Гликација
Гликација (неензимска гликозилација) је резултат типично ковалентног везивања протеинских или липидних молекула за молекуле шећера, као што су фруктоза или глукоза, без посредства ензима. Сви крвни шећери су редукујући молекули. Гликација се може одвијати унутар тела (ендогена гликација) или изван тела (егзогена гликација). Кад је контролисана ензимима, адиција шећера на молекуле протеина или липида се назива гликозилацијом. Гликација је случајан процес који онемогућава функционисање биомолекула, док се гликозилација јавља на дефинисаним местима на циљним молекулима и неопходна је за дејство молекула. Знатан део раног лабораторијског истраживања фруктозне гликације је био базиран на непрецизним техникама за мерење, што је довело од драстичног потцењивања значаја фруктозе у гликацији.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ахмед Н, Фуртх АЈ (1992). „Фаилуре оф цоммон глyцатион ассаyс то детецт глyцатион бy фруцтосе”. Цлин. Цхем. 38 (7): 1301—3. ПМИД 1623595.