Ентерохепатичка циркулација
Ентерохепатичка циркулација се односи на циркулацију жучних киселина, билирубина, лекова или других супстанци од јетре до жуча, након уласка у танка црева, апсорпције ентероцитима и транспорта назад до јетре. Ентерохепатичка циркулација је посебно важан концепт у пољу токсикологије, јер многи липофилни ксенобиотици подлежу том процесу узрокујући понављајућа оштећења јетре.
Жучне киселине
[уреди | уреди извор]Хепатоцити метаболизују холестерол до холне киселине и хенодезоксихолне киселине. Ове у липидима растворне жучне киселине су коњуговане (реверзибилно везане) углавном за молекуле глицина или таурина, чиме се формирају у води растворни примарне коњуговане жучне киселине, које се понекад називају „жучним солима”. Ове жучне киселине путују до жучне кесе током интердигестивне фазе, где се складиште и до силазног дела дуоденума кроз заједнички жучни канал. Око 95% жучних киселина које се испоруче у дуоденум бива рециклирано помоћу ентерохепатичке циркулације.
Услед pH вредности у танким цревима, највећи део садржаја жучних киселина је јонизован и углавном се јављају у виду њихових натријумских соли које се називају „примарно коњугованим жучним солима”. У нижем делу танког црева и дебелом цреву, бактерије дехидроксилишу неке примарне соли жучних киселина чиме се формирају секундарне коњуговане жучне соли (које су још увек растворне у води). Дуж проксималног и дисталног илеума, ове коњуговане примарне жучне соли се активно реапсорбују у хепатичку порталну циркулацију. Бактерије разлажу неке примарно и секундарно коњуговане жучне соли назад у форму растворну у липидима, и оне бивају пасивно апсорбоване у хепатичку порталну циркулацију. Коначно, коњуговане жучне киселине са преосталим нејонизованим коњугованим жучним киселинама се пасивно апсорбују.
Венска крв из илеума иде директно у порталну вену и затим у јетрене синусоиде. Тамо хепатоцити екстрахују жучне киселине веома ефективно, и мало пролази кроз здраву јетру и одлази у системску циркулацију.
Нето ефекат ентерохепатичке рециркулације је да се сваки молекул жучне соли поново користи око 20 пута, често више пута током појединачне фазе варења.
Функција
[уреди | уреди извор]Присуство жучних соли у цревима помаже варење масти и других супстанци.[1]
Билирубин
[уреди | уреди извор]Билирубин се коњугује са глукуронском киселином у јетри посредством ензима глукуронозилтрансфераза, што га чини растворним у води. Знатан део њега одлази у жуч и стога у танко црево. Мада се 95% излученог билирубиноидног жуча реапбсорбује у танком цреву, коњуговани билирубин се не реапсорбује у танком цреву. Сав коњуговани билирубин у дебелом цреву метаболишу бактерије до уробилиногена, који затим бива даље оксидован до уробилина и стеркобилина. Уробилин, стеркобилин и њихови деградациони продукти дају фекалијама смеђу боју.[2] Међутим, попут жуча, део уробилиногена се реапсорбује и доспева у жуч што је део ентерохепатичке циркулације. Остатак реапсорбованог уробилиногена се излучује у урин, где се конвертује у оксидовану форму, уробилин, која даје урину његову карактеристичну жуту боју.
Лекови
[уреди | уреди извор]Ентерохепатичка циркулација је разлог што неки молекули који иначе не би били беома токсични могу да постану такви услед процеса рециклирања.
Фармакокинетички модели ентерохепатичке циркулације
[уреди | уреди извор]Фармакокинетички модели процеса ентерохепатичке циркулације периодично бивају сумирани у прегледима.[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Липопротеинс: Липид Дигестион & Транспорт Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2017) бy Јоyце Ј. Диwан. Ренсселаер Полyтецхниц Институте. Ретриевед Јуне 2012
- ^ Кунтз, Ерwин (2008). Хепатологy: Теxтбоок анд Атлас. Германy: Спрингер. стр. 38. ИСБН 978-3-540-76838-8.
- ^ Окоур, M. & Брундаге, Р.C. Цурр Пхармацол Реп (2017) 3: 301. https://doi.org/10.1007/s40495-017-0096-z
