izvorno potiču iz pretpostavljenog Q dokumenta i da je Luka zadržao izreke bliže originalu, jer tu Isus blagoslovi siromašne i glade, dok ih je Matej spiritualizovao, govoreći o „siromašnima duhom“ i „gladnima pravde“. [2]

U oba slučaja, Isusovi blagoslovi predstavljaju namerno izvrtanje uobičajenog shvatanja „blaženstva“, odnosno sreće. Blagoslovi prate jednostavan obrazac: Isus imenuje grupu ljudi za koju se obično smatra da je lišena blagoslova ili neblagoslovena i proglašava ih blaženim.

Po Mateju[уреди]

Jevanđelje po Mateju daje najpotpuniji spisak blagoslova:

Blago siromašnima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko;

Blago onima koji plaču, jer će se utešiti;
Blago krotkima, jer će naslediti zemlju;
Blago gladnima i žednima pravde, jer će se nasititi;
Blago milostivima, jer će biti pomilovani;
Blago onima koji su čistog srca, jer će Boga videti;
Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božji nazvati;
Blago prognanima pravde radi, jer je njihovo carstvo nebesko;
Blago vama ako vas uzsramote i usprogone i reknu na vas svakojake rđave riječi, mene radi.

Jevanđelje po Mateju, glava 5 (prevod Vuka Karadžića)

Po Luki[уреди]

Jevanđelje po Luki daje blaženstva nasuprot „pretnjama“:

Blago vama koji ste siromašni; jer je vaše carstvo Božije.

Blago vama koji ste gladni sad; jer ćete se nasititi.
Blago vama koji plačete sad; jer ćete se nasmejati.

Blago vama kad na vas ljudi omrznu i kad vas rastave i osramote, i razglase ime vaše kao zlo Sina radi čovečijeg. Radujte se u onaj dan i igrajte, jer gle, vaša je velika plata na nebu. Jer su tako činili prorocima očevi njihovi.

Ali teško vama bogati; jer ste već primili utehu svoju.

Teško vama siti sad; jer ćete ogladneti.
Teško vama koji se smejete sad; jer ćete zaplakati i zaridati.

Teško vama kad stanu svi dobro govoriti za vama; jer su tako činili i lažnim prorocima očevi njihovi.

Jevanđelje po Luki, glava 6:20-26 (prevod Vuka Karadžića)

Po Tomi[уреди]

Jevanđelje po Tomi daje nekoliko Isusovih blaženstava razbacanih na različitim mestima u tekstu:

  • Blago samotnima i izabranima, jer vi ćete naći carstvo. Iz njega ste došli, i u nj ćete se vratiti. [3]
  • Blago siromašnima, jer vaše je Carstvo nebesko. [4]
  • Blago onome koji je trpio, jer je pronašao život. [5]
  • Blago vama ako vas mrze i progone. Gdje god vas gonili, neće pronaći to mjesto. [6]
  • Blago progonjenima u svojim srcima. Oni su uistinu prepoznali Oca. [7]
  • Blago gladnima, jer će se željnome trbuh napuniti. [7]

Tumačenja[уреди]

Neki od blagoslova imaju svoje paralele u Starom zavetu, sa kojim je Isus bio upoznat. Na primer, psalm 24:3–5 kaže da će Bog blagosloviti one čistih ruku i bezazlena srca, dok psalm 37:11 kaže da će smerni naslediti zemlju. Iako je blagoslov krotkima veoma cenjen, čak i od nekih nehrišćana poput Gandija, neki kritičari poput Ničea ga vide kao izraz hrišćanske ropske moralnosti. [8]

Blagoslov mirotvorcima se tradicionalno tumači kao podrška miroljubivom ponašanju i pacifizmu. Međutim, nepacifisti smatraju da reč mirotvorci ne označava pacifiste, već ljude koji uzrokuju mir gde je nekada bilo sukoba. U tom smislu ovaj blagoslov je Avgustinu služio za opravdanje pravednog rata, dokazujući da je rat koji donosi veći mir opravdan. Obzirom da je u prvom veku vladao Pax Romana i da su ratovi bili veoma retki, neki proučavaoci smatraju da se mirotvorci odnosi na one koji mirno rešavaju sporove unutar zajednice. [9]

U judaizmu je blagoslov doživljavan istovremeno kao blagodet i poziv. Bitno je napomenuti da aramejska reč za blagoslov, „ashrei“ ili „tovahoun“, istovremeno znači „blagosloven“ i „probudi se“ ili „ustani“. Stoga se Isusovi blagoslovi mogu posmatrati i kao poziv na akciju.

Vidi još[уреди]

Izvori[уреди]

  1. Harper, Douglas. „Beatitudes”. Online Etymology Dictionary. Приступљено 9. 9. 2008.. 
  2. "Beatitudes". Cross, F. L., ed. In the Oxford dictionary of the Christian church. New York: Oxford University Press. 2005
  3. Jevanđelje po Tomi, izreka 49.
  4. Jevanđelje po Tomi, izreka 54.
  5. Jevanđelje po Tomi, izreka 58.
  6. Evanđelje po Tomi, izreka 68.
  7. 7,0 7,1 Jevanđelje po Tomi, izreka 69.
  8. Nietzsche, Friedrich (1887). On the Genealogy of Morals. ISBN 9780679724629; ISBN 0-679-72462-1.. 
  9. Clarke, Howard W (July 2003). The Gospel of Matthew and its Readers: A Historical Introduction to the First Gospel. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 0-253-21600-1. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]