Циклооксигеназа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Простагландин ендопероксид синтаза
Идентификатори
ЕЦ број1.14.99.1
ЦАС број9055-65-6
Базе података
ИнтЕнзИнтЕнз преглед
БРЕНДАБРЕНДА приступ
ЕxПАСyНицеЗyме преглед
КЕГГКЕГГ приступ
МетаЦyцметаболички пут
ПРИАМпрофил
Структуре ПБПРЦСБ ПДБ ПДБе ПДБсум
Онтологија генаАмиГО / ЕГО
Циклооксигеназа 1
ПРОСТАГЛАНДИН Х2 СYНТХАСЕ-1 ЦОМПЛЕX.пнг
Кристалографска структура комплекса простагландин H2 синтазе-1 са флурбипрофена.[1]
Идентификатори
СимболПТГС1
Алт. симболиЦОX-1
Ентрез5742
ХУГО9604
ОМИМ176805
ПДБ1ЦQЕ
РефСеqНМ_080591
УниПротП23219
Остали подаци
ЕЦ број1.14.99.1
ЛокусХромозом 9 q32-q33.3
Циклооксигеназа 2
Цyцлооxyгенасе-2.пнг
Циклооксигеназа-2 (Простагландин синтаза-2) у комплексу са ЦОX-2 селективним инхибитором.[2]
Идентификатори
СимболПТГС2
Алт. симболиЦОX-2
Ентрез5743
ХУГО9605
ОМИМ600262
ПДБ6ЦОX
РефСеqНМ_000963
УниПротП35354
Остали подаци
ЕЦ број1.14.99.1
ЛокусХромозом 1 q25.2-25.3

Циклооксигеназа (COX) је ензим (ЕЦ 1.14.99.1) који је одговоран за формирање важних биолошких посредника званих простаноиди, међу којима су простагландини, простациклини и тромбоксан. Фармаколошка инхибиција COX-a може да произведе олакшавање симптома инфламације и бола. Нестероидни антиинфламаторни лекови, попут аспирина и ибупрофена, делују путем COX инхибиције. Имена "простагландин синтаза (PHS)" и "простагландин ендопероксид синтетаза (PES)" су још увек у употреби за COX.

Функција[уреди]

COX конвертује арахидонску киселину (АА, ω-6 PUFA) до простагландина H2 (PGH2), прекурсора серије-2 простаноида. Овај ензим садржи два активна места: хем са пероксидазним дејством, које је одговорно за редукцију PGG2 до PGH2, и циклооксигеназно место, где се арахидонска киселина конвертује у хидроперокси ендопероксид простагландин G2 (PGG2). Реакција обухвата одузимање H атома са арахидонске киселине тирозинским радикалом који формира пероксидазно активно место. Два О2 молекула затим реагују са арахидонским ањоном, производећи PGG2.

Тренутно су три COX изоензима позната: COX-1, COX-2, и COX-3. COX-3 ис а сплајсна варијанта COX-1, која задржава интрон један и има мутацију оквира читања; тако да се користи и име COX-1b или COX-1 варијанта (COX-1v).[3]

Различита ткива изражавају променљиве нивое ЦОX-1 и ЦОX-2. Мада оба ензима делују на исти начини, селективна инхибиција може да произведе различите нуспојаве. COX-1 се сматра конститутивним ензимом, који се налази у већини ткива сисара. COX-2, с друге стране се не може детектовати у већини нормалних ткива. Он је индуктивни ензим, који постаје изобилан у активираним макрофагама и другим ћелијама на местима инфламације. Недавно је било показано да је он повишено изражен у разним карциномима и да има централну улогу у туморигенези.

COX-1 и -2 (познати и као PGHS-1 и -2) такође оксигенују две друге есенцијалне масне киселине - DGLA (ω-6) и EPA (ω-3) - да произведу простаноиде серије-1 и серије-3, који су мање инфламаторни од чланова серије-2. DGLA и EPA су компетитивни инхибитори са АА-ом за COX пут. Ова инхибиције је главни мод дејства којим дијетарни извори DGLA и EPA (npr., boražina, riblje ulje) redukuju inflamaciju.[4]

Mehanizam reakcije ciklooksigenaze.

Reference[уреди]

  1. ^ PDB: 1CQE​; Пицот D, Лолл ПЈ, Гаравито РМ (1994). „Тхе X-раy црyстал струцтуре оф тхе мембране протеин простагландин Х2 сyнтхасе-1”. Натуре. 367 (6460): 243—9. ПМИД 8121489. дои:10.1038/367243а0. 
  2. ^ PDB: 6COX​; Курумбаил РГ, Стевенс АМ, Гиерсе ЈК, МцДоналд ЈЈ, Стегеман РА, Пак ЈY, Гилдехаус D, Миyасхиро ЈМ, Пеннинг ТД, Сеиберт К, Исаксон ПЦ, Сталлингс WЦ (1996). „Струцтурал басис фор селецтиве инхибитион оф цyцлооxyгенасе-2 бy анти-инфламматорy агентс”. Натуре. 384 (6610): 644—8. ПМИД 8967954. дои:10.1038/384644а0. 
  3. ^ Цхандрасекхаран НВ, Даи Х, Роос КЛ, Евансон НК, Томсик Ј, Елтон ТС, Симмонс DL (2002). „ЦОX-3, а цyцлооxyгенасе-1 вариант инхибитед бy ацетаминопхен анд отхер аналгесиц/антипyретиц другс: Цлонинг, струцтуре, анд еxпрессион”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (21): 13926—31. ПМЦ 129799Слободан приступ. ПМИД 12242329. дои:10.1073/пнас.162468699. 
  4. ^ АП, Симопоулос (2002). „Омега-3 фаттy ацидс ин инфламматион анд аутоиммуне дисеасес”. Ј Ам Цолл Нутр. 21 (6): 495—505. ПМИД 12480795. 

Литература[уреди]

  • Pedro J. Silva, Pedro A. Fernandes and Maria J. Ramos (2003) A theoretical study of radical-only and combined radical/carbocationic mechanisms of arachidonic acid cyclooxygenation by prostaglandin H synthase. Theoretical Chemistry Accounts, 110, 345-351.

Спољашње везе[уреди]