BLEACH

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
BLEACH
Korica mange BLEACH.jpg
Korica prvog toma mange BLEACH
ブリーチ
(Burīchi)
ŽanrAkcija, Fantazija
Manga
AutorTaito Kubo
IzdavačЈапан Shueisha

Аустралија Нови Зеланд Madman Entertainment
Канада Сједињене Америчке Државе Viz Media
Бразил Panini Comics
Француска Glénat
Немачка Tokyopop
Хонгконг CultureCom
Индонезија M&C
Италија Panini Comics
Малезија Komik Remaja
Мексико Grupo Editorial Vid
Русија Eksmo & Comix-ART
Сингапур Chuang Yi
Шпанија Glénat
Република Кина Tong Li Comics

Тајланд Nation comics
Ciljna grupaShōnen
ČasopisЈапан Weekly Shōnen Jump
Prvo izlaženje7. avgust 2001.22. avgust 2016.
Tomovi74 (Spisak tomova)
TV anime
Režiser Norijuki Abe
Studio Studio Pierrot
Nosilac licence Аустралија Нови Зеланд Madman Entertainment

Канада Сједињене Америчке Државе Viz Media

Уједињено Краљевство Manga Entertainment, AnimeCentral
Mreža Јапан TV Tokyo

Канада YTV
Сједињене Америчке Државе Cartoon Network (Adult Swim)
Бразил Мексико Animax
Француска MCM
Мађарска Animax
Израел Arutz Ha-Yeladim
Малезија TV3
Филипини GMA 7
Пољска Hyper Media
Србија Happy TV
Јужна Кореја Tooniverse
Шпанија Buzz Media

Тајланд True Visions Ch 51
Premijerno prikazivanje 5. oktobar 2004.27. mart 2012.[1]
Epizode 366 (Spisak epizoda)
Povezane stvari

BLEACH (ブリーチ, Burīchi) je japanska manga koju je ilustrovao Taito Kubo. BLEACH je neprekidno objavljivan u japanskom manga časopisu Weekly Shōnen Jump od 2001, i njenom američkom parnjaku Shonen Jump od novembra 2007. Medijska franšiza zasnovana na mangi obuhvata animiranu televizijsku seriju koju je proizveo Studio Pierrot, dve originalne video animacije, četiri animirana filma, deset rok mjuzikla kao i preko 20 video igara. BLEACH je dobio nagradu Shogakukan Manga Award za shōnen čitaoce 2005, i jedna je od najprodavanijih mangi u Japanu i Severnoj Americi.U svetu, BLEACH je prodat u više od 120 miliona primeraka.

BLEACH prati avanture momka po imenu Ičigo Kurosaki nakon što slučajno zadobije moć Šinigamija (死神, Shinigami, lit. „Anđeo smrti“) od Rukije Kučiki. U japanskoj kulturi Šinigami predstavlja personifikaciju smrti. Dobijanje ove moći primorava Ičiga da preuzme dužnost spasavanja ljudi od zlih duhova i sprovođenja preminulih duša u zagrobni život. Raniji delovi priče fokusiraju se na Ičiga i njegove prijatelje u okviru srednje škole, dok kasnije avanture imaju putovanja u druge oblasti postojanja, proširenu postavu likova, uključujući brojna moćna bića iz zagrobnog života, i više su bazirane na akciji.

Zaplet[уреди | уреди извор]

Red information icon with gradient background.svgUPOZORENJE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis!

Ičigo Kurosaki je tinejdžer koji može da vidi duhove. Ova sposobnost mu omogućuje da upozna Rukiju Kučiki. Rukija je Šinigami čija dužnost da sprovodi duše preminulih iz Sveta živih u Društvo duša (尸魂界(ソウル·ソサエティ), Sōru Sosaeti) - zagrobni život - i da se bori protiv zlih duša koji napadaju kako žive ljude tako i normalne duše. Pošto biva ranjena braneći Ičiga od zlog duha, Rukija prenosi svoju duhovnu energiju Ičigu, kako bi se on borio umesto nje dok ona ne povrati snagu. Ičigo tako postaje privremeno Šinigami uz obavezu da nastavi borbu protiv zlih duša. Jedne večeri, Rukiju odvode natrag u Društvo duša gde je osuđuju na smrt zbog toga što je prekršila tamošnji zakon prenevši moći Šinigamija ljudskom biću. Kako bi je spasili, Ičigo zajedno sa svojim prijateljima Orihime Inoue, Jasutora Sadom i Urju Išidom, odlazi uz pomoć bivšeg Šinigamija Kiske Urahare, u Društvo duša.

Po dolasku Ičiga i prijatelja u Društvo duša, kapetan 5. divizije Soske Ajzen biva ubijen od strane nepoznatog počinioca, ostavljajući svoje saborce u potpunom rasulu. U Društvu duša, Ičigo se bori sa mnogim Šinigamijima, uključujući najelitnije kao što su Renđi Abaraji, Kenpači Zaraki i Rukijin brat, Bjakuja Kučiki. Nakon spasavanja Rukije, ponovo se pojavljuje Soske Ajzen, koji priznaje da je lažirao svoju smrt i da je on organizovao pogubljenje Rukije - sve u cilju kako bi došao do moćnog artefakta Hogjokua (崩玉, Hōgyoku), koji je bio sakriven u njenom telu. Ajzen zatim beži u svet zlih duhova pod imenom Hueko Mundo (虚圏 (ウェコムンド), Wekomundo), a Ičigo se zajedno sa svojim prijateljima vraća u svet živih.

Dalji tok priče prati Ičigovu borbu da ovlada svojim duhovnim moćima kao i borbu ostalih Šinigamija protiv novih neprijatelja - Arankara (破面 (アランカル), Arankaru), koje je stvorio Ajzen uz pomoć Hogjokua. Eventualno, Orihime Inoue biva kidnapovana od strane Arankara, a Ičigo i njegovi prijatelji su ponovo krenuli u spasilačku misiju ali ovaj put u Hueko Mundo. Tamo, Ičigo uspeva da spasi Orihime i porazi dvojicu najelitnijih Arankara, Grimdžau Džegerdžeka i Ulkioru Šifera. S druge strane, Ajzen izvršava invaziju na grad Karakura sa ciljem da napravi Ouken (王鍵, Ōken) koji bi mu pomogao da sruši vladara Društva duša tzv. Kralja duša (霊王, Reiō). Koristeći veoma moćnu tehniku, Ičigo uspeva da zaustavi Ajzena ali po ceni gubitka svojih moći Šinigamija.

Nakon 17 meseci od pobede nad Ajzenom, Ičigo ponovo vodi normalan život sve dok jednoga dana ne upozna misterioznog čoveka pod imenom Ginđo Kugo. Kugo je Fulbringer i član grupe Xcution koja želi da regrutuje Ičiga u svoje redove i vrati mu moći Šinigamija. Uvidevši stalnu opasnost koja preti njegovim prijateljima i članovima porodice, Ičigo prihvata poziv da trenira zajedno sa članovima Xcution-a. Vremenom situacija oko Ičiga postaje sve napetija, a Kugo koristi priliku da mu oduzme tek stečene moći i otkrije pravu nameru Xcution-a. Da bi se odužili Ičigu za sve što je uradio za Društvo duša, Šinigamiji mu ponovo vraćaju moći nakon čega on ubija Kuga.

U ovom trenutku manga se nalazi u svom poslednjem poglavlju - Hiljadugodišnji krvavi rat.

Istorija stvaranja[уреди | уреди извор]

Početak stvaranja mange BLEACH obeležila je želja Taito Kuboa da nacrta Šinigamija u kimonu, pa je iz toga prvobitno stvoren lik Rukije Kučiki.[2][3] Originalni koncept je dostavljen časopisu Weekly Shōnen Jump odmah nakon otkazivanja Kubove prethodne mange Zombiepowder., ali je odbijen.[4] Tvorac mange Zmajeva kugla Akira Torijama je video priču i napisao pismo ohrabrenja Kubou.[3] BLEACH je onda prihvaćen nešto kasnije u 2001. i prvobitno je trebao da bude kraća serija u maksimalnom trajanju od pet godina.[3] Rani planovi u vezi priče nisu obuhvatali hijerarhijsku strukturu Društva duša ali jesu sadržali neke likove i elemente koji nisu bili ubačeni u priču sve do početka poglavlja o Arankarima.[2] Serija je prvobitno trebala da dobije ime „Black“ zbog crne boje odeće Šinigamija ali je Kubo smatrao da to ne bi bio zanimljiv naslov. Na kraju, Kubo je mangu nazvao BLEACH kao asocijaciju na belu boju.[5]

Franšiza[уреди | уреди извор]

Manga[уреди | уреди извор]

Poglavlja BLEACH mange crta Taito Kubo. U Japanu se poglavlja objavljuju u manga časopisu Weekly Shōnen Jump od 2001.[6] Do sada je objavljeno više od 600 poglavlja. Većina naziva poglavlja su napisana na engleskom jeziku uz dodatak katakane, koja treba da ukaže kako se naslov čita na japanskom jeziku. Ukupan broj objavljenih poglavlja i najviši redni broj poglavlja se ne slažu. To je zato što su neka poglavlja objavljena sa negativnim rednim brojem. Poglavlja sa negativnim rednim brojem sadrže zaplet koji prethodi glavnoj priči. Individualna poglavlja mange se sakupljaju u tankōbon zbirke koje se objavljuju nekoliko puta godišnje. Svaka zbirka sadrži između 9. i 11. poglavlja zajedno sa dodatnim sadržajima kao što su skice i stihovi koji opisuju određeni lik koji je nacrtan na koricama. Prvi tom je objavljen 5. januara 2002, a zaključno sa 4. septembrom 2014, objavljeno je ukupno 64.[7][8] Za desetogodišnjicu mange, Shueisha je objavila prvih 21 izdanja podeljenih u šest omnibus kolekcija pod imenom Resurrected Souls.[9]

Severnoamerički izdavač Viz Media objavljuje individualna poglavlja BLEACH mange za englesko tržište u magazinu Shonen Jump od novembra 2007.[10] Od 5. avgusta 2014, ukupno je objavljeno 61 tom.[11] Prvi tom na engleskom jeziku objavljen je 1. juna 2004.[12]

Anime[уреди | уреди извор]

Anime serija BLEACH je bila prikazivana u Japanu na TV Tokyo od 5. oktobra 2004. do 27. marta 2012. Serija se sastoji od ukupno 366 epizoda i nju je režirao Norijuki Abe u produkciji TV Tokyo, Dentsu i Studio Pierrot.[13][14]

Viz Media je otkupila sva prava za emitovanje anime serije BLEACH van japanskog govornog područja od TV Tokyo korporacije i izdavačke kuće Shueisha 15. marta 2006.[15]

U Srbiji je od 3. marta 2009. anime BLEACH emitovan na kanalu Happy TV.[16]

Film[уреди | уреди извор]

Na osnovu anime serije, Norijuki Abe je režirao i četiri animirana BLEACH filma. Prvi film, BLEACH: Memories of Nobody je objavljen 16. decembra 2006. u Japanu.[17] Radnja filma je skoncentrisana oko kriminalnih aktivnosti grupe Šinigamija pod imenom „Dark Ones“. Drugo ostvarenje, BLEACH: The DiamondDust Rebellion je prikazan 22. decembra 2007, a radnja filma se fokusira na kapetana 10. divizije Tošira Hicugaju.[18] Treći film, BLEACH: Fade to Black je pušten u bioskope 13. decembra 2008.[19] Zaplet trećeg filma se fokusira na spasavanje Rukije Kučiki čija su sećanja izbrisana od strane zlog duha. Poslednji, četvrti film, BLEACH: Hell Verse je objavljen 4. decembra 2010.[20] Radnja četvrtog filma je smeštena u Paklu čiji su osuđenici oteli Ičigovu sestru Juzu.

U martu 2010, Warner Bros. je potvrdio da planira adaptaciju mange BLEACH u igrani film.[21]

Muzika[уреди | уреди извор]

Muziku za anime seriju i filmove je komponovao poznati japanski producent i kompozitor Širo Sagisu.[22]

Video igre[уреди | уреди извор]

Preko 20 video igara je objavljeno u okviru BLEACH franšize. Prva video igra koja je puštena u prodaju jeste BLEACH: Heat the Soul, i ona je debitovala 24. marta 2005. za Sony PlayStation Portable.[23] Većina video igara jesu borilačkog karaktera, napravljena uglavnom za japansko tržište. Takođe, kompanija Sega je lokalizovala neke BLEACH naslove za Severnu Ameriku i Evropu, konkretno za konzole Nintendo DS i Wii.[24]

Mjuzikl[уреди | уреди извор]

BLEACH je adaptiran u seriju rok mjuzikla u produkciji studija Pierrot i Nelke Planning. Do sada je izvedeno deset mjuzikla, od kojih pet prate priču koja se dešava u mangi, a ostalih pet sadrže originalan tekst i scenario. Premijera je održana 17. avgusta 2005. u Space Zero centru u Šindžjuku, Tokio. Mjuzikl je režirao Takuja Hiramicu, a tekst je adaptirao Naoši Okumura i muziku komponovao Šoiči Tama.[25]

Romani[уреди | уреди извор]

Shueisha je objavila nekoliko lakih romana koja dopunjuju priču iz mange. Tri romana, Taito Kubo je napisao u saradnji sa Makoto Matsubarom, a druga dva romana je uradio zajedno sa Rjogo Naritom.[26][27] Pored romana koji prate dešavanja u mangi, objavljena su i još četiri koji su bazirani na animiranim BLEACH filmovima.[28]

Drugo[уреди | уреди извор]

Taito Kubo je objavio dve umetničke knjige koje sadrže razne ilustracije kako iz mange tako i one originalne sa BLEACH tematikom.[29][30] Takođe je objavljeno i nekoliko knjiga koje pružaju rekapitulaciju prošlih poglavlja i detaljnije informacije o pojedinim likovima koji se pojavljuju u mangi.[31][32]

Recenzija[уреди | уреди извор]

Samo u Japanu, zaključno sa 2013. manga BLEACH je prodata u više od 82 miliona primeraka, što je svrstava u top 20 najprodavanijih mangi svih vremena.[33] Manga je dobila nagradu Shogakukan Manga Award za shōnen kategoriju 2005.[34] Tokom 2008, manga prodala ukupno 3.161.825 kopija i tako postala peta najprodavanija manga u Japanu.[35]

U Severnoj Americi, prodaja je takođe bila visoka gde je svaki tom prodat u više od 1.2 miliona primeraka.[36] U intervjuu iz 2010, potpredsednik prodaje i marketinga u Viz Media, Gonzalo Ferejra, je svrstao BLEACH među šest naslova koji nastavlja da prevazilazi očekivanja uprkos teškoj situaciji na manga tržištu.[37] Na sajmu stripa u Njujorku, engleska verzija mange je nominovana za American Anime Awards nagrade u kategorijama „najbolja manga“ i „najbolja tema“ 2006. i 2007.[38][39]

Deb Aoki sa sajta About.com smatra da je BLEACH jedna od najboljih kontinuiranih shōnen mangi u 2007, posebno ističući njegovu „uverljivu priču prepunu sjajne akcije i kvalitetnih likova“.[40] Ona je takođe uvrstila mangu u njenu listu „Top 10 shōnen mangi koje se moraju pročitati“.[41] Ilustracije i dizajn likova su takođe pozitivno ocenjeni i od strane IGN urednika A.E. Sparou. Kao odgovor na tvrdnju fanova da mangi „nedostaje priča“, Sparou se osvrnuo i na sposobnost serije da se izbori sa nekoliko zapleta istovremeno od strane manje važnih likova što je po njemu bila slabost u BLEACH-u.[42] Liroj Dureso iz ComicBookBin-a je pohvalio scene borbi uporedivši ih sa onim u popularnim filmskim ostvarenjima.[43]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Bleach TV Anime Ending on March 27” (на језику: (језик: енглески)). Anime News Network. 
  2. 2,0 2,1 Aoki, Deb. „Interview: Tite Kubo (pp. 1)” (на језику: (језик: енглески)). About.com. Приступљено 6. 9. 2014. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Solomon, Charles (28. 8. 2008). „Creator Tite Kubo surprised by 'Bleach' success”. Los Angeles Times (на језику: (језик: енглески)). Архивирано из оригинала на датум 23. 4. 2009. Приступљено 6. 9. 2014. 
  4. ^ „Tite Kubo” (на језику: (језик: енглески)). Metacritic. Приступљено 6. 9. 2014. 
  5. ^ „Bleach: Interview with Tite Kubo”. Anime Insider (на језику: (језик: енглески)). Wizard Universe (61): 39. oktobar 2008. ISSN 1547-3767. 
  6. ^ „Bleach” (на језику: (језик: енглески)). Viz Media. Приступљено 31. 8. 2014. 
  7. ^ „Bleach 1” (на језику: (језик: јапански)). Shueisha. Приступљено 6. 9. 2014. 
  8. ^ „Bleach 64” (на језику: (језик: јапански)). Shueisha. Приступљено 6. 9. 2014. 
  9. ^ „BLEACH総集編 Resurrected Souls 1” (на језику: (језик: јапански)). Amazon.com Japan. Приступљено 7. 9. 2014. 
  10. ^ „Viz to Serialize Bleach, Publish Slam Dunk” (на језику: (језик: енглески)). Anime News Network. 27. 7. 2007. Приступљено 31. 8. 2014. 
  11. ^ „Bleach, Vol. 61” (на језику: (језик: енглески)). Viz Media. Приступљено 6. 9. 2014. 
  12. ^ „Bleach, Vol. 1” (на језику: (језик: енглески)). Viz Media. Приступљено 6. 9. 2014. 
  13. ^ „Bleach 1-13” (на језику: (језик: јапански)). TV Tokyo. Приступљено 5. 9. 2014. 
  14. ^ „Bleach 355-366” (на језику: (језик: јапански)). TV Tokyo. Приступљено 5. 9. 2014. 
  15. ^ „Viz Media named master licensor for hit Japanese action manga Shōnen Jump's Bleach” (Саопштење) (на језику: (језик: енглески)). Viz Media. Архивирано из оригинала на датум 04. 05. 2007. Приступљено 5. 9. 2014. 
  16. ^ „BLEACH (Happy TV)”. Happy TV. Архивирано из оригинала на датум 13. 12. 2009. Приступљено 7. 9. 2014. 
  17. ^ „Japan Box Yearly Box Office 2006” (на језику: (језик: енглески)). Box Office Mojo. Приступљено 7. 9. 2014. 
  18. ^ „Japan Box Yearly Box Office 2007” (на језику: (језик: енглески)). Box Office Mojo. Приступљено 7. 9. 2014. 
  19. ^ „Japan Box Yearly Box Office 2008” (на језику: (језик: енглески)). Box Office Mojo. Приступљено 7. 9. 2014. 
  20. ^ „December's Bleach: Jigoku-Hen Film Overseen by Kubo” (на језику: (језик: енглески)). Anime News Network. Приступљено 7. 9. 2014. 
  21. ^ „Warner Brothers in Film Talks for Bleach Manga” (на језику: (језик: енглески)). Anime News Network. Приступљено 4. 9. 2014. 
  22. ^ „ぴえろ BLEACH =ブリーチ=” (на језику: (језик: јапански)). Studio Pierrot. Приступљено 7. 9. 2014. 
  23. ^ „IGN: Bleach: Heat the Soul (на језику: (језик: енглески)). IGN. Приступљено 4. 9. 2014. 
  24. ^ Gantayat, Anoop (28. 7. 2006). „Bleach 2nd Details” (на језику: (језик: енглески)). IGN. Приступљено 5. 9. 2014. 
  25. ^ „Bleach Rock Musical” (на језику: (језик: енглески)). Anime News Network. 11. 4. 2005. Приступљено 4. 9. 2014. 
  26. ^ „BLEACH-letters from the other side: The Death and The Strawberry” (на језику: (језик: јапански)). Shueisha. Приступљено 6. 9. 2014. 
  27. ^ „BLEACH: Spirits Are Forever With You I” (на језику: (језик: јапански)). Shueisha. Приступљено 6. 9. 2014. 
  28. ^ „劇場版BLEACH MEMORIES OF NOBODY” (на језику: (језик: јапански)). Shueisha. Приступљено 6. 9. 2014. 
  29. ^ „BLEACHイラスト集 All Colour But The Black” (на језику: (језик: јапански)). Shueisha. Приступљено 6. 9. 2014. 
  30. ^ „BLEACH OFFICIAL BOOTLEG カラブリ+” (на језику: (језик: јапански)). Shueisha. Приступљено 6. 9. 2014. 
  31. ^ „BLEACH―ブリーチ― OFFICIAL CHARACTER BOOK SOULs.” (на језику: (језик: јапански)). Shueisha. Приступљено 6. 9. 2014. 
  32. ^ „Bleach: Official Character Book 3: UNMASKED” (на језику: (језик: јапански)). Shueisha. Приступљено 6. 9. 2014. 
  33. ^ „Shueisha Media Guide 2013: Boy's & Men's Comic Magazines” (PDF) (на језику: (језик: јапански)). Shueisha. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 04. 04. 2014. Приступљено 7. 9. 2014. 
  34. ^ „小学館漫画賞: 歴代受賞者” (на језику: (језик: јапански)). Shogakukan. Приступљено 7. 9. 2014. 
  35. ^ „2008's Top-Selling Manga in Japan, by Series” (на језику: (језик: енглески)). Anime News Network. 2. 1. 2009. Приступљено 7. 9. 2014. 
  36. ^ „Viz Media's Shonen Jump Welcomes Bleach Manga Creator Tite Kubo for Ultra-Rare Appearance at 2008 San Diego Comic-Con International” (на језику: (језик: енглески)). Anime News Network. 21. 5. 2008. Приступљено 7. 9. 2014. 
  37. ^ „Interview with Viz's Gonzalo Ferreyra, Part 1” (на језику: (језик: енглески)). ICv2. 21. 1. 2010. Приступљено 7. 9. 2014. 
  38. ^ „American Anime Awards Finalists Announced” (на језику: (језик: енглески)). Anime News Network. 2. 2. 2007. Приступљено 7. 9. 2014. 
  39. ^ „American Anime Awards Winners” (на језику: (језик: енглески)). Anime News Network. 24. 2. 2007. Приступљено 7. 9. 2014. 
  40. ^ Aoki, Deb (2007). „2007 Best Continuing Manga List — Top 10 Current Manga Series of 2007” (на језику: (језик: енглески)). About.com. Приступљено 31. 8. 2014. 
  41. ^ Aoki, Deb. „Recommended Reading — Top 10 List of Shōnen Manga Must-Reads” (на језику: (језик: енглески)). About.com. Приступљено 4. 9. 2014. 
  42. ^ Sparrow, A. E. (12. 3. 2007). „Bleach: Volume 18 review Blink and you'll miss something very cool” (на језику: (језик: енглески)). IGN. Приступљено 4. 9. 2014. 
  43. ^ Douresseaux, Leroy (27. 1. 2007). „Bleach: Volume 22 review” (на језику: (језик: енглески)). comicbookbin.com. Приступљено 4. 9. 2014. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]