Геге

С Википедије, слободне енциклопедије
Распрострањеност Гега (зелено)

Геге (алб. Gegët) су једна од две групе Албанаца, насељени северно од реке Шкумбе у Албанији (593,000), у суседним пределима Македоније (392,000), док је највећа група Гега насељена у Србији (1.638.257 — Космет око 1.588.257), Црној Гори (30.439), у Бугарској (2,900), Словенији (3,600), Сједињеним Државама (119,000) и Хрватској (15,000). Геге говоре посебним сопственим дијалектом албанског језика. По вери су највише муслимани-сунити али има и хришћана, поготово у Сједињеним Државама и Бугарској.

За разлику од Тоски јужно од ријеке Шкумбин, међу Гегама се одржао племенски живот све до четрдесетих година 20. века. Ова племена бавила су се сточарством, нарочито узгојем оваца, а живели су у проширеним породицама познатим као фис. Ове породице, највише због заштите, живеле су у утврђеним грађевинама познатим као кула, које су умјесто прозора имале на себи мале отворе, који су могле послужити као пушкарнице и шпијунке за извиђање терена.

Живот Албанаца драстично се мења појавом комунизма. Албанија се 1967. прогласила првом атеистичком државом на свету, затворивши своје границе према иностранству. Народ је живео сиромашно а напредак државе стагнирао.

Код Гега се до савремених времена одржао обичај крвне освете и поштовања дате ријечи беса. Реч дата под бесом се не сме прекршити, она је питање части, а њеним кршењем изгубио би се углед. Племе је код Гега аутономно са својим сопственим законом познатим као Канон Леке Дукађина (алб. Kanuni i Lekë Dukagjinit), који се поштује међу Гегама од 15. до 20 века. Овим закоником регулисани су сви обичаји по којима живе Геге.

Албанци у планинским подручјима северне Албаније су били организовани по племенима и конфедерацијама. Најпознатији су Малеси (планинци) с племенима Груда, Хоти, Кастрати, Пулати, Шоши, Душмани, Гемали, Шлаку, Пука, Шкрељи, Шаље, Бога, Тачи, Коплик, Клименти.

Савез Мирдите обухватао је 5 католичких кланова или племена: Дибри, Фанди, Кушнени, Ороши и Спаши чије су вође били из породице Маркут, чији је предак био Ђурађ Кастриот Скендербег (1403—1468), који се прославио у 15. веку у борби против Османлија.

Албанци на Космету били су подијељени на племена: Берише, Битући, Гаши, Хаси, Краснићи, Никај, Мертури, Тропоја и Ругово.

Иван Јастребов је записао да Геге знају за бесу, док Тоске не знају за тај обичај.[1]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Vickers, Miranda. The Albanians A Modern History. London: I.B. Tauris & Co, Ltd, 1995.
  • Swire, J. Albania The Rise of a Kingdom. New York: Arno Press & The New York Times, 1971.
  • Barer-Stein, Thelma. You Eat What You Are : People, Culture and Food Traditions. Toronto : Firefly Books, 1999.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија. Београд: Службени гласник. стр. 347.