Eikozapentaenoinska kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Eicosapentaenoic acid
Eicosapentaenoic acid spacefill.png
Eicosapentaenoic acid2.png
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj 10417-94-4 YesY
ChemSpider[1] 393682 YesY
UNII AAN7QOV9EA YesY
DrugBank DB00159
ChEBI 28364
ChEMBL[2] CHEMBL460026 YesY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C20H30O2
Molarna masa 302,451 g/mol

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Eikozapentaenoinska kiselina (EPA, ikozapentaenoinska kiselina) je omega-3 masna kiselina. U fiziološkoj literaturi, ona se naziva 20:5(n-3). Njeno trivijalno ime je timnodonska kiselina. EPA je karboksilna kiselina sa 20-ugljenika u lancu i pet cis dvostrukih veza; Prva dvostruka veza je locirana na trećem ugljeniku sa omega kraja.

EPA i njeni metaboliti deluju u telu putem njihovih interakcija sa metabolitima arahidonske kiseline. EPA je polinezasićena masna kiselina (PUFA) koja deluje kao prekurzor prostaglandina-3 (koji inhibira agregaciju trombocita), tromboksana-3, i leukotriena-5.

Izvori[уреди]

U ljudskoj hrani ona je prisutan u ribljem ulju, i u raznim tipovima jestive morske trave. Ona je takođe prisutan u ljudskom mleku.

Rive prirodno ne proizvode EPA, nego je dobijaju iz algi koje konzumiraju.[3][4] EPA obično nije prisutna kod viših biljki.[5]

Klinički značaj[уреди]

Losos je bogat izvor EPA.

Američki Nacionalni institut za zdravlje na svom MedlinePlus sajtu navodi oboljenja za koja je poznato da je EPA efektivan tretman (sama ili zajedno sa drugim ω-3 izvorima).[6] Ona je prvenstveno značajna zbog sposobnosti snižavanja inflamacije.

Među omega-masnim kiselinama, smatra se da EPA potencijalno može da bude korisna u tretmanu mentalnih oboljenja, kao što je šizofrenija.[7][8] Nekoliki studija je ustanovilo dodatnu redukciju izraženosti simptoma bolesti pri upotrebi dodatnih količina EPA.

Reference[уреди]

  1. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  2. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  3. ^ Yvonne Bishop-Weston. „Plant based sources of vegan & vegetarian Docosahexaenoic acid - DHA and Eicosapentaenoic acid EPA & Essential Fats“ Приступљено 05. 08. 2008.. 
  4. ^ Jess Halliday (12/01/2007). „Water 4 to introduce algae DHA/EPA as food ingredient“ Приступљено 09. 02. 2007.. 
  5. ^ Simopoulos, Artemis P (2002). „Omega-3 fatty acids in wild plants, nuts and seeds“. Asia Pacific Journal of Clinical Nutrition 11 (Suppl 2): S163–73. DOI:10.1046/j.1440-6047.11.s.6.5.x. 
  6. ^ NIH Medline Plus. „MedlinePlus Herbs and Supplements: Omega-3 fatty acids, fish oil, alpha-linolenic acid“ Приступљено 14. 2. 2006.. 
  7. ^ Peet M, Brind J, Ramchand CN, Shah S, Vankar GK (2001). „Two double-blind placebo-controlled pilot studies of eicosapentaenoic acid in the treatment of schizophrenia“. Schizophrenia Research 49 (3): 243–51. DOI:10.1016/S0920-9964(00)00083-9. PMID 11356585. 
  8. ^ Song C, Zhao S (Oct 2007). „Omega-3 fatty acid eicosapentaenoic acid. A new treatment for psychiatric and neurodegenerative diseases: a review of clinical investigations“. Expert Opin Investig Drugs 16 (10): 1627–38. DOI:10.1517/13543784.16.10.1627. PMID 17922626. 

Vidi još[уреди]