Пређи на садржај

Гаетано Моска

С Википедије, слободне енциклопедије
Гаетано Моска
Гаетано Моска
Лични подаци
Датум рођења(1858-04-01)1. април 1858.
Место рођењаПалермо, Две Сицилије
Датум смрти8. новембар 1941.(1941-11-08) (83 год.)
Место смртиРим, Краљевина Италија
ОбразовањеУниверзитет у Палерму
Филозофски рад
Епоха20. век
РегијаЗападна филозофија
Школа филозофијеЕлитизам
Интересовањаполитика, економија, социологија
ИдејеЕлитизам

Гаетано Моска (1. април 1858 – 8. новембар 1941) био је италијански политички научник, новинар и државни службеник. Њему се приписује развијање елитистичке теорије и доктрине политичке класе. Моска је један од три члана италијанске школе Елитист, заједно са Вифредом Паретом и Робетом Михелсом.

Живот[уреди | уреди извор]

Рођен је 1858. године на Сицилији, у средње-буржоаској породици надахнутој либералним идејама.[1] Моска је дипломирао на правном факултету у Палерму 1881. године. 1887. године се преселио у Рим и заузео место уредника у Дому посланика Републике Италије. Повремено је подучавао у Палерму и Риму. Постао је професор уставног права на универзитету у Торину 1896. године. Био је на овој позицији све до 1924. године. Затим се трајно преместио у Рим и заузео место професора јавног права на универзитету у Риму. Моска је током свог живота био на још неколико академских позиција.

Године 1909, године Моска је изабран у Дому посланика Републике Италије у којој је слузио до 1919. годне. За то време радио је као подсекретар за Колоније од 1914. до 1916. године. 1919. године Моска је именован за сенатора Италије од стране краља Виктора Емануела. Његов последњи говор у Сенату био је напад на италијанског лидера фашиста Бенита Мусолинија.[2] Активно је служио на овом месту све до 1926. године. Током диктатуре фашиста, Моска се посветио подучавању и истраживању. 1925. године је потписао Манифест антифашистичких интелектуалаца.

За то време, Моска је радио такође и као политички новинар за Коријере дела Сера (Цорриере делла Сера) у Милану (након 1901. године) и за Трибуну у Риму од 1911. до 1921. године.

Међутим, Моска је заправо најпознатији по својим теоријским радовима у области политике. Његове најважније политичке теорије су Теорија власти и парламентарна владавина објављена 1884. године, Владајућа класа објављена 1896. године и Историја политичких доктрина објављена 1936. године. У овим и другим списима, а посебно у Владајућа класа, тврдио је - супротно већинским теоријама - да друштвима обавезно управља мањина: војничка, свештеничка, или наследних олигархија или аристократија богатства или заслуга. Он је показао непристрасну незаинтересованост за најразличитије политичке филозофије. За њега су Божија воља, воља народа, суверена воља државе и диктатура пролетаријата били митски.[2]

Политичка учења[уреди | уреди извор]

Доктрина Гаетана Моске може се разумети као наставак оне линије теоријског мишљења која започиње са Макијавелијем, а води преко Русоа, Ђискардинија до Сен-Симона, Тејна и Гумпловича.[1]

Москин допринос политичкој науци је запажање да у свим друштвима, од најпримитивнијих, влада нумеричка мањина. Он је назвао ову мањину политичком класом. То значи да свако друштво може бити подељено на две социјалне класе: на ону која влада и ону којом се влада. За Моску је ово одувек било тачно, јер је сматрао да без политичке класе нема владања. Моска је сматрао да се његова идеја политичке класе може применити на све режиме.

Своје основне идеје о политичкој класи Моска је изложио још као двадесетшестогодишњи младић 1884. године у књизи „Теорија власти и парламентарна демократија“ („Теорица деи говерни е говерно парламентаре“). Не постоје каже Моска, монархије, аристократије и демократије (како је мислио Аристотел) – то су само привиди. У свим друштвима постоји само мањина која влада и већина која се покорава. „У сваком времену и на сваком месту, све оно што у власти представља одлучивање, вршење моћи, што укључује командовање и одговорност, увек је атрибут једне посебне класе, чији елементи формирања, с обзиром на векове и земље, могу, истина, веома да се разликују, али коју, било како формирана, увек сачињава, у односу на масу поданика којима се намеће, једна незнатна мањина.[1]

У свом првом делу, „Теорија власти и парламентарна демократија“, Моска је врло критичан у односу на парламентарну демократију. За парламентаризам он каже да је један од најгорих типова политичке организације у којем неодговорна и анонимна тиранија елемената који су превладали на изборима говори и влада у име народа. Међутим, у свом главном делу „Елементи политичке науке“, Моска излаже своју теорију политичке класе и политичке формуле на много умеренији, детаљнији и систематичнији начин. У „Елементи политичке науке“ он ће рећи да се истинска морална гарантија репрезентативне владавине може наћи у јавним дискусијама које се одвијају у скупштинама. Да се из оштрог критичара парламентаризма преобратио у време Мусолинијевог фашизма у заговорника одбране парламентарне демократије говори и податак да се Моска повукао из активног политичког живота 1925. године, због сукоба са фашистима поводом њихове намере да укину парламентарни систем.[1]

Формулисање идеје о политичкој класи прошло је код Моске кроз две фазе. У првој, напуштајући аристотеловску позицију, утврдио је да у сваком политички организованом друштву постоји владајућа класа, то јест класа оних који држе и врше јавну моћ и који су увек мањина, а испод њих бројне класе људи које никад у реалном смислу не учествују у власти, већ су јој само подложне, па их он назива класа којом се влада. У касној фази Моска је настојао да избегне оштру дихотомну поделу на владајућу класу и класу којом се влада, уводећи у владајућу формацију поделу на две групе: једну састављену од званичника који су на власти и другу много ширу, састављену од извршилаца који преносе, комуницирају и посредују наређења од врхова власти ка масама којима се влада.[1]

Упркос томе што је његова теорија исправно окарактерисана као елитистичка треба приметити да је њена основа далеко другачија од Елита власти коју је написао Чарлс Рајт Милс. За разлику од Милса и каснијих социолога, Моска је имао за циљ да развије универзалну теорију политичког друштва, а његова теорија политичке класе одражава овај циљ.

Моска је дефинисао модерне елите због њихових супериорних способности организације. Те организационе способности су веома корисне у стицању политичке моци у модерном бирократском друштву. Ипак, Москина теорија је била слободнија од елитистичке теорије Парета, на пример, јер по Москином запажању елите нису наследне природе и људи из свих друствених слојева могу теоријски постати елита, а када се то догоди репродукција власти је дефинисана као демократска. Када се замена чланова изврши унутар елите, репродукција власти је дефинисана као аристократска. Такође је допринео теорији кружења елита која представља дијалектичку теорију константног такмичења измедју елита, где једна елитна група смењује другу током времена. Та теорија је произашла из његове материјалистичке идеје о историји као сукобу измедју класа (Маркс), као конфликтне природе политике сматране као борбе за стицање и расподелу моћи (Макијавели) и на крају из неегалитарне и хијерархијске структуре друштва. За разлику од Маркса, Моска нема линеарни концепт времена, него кружни као у класичној политичкој теорији која се састоји од непрекидног кружења између сукоба и замена елите. За Моску дихотомна структура друштва неће бити решена револуцијом.

Објављена дела[уреди | уреди извор]

Главно дело Гаетана Моске Елементи политичке науке (Елементи ди сциенза политица) публиковано је 1896. године (допуњено издање 1923. године), а преведено на енглески под насловом Владајућа класа (Тхе Рулинг Цласс) 1939. године.

Поред овог дела, Моска је написао и многа друга дела попут Теорија власти и парламентарна власт (Сулла теорица деи говерни е сул говерно парламентаре) , које представља његово прво дело, као и Историја политичких доктрина(Сториа делле доттрине политицхе). Затим, Кратка историја политичке филозофије (А схорт хисторy оф политицал пхилосопхy), Шта је мафија? (Wхат ис Мафиа: Цоса è ла Мафиа), Партије и синдикати у кризи парламентарних режима (Партити Е Синдацати Нелла Цриси Дел Региме Парламентаре), Уставно право (Дерецхо Цонституционал)...

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Теорије елита у политичкој социологији - класичне и савремене концепције” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 2. 6. 2016. г. Приступљено 30. 4. 2016. 
  2. ^ а б „Биографија - Гаетано Мосца”. www.британница.цом. Приступљено 30. 4. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Гаетано Моска на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gaetano_Moska&oldid=26744143”