Бронхоконстрикција

Бронхоконстрикција, бронхоспазам, бронхоспазмодични синдром - патолошко је стање изазвано оштећењем проходности бронхија. Повезано је у већини случајева са изненадним, реверзибилним сужавањем (констрикцијом) бронхија или ваздушних путева у плућима, услед затезања окружујућих глатких мишића. Бронхоспазам прати консеквентно, повећање излучивана секрета, кашаљ, тешко дисање, и краткоћа даха. Наведене патолошке промене могу довести до значајног недостатка кисеоника у плућима и ткивима организма, и тиме створити осећај гушења.

Физиологија[уреди | уреди извор]

Бронхоконстрикција се иницира активацијом парасимпатетичког нервног система. Постганглионска парасимпатетичка влакна отпуштају ацетилхолин поред Рисесеновог мишића, глатког мушићног слоја који окружује бронхије. Ћелије глатких мишића имају М3 тип мускаринских рецептора на њиховој мембрани. Активација тих рецептора ацетилхолином активира интраћелијски Гq протеин, који затим активира ПЛЦ пут, што се завршава повишењем нивоа интрацелуларног калцијума, те долази до контракције глатких мишића. Мишићне контракције узрокују смањење дијаметара бронхија, чиме се повећава њихов отпор.

Бронхоконстрикција се дефинише као сужавање ваздушних путева плуча (бронхија и бронхиола). Проток ваздуха у ваздушним путевима могу да ограниче три фактора:

спазмодичко стање глатких мишића у бронхијама и бронхиолама
инфламација ваздушних путева
ексесивна продукција слузи услед алергијске реакције или иритације узрокована механичком фрикцијом ваздуха, прекомерним хлађењем или сушењем ваздушних путева.

Бронхоконстрикција је честа код људи са респираторним проблемима, као што је астма, ЦОПД, и цистична фиброза.

Узроци[уреди | уреди извор]

Ово стање има бројне узроке, најчешћи од којих су емфизем као и астма. Вежбање и алергије могу да производу симптоме код иначе асимптоматичних особа.^[1]