Bleach

С Википедије, слободне енциклопедије
BLEACH
Корица првог тома манге BLEACH
ブリーチ
(Burīchi)
ЖанрАкција, фантастика
Манга
АуторТаито Кубо
ИздавачShueisha
Циљна групаШонен
ЧасописWeekly Shōnen Jump
Прво излажење7. август 2001. — 22. август 2016.
Томови74 (списак томова)
ТВ аниме
Режисер Норијуки Абе
Продуцент
  • Кен Хагино
  • Норико Кобајаши (#1–86, 226–328)
  • Јутака Сугијама (#1–25, 355–366)
  • Јукио Јошимура (#26–133)
  • Шунџи Аоки (#87–225)
  • Аја Мизобучи (#134–157)
  • Мај Нагај (#158–354)
  • Хацуо Нара (#343–366)
Сценариста
  • Масаши Сого (#1–229, #266–316)
  • Цујоши Кида (#230–265)
  • Кенто Шимојама (#317–366)
Композитор Широ Сагису
Студио Pierrot
Мрежа Јапан TV Tokyo
Србија Happy TV
Премијерно приказивање 5. октобар 2004. – 27. март 2012.[1]
Епизоде 366 (Списак епизода)
ТВ аниме
Bleach: Sennen Kessen-hen
Режисер Томохиса Тагучи
Сценариста
  • Томохиса Тагучи
  • Масаки Хирамацу
Композитор Широ Сагису
Студио Pierrot
Мрежа TV Tokyo
Премијерно приказивање 11. октобар 2022. – данас
Епизоде 26
Анимирани филмови
  • BLEACH: Memories of Nobody (2006)
  • BLEACH: The DiamondDust Rebellion (2007)
  • BLEACH: Fade to Black (2008)
  • BLEACH: Hell Verse (2010)
Портал Стрип

BLEACH (ブリーチ, Burīchi) јесте јапанска манга коју је написао и илустровао Таито Кубо. Објаљивала се у јапанском манга часопису Weekly Shōnen Jump од 2001, и њеном америчком парњаку Shonen Jump од новембра 2007. Медијска франшиза заснована на манги обухвата анимирану телевизијску серију коју је произвео студио Pierrot, две оригиналне видео анимације, четири анимирана филма, десет рок мјузикла као и преко 20 видео игара. BLEACH је добио награду Шогакуканову награду за манге за шонен читаоце 2005, и једна је од најпродаванијих манги, са преко 120 милиона продатих примерака.

BLEACH прати авантуре момка по имену Ичиго Куросаки након што случајно задобије моћ Шинигамија (死神, Shinigami, прим. прев. „Анђео смрти“) од Рукије Кучики. У јапанској култури Шинигами представља персонификацију смрти. Добијање ове моћи приморава Ичига да преузме дужност спасавања људи од злих духова и спровођења преминулих душа у загробни живот. Ранији делови приче фокусирају се на Ичига и његове пријатеље у оквиру средње школе, док касније авантуре имају путовања у друге области постојања, проширену поставу ликова, укључујући бројна моћна бића из загробног живота, и више су базиране на акцији.

Заплет[уреди | уреди извор]

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!
Главни чланак: Списак ликова (БЛЕАЦХ)

Ичиго Куросаки је тинејџер који може да види духове. Ова способност му омогућује да упозна Рукију Кучики. Рукија је Шинигами чија дужност да спроводи душе преминулих из Света живих у Друштво душа (尸魂界（ソウル·ソサエティ）, Sōru Sosaeti) - загробни живот - и да се бори против злих душа који нападају како живе људе тако и нормалне душе. Пошто бива рањена бранећи Ичига од злог духа, Рукија преноси своју духовну енергију Ичигу, како би се он борио уместо ње док она не поврати снагу. Ичиго тако постаје привремено Шинигами уз обавезу да настави борбу против злих душа. Једне вечери, Рукију одводе натраг у Друштво душа где је осуђују на смрт због тога што је прекршила тамошњи закон преневши моћи Шинигамија људском бићу. Како би је спасили, Ичиго заједно са својим пријатељима Орихиме Иноуе, Јасутора Садом и Урју Ишидом, одлази уз помоћ бившег Шинигамија Киске Урахаре, у Друштво душа.

По доласку Ичига и пријатеља у Друштво душа, капетан 5. дивизије Соске Ајзен бива убијен од стране непознатог починиоца, остављајући своје саборце у потпуном расулу. У Друштву душа, Ичиго се бори са многим Шинигамијима, укључујући најелитније као што су Ренџи Абараји, Кенпачи Зараки и Рукијин брат, Бјакуја Кучики. Након спасавања Рукије, поново се појављује Соске Ајзен, који признаје да је лажирао своју смрт и да је он организовао погубљење Рукије - све у циљу како би дошао до моћног артефакта Хогјокуа (崩玉, Hōgyoku), који је био сакривен у њеном телу. Ајзен затим бежи у свет злих духова под именом Хуеко Мундо (虚圏 (ウェコムンド), Wekomundo), а Ичиго се заједно са својим пријатељима враћа у свет живих.

Даљи ток приче прати Ичигову борбу да овлада својим духовним моћима као и борбу осталих Шинигамија против нових непријатеља - Аранкара (破面 (アランカル), Arankaru), које је створио Ајзен уз помоћ Хогјокуа. Касније, Орихиме киднапују Аранкаре, а Ичиго и његови пријатељи су поново кренули у спасилачку мисију али овај пут у Хуеко Мундо. Тамо, Ичиго успева да спаси Орихиме и порази двојицу најелитнијих Аранкара, Гримџау Џегерџека и Улкиору Шифера. С друге стране, Ајзен извршава инвазију на град Каракура са циљем да направи Оукен (王鍵, Ōken) који би му помогао да сруши владара Друштва душа тзв. Краља душа (霊王, Reiō). Користећи веома моћну технику, Ичиго успева да заустави Ајзена али по цени губитка својих моћи Шинигамија.

Након 17 месеци од победе над Ајзеном, Ичиго поново води нормалан живот све док једнога дана не упозна мистериозног човека под именом Гинџо Куго. Куго је Фулбрингер и члан групе Xcution која жели да регрутује Ичига у своје редове и врати му моћи Шинигамија. Увидевши сталну опасност која прети његовим пријатељима и члановима породице, Ичиго прихвата позив да тренира заједно са члановима Xcution-а. Временом ситуација око Ичига постаје све напетија, а Куго користи прилику да му одузме тек стечене моћи и открије праву намеру Xcution-а. Да би се одужили Ичигу за све што је урадио за Друштво душа, Шинигамији му поново враћају моћи након чега он убија Куга.

У овом тренутку манга се налази у свом последњем поглављу - Хиљадугодишњи крвави рат.

Историја стварања[уреди | уреди извор]

Почетак стварања манге BLEACH обележила је жеља Таита Куба да нацрта Шинигамија у кимону, па је из тога првобитно створен лик Рукије Кучики.[2][3] Оригинални концепт је достављен часопису Weekly Shōnen Jump одмах након отказивања Кубове претходне манге Zombiepowder., али је одбијен.[4] Творац манге „Змајева кугла” Акира Торијама је видео причу и написао писмо охрабрења Кубу.[3] BLEACH је онда прихваћен нешто касније у 2001. и првобитно је требало да буде краћа серија у максималном трајању од пет година.[3] Рани планови у вези приче нису обухватали хијерархијску структуру Друштва душа али јесу садржали неке ликове и елементе који нису били убачени у причу све до почетка поглавља о Аранкарима.[2] Серија је првобитно требало да добије име „Black“ због црне боје одеће Шинигамија али је Кубо сматрао да то не би био занимљив наслов. На крају, Кубо је мангу назвао BLEACH као асоцијацију на белу боју.[5]

Франшиза[уреди | уреди извор]

Манга[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Списак томова серије БЛЕАЦХ

Мангу је написао и илустровао Таито Кубо. Поглавља су се у Јапану објављивала у часопису Weekly Shōnen Jump.[6] Већина назива поглавља су написана на енглеском језику уз додатак катакане, која указује како се наслов чита на јапанском језику. Укупан број објављених поглавља и највиши редни број поглавља се не слажу. То је зато што су нека поглавља објављена са негативним редним бројем. Поглавља са негативним редним бројем садрже заплет који претходи главној причи. Индивидуална поглавља манге се сакупљају у танкобон збирке које се објављују неколико пута годишње. Свака збирка садржи између 9 и 11 поглавља заједно са додатним садржајима као што су скице и стихови који описују одређени лик који је нацртан на корицама. Први том је објављен 5. јануара 2002, а последњи, 74. том, 4. новембра 2016. године. За десетогодишњицу манге, Шуеиша је објавила првих 21 издања подељених у шест омнибус колекција под именом Resurrected Souls;[7] а за 20. годишњицу објављена је једнократна прича од 73 стране.[8]

Северноамерички издавач Viz Media објавио је индивидуална поглавља BLEACH манге за енглеско тржиште у магазину Shonen Jump.[9] Први том на енглеском језику објављен је 6. јула 2004,[10] а последњи 2. октобра 2018. године.[11]

Аниме[уреди | уреди извор]

Аниме адаптација манге емитовала се у Јапану на TV Tokyo од 5. октобра 2004. до 27. марта 2012. године Серија се састоји од укупно 366 епизода и њу је режирао Норијуки Абе у продукцији студија Pierrot.[12][13]

Viz Media је откупила сва права за емитовање аниме серије BLEACH ван јапанског говорног подручја 15. марта 2006.[14]

У Србији је од 3. марта 2009. аниме BLEACH емитован титлован на каналу Happy TV.[15]

Марта 2020. године најављено је да ће последњи део манге, познат као Хиљадугодишњи крвави рат, бити адаптиран у аниме од четири сезоне.[16][17] Прва сезона, сачињена од 13 епизода, емитовала се од 11. октобра до 27. децембра 2022. године. Друга сезона се емитовала од 8. јула до 30. септембра 2023. године.[18][19] Трећа сезона ће почети са емитовањем 2024. године.[20]

Филм[уреди | уреди извор]

На основу аниме серије, Норијуки Абе је режирао четири анимирана BLEACH филма. Први филм, BLEACH: Memories of Nobody је објављен 16. децембра 2006. у Јапану.[21] Радња филма је сконцентрисана око криминалних активности групе Шинигамија под именом „Дарк Онес“. Друго остварење, BLEACH: The DiamondDust Rebellion је приказан 22. децембра 2007, а радња филма се фокусира на капетана 10. дивизије Тошира Хицугају.[22] Трећи филм, BLEACH: Fade to Black је пуштен у биоскопе 13. децембра 2008.[23] Заплет трећег филма се фокусира на спасавање Рукије Кучики чија је сећања избрисао зли дух. Последњи, четврти филм, BLEACH: Hell Verse је објављен 4. децембра 2010.[24] Радња четвртог филма је смештена у Паклу чији су осуђеници отели Ичигову сестру Јузу.

У марту 2010, Warner Bros. је потврдио да планира адаптацију манге BLEACH у играни филм.[25] Изашао је 20. јула 2018. године.[26]

Музика[уреди | уреди извор]

Музику за аниме серију и филмове је компоновао познати јапански продуцент и композитор Широ Сагису.[27]

Видео игре[уреди | уреди извор]

Преко 20 видео игара је објављено у оквиру BLEACH франшизе. Прва видео игра која је пуштена у продају јесте BLEACH: Heat the Soul, и она је дебитовала 24. марта 2005. за Sony PlayStation Portable.[28] Већина видео игара јесу борилачког карактера, направљена углавном за јапанско тржиште. Такође, компанија Сега је локализовала неке BLEACH наслове за Северну Америку и Европу, конкретно за конзоле Nintendo DS и Wii.[29]

Мјузикл[уреди | уреди извор]

BLEACH је адаптиран у серију рок мјузикла у продукцији студија Pierrot и Nelke Planning. До сада је изведено десет мјузикла, од којих пет прате причу која се дешава у манги, а осталих пет садрже оригиналан текст и сценарио. Премијера је одржана 17. августа 2005. у Space Zero центру у Шинџјуку, Токио. Мјузикл је режирао Такуја Хирамицу, а текст је адаптирао Наоши Окумура и музику компоновао Шоичи Тама.[30]

Романи[уреди | уреди извор]

Издавачка кућа Шуеиша је објавила неколико лајт романа која допуњују причу из манге. Три романа, Таито Кубо је написао у сарадњи са Макото Мацубаром, а друга два романа је урадио заједно са Рјогом Наритом.[31][32] Поред романа који прате дешавања у манги, објављена су и још четири који су базирани на анимираним BLEACH филмовима.[33]

Друго[уреди | уреди извор]

Таито Кубо је објавио две уметничке књиге које садрже разне илустрације како из манге тако и оне оригиналне са BLEACH тематиком.[34][35] Такође је објављено и неколико књига које пружају рекапитулацију прошлих поглавља и детаљније информације о појединим ликовима који се појављују у манги.[36][37]

Рецензија[уреди | уреди извор]

Само у Јапану, закључно са 2013. годином манга BLEACH је продата у више од 82 милиона примерака, што је сврстава у топ 20 најпродаванијих манги свих времена.[38] Манга је добила Шогакуканову награду за манге у категорији за шонен 2005. године.[39] Током 2008, манга продала укупно 3.161.825 копија и тако постала пета најпродаванија манга у Јапану.[40]

У Северној Америци, продаја је такође била висока где је сваки том продат у више од 1.2 милиона примерака.[41] У интервјуу из 2010, потпредседник продаје и маркетинга у Виз Медији, Гонзало Ферејра, је сврстао BLEACH међу шест наслова који наставља да превазилази очекивања упркос тешкој ситуацији на манга тржишту.[42] На сајму стрипа у Њујорку, енглеска верзија манге је номинована за америчку аниме награду у категоријама „најбоља манга“ и „најбоља тема“ 2006. и 2007.[43][44]

Деб Аоки са сајта About.com сматра да је BLEACH једна од најбољих континуираних шонен манги у 2007, посебно истичући његову „уверљиву причу препуну сјајне акције и квалитетних ликова“.[45] Она је такође уврстила мангу у своју листу „Топ 10 шонен манги које се морају прочитати“.[46] Илустрације и дизајн ликова је такође позитивно оценио уредник IGN-а А.Е. Спароу. Као одговор на тврдњу фанова да манги „недостаје прича“, Спароу се осврнуо и на способност серије да се избори са неколико заплета истовремено.[47] Лерој Доресо из ComicBookBin-a je pohvalio scene borbi uporedivši ih sa onim u popularnim filmskim ostvarenjima.[48]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Bleach TV Anime Ending on March 27” (на језику: енглески). Anime News Network. 
  2. ^ а б Aoki, Deb. „Interview: Tite Kubo (pp. 1)” (на језику: енглески). About.com. Архивирано из оригинала 12. 11. 2016. г. Приступљено 6. 9. 2014. 
  3. ^ а б в Solomon, Charles (28. 8. 2008). „Creator Tite Kubo surprised by 'Bleach' success”. Los Angeles Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 4. 2009. г. Приступљено 6. 9. 2014. 
  4. ^ „Tite Kubo” (на језику: енглески). Metacritic. Приступљено 6. 9. 2014. 
  5. ^ „Bleach: Interview with Tite Kubo”. Anime Insider (на језику: енглески). Wizard Universe (61): 39. oktobar 2008. ISSN 1547-3767. 
  6. ^ „Bleach” (на језику: енглески). Viz Media. Приступљено 31. 8. 2014. 
  7. ^ „BLEACH総集編 Resurrected Souls 1” (на језику: јапански). Amazon.com Japan. Приступљено 7. 9. 2014. 
  8. ^ Hodgkins, Crystalyn (1. 8. 2021). „Tite Kubo Pens New Bleach 1-Shot Manga”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 10. 8. 2021. г. Приступљено 1. 8. 2021. 
  9. ^ „Viz to Serialize Bleach, Publish Slam Dunk” (на језику: енглески). Anime News Network. 27. 7. 2007. Приступљено 31. 8. 2014. 
  10. ^ „Bleach, Vol. 1” (на језику: енглески). Viz Media. Приступљено 6. 9. 2014. 
  11. ^ „Bleach, Vol. 74”. Viz Media. Архивирано из оригинала 8. 10. 2018. г. Приступљено 28. 7. 2018. 
  12. ^ „Bleach 1-13” (на језику: јапански). TV Tokyo. Архивирано из оригинала 17. 10. 2018. г. Приступљено 5. 9. 2014. 
  13. ^ „Bleach 355-366” (на језику: јапански). TV Tokyo. Архивирано из оригинала 06. 05. 2019. г. Приступљено 5. 9. 2014. 
  14. ^ „Viz Media named master licensor for hit Japanese action manga Shōnen Jump's Bleach” (Саопштење) (на језику: енглески). Viz Media. Архивирано из оригинала 04. 05. 2007. г. Приступљено 5. 9. 2014. 
  15. ^ „BLEACH (Happy TV)”. Happy TV. Архивирано из оригинала 13. 12. 2009. г. Приступљено 7. 9. 2014. 
  16. ^ 「BLEACH 千年血戦篇」森田成一が掲げた黒崎一護のテーマは"任せる". Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc. 11. 9. 2022. Приступљено 11. 9. 2022. 
  17. ^ Loo, Egan (11. 9. 2022). „Bleach: Thousand-Year Blood War Anime Unveils 2nd Video, More Cast, Song Artists, Split 4-Cours Length, October 10 Debut”. Anime News Network. Приступљено 24. 9. 2022. 
  18. ^ Luster, Joseph (26. 12. 2022). „Bleach: Thousand-Year Blood War Anime Continues in July 2023, New Promo Debuts”. Crunchyroll. Приступљено 26. 12. 2022. 
  19. ^ Loo, Egan (26. 12. 2022). „Bleach: Thousand-Year Blood War Anime's Video Announces Return in July”. Anime News Network. Приступљено 26. 12. 2022. 
  20. ^ Tai, Anita (30. 9. 2023). „Bleach: Thousand-Year Blood War Part 3 - The Conflict's Promo Video Reveals 2024 Release”. Anime News Network. Приступљено 30. 9. 2023. 
  21. ^ „Japan Box Yearly Box Office 2006” (на језику: енглески). Box Office Mojo. Приступљено 7. 9. 2014. 
  22. ^ „Japan Box Yearly Box Office 2007” (на језику: енглески). Box Office Mojo. Приступљено 7. 9. 2014. 
  23. ^ „Japan Box Yearly Box Office 2008” (на језику: енглески). Box Office Mojo. Приступљено 7. 9. 2014. 
  24. ^ „December's Bleach: Jigoku-Hen Film Overseen by Kubo” (на језику: енглески). Anime News Network. Приступљено 7. 9. 2014. 
  25. ^ „Warner Brothers in Film Talks for Bleach Manga” (на језику: енглески). Anime News Network. Приступљено 4. 9. 2014. 
  26. ^ „Bleach Manga Gets Live-Action Film in 2018 Starring Sōta Fukushi”. Anime News Network. 18. 8. 2016. Архивирано из оригинала 18. 8. 2016. г. Приступљено 18. 8. 2016. 
  27. ^ „ぴえろ BLEACH =ブリーチ=” (на језику: јапански). Studio Pierrot. Приступљено 7. 9. 2014. 
  28. ^ „IGN: Bleach: Heat the Soul” (на језику: енглески). IGN. Приступљено 4. 9. 2014. 
  29. ^ Gantayat, Anoop (28. 7. 2006). „Bleach 2nd Details” (на језику: енглески). IGN. Приступљено 5. 9. 2014. 
  30. ^ „Bleach Rock Musical” (на језику: енглески). Anime News Network. 11. 4. 2005. Приступљено 4. 9. 2014. 
  31. ^ „BLEACH-letters from the other side: The Death and The Strawberry” (на језику: јапански). Shueisha. Приступљено 6. 9. 2014. 
  32. ^ „BLEACH: Spirits Are Forever With You I” (на језику: јапански). Shueisha. Приступљено 6. 9. 2014. 
  33. ^ „劇場版BLEACH MEMORIES　OF　NOBODY” (на језику: јапански). Shueisha. Приступљено 6. 9. 2014. 
  34. ^ „BLEACHイラスト集 All Colour But The Black” (на језику: јапански). Shueisha. Приступљено 6. 9. 2014. 
  35. ^ „BLEACH OFFICIAL BOOTLEG カラブリ+” (на језику: јапански). Shueisha. Приступљено 6. 9. 2014. 
  36. ^ „BLEACH―ブリーチ― OFFICIAL CHARACTER BOOK SOULs.” (на језику: јапански). Shueisha. Приступљено 6. 9. 2014. 
  37. ^ „Bleach: Official Character Book 3: UNMASKED” (на језику: јапански). Shueisha. Приступљено 6. 9. 2014. 
  38. ^ „Shueisha Media Guide 2013: Boy's & Men's Comic Magazines” (PDF) (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 04. 2014. г. Приступљено 7. 9. 2014. 
  39. ^ „小学館漫画賞: 歴代受賞者” (на језику: јапански). Shogakukan. Архивирано из оригинала 18. 01. 2010. г. Приступљено 7. 9. 2014. 
  40. ^ „2008's Top-Selling Manga in Japan, by Series” (на језику: енглески). Anime News Network. 2. 1. 2009. Приступљено 7. 9. 2014. 
  41. ^ „Viz Media's Shonen Jump Welcomes Bleach Manga Creator Tite Kubo for Ultra-Rare Appearance at 2008 San Diego Comic-Con International” (на језику: енглески). Anime News Network. 21. 5. 2008. Приступљено 7. 9. 2014. 
  42. ^ „Interview with Viz's Gonzalo Ferreyra, Part 1” (на језику: енглески). ICv2. 21. 1. 2010. Приступљено 7. 9. 2014. 
  43. ^ „American Anime Awards Finalists Announced” (на језику: енглески). Anime News Network. 2. 2. 2007. Приступљено 7. 9. 2014. 
  44. ^ „American Anime Awards Winners” (на језику: енглески). Anime News Network. 24. 2. 2007. Приступљено 7. 9. 2014. 
  45. ^ Aoki, Deb (2007). „2007 Best Continuing Manga List — Top 10 Current Manga Series of 2007” (на језику: енглески). About.com. Архивирано из оригинала 07. 07. 2011. г. Приступљено 31. 8. 2014. 
  46. ^ Aoki, Deb. „Recommended Reading — Top 10 List of Shōnen Manga Must-Reads” (на језику: енглески). About.com. Архивирано из оригинала 27. 08. 2011. г. Приступљено 4. 9. 2014. 
  47. ^ Sparrow, A. E. (12. 3. 2007). „Bleach: Volume 18 review Blink and you'll miss something very cool” (на језику: енглески). IGN. Приступљено 4. 9. 2014. 
  48. ^ Douresseaux, Leroy (27. 1. 2007). „Bleach: Volume 22 review” (на језику: енглески). comicbookbin.com. Приступљено 4. 9. 2014. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Bleach на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bleach&oldid=27245503”