Пређи на садржај

Херефордско говедо

С Википедије, слободне енциклопедије
Херефордско говедо
А Херефорд булл
Херефордски бик
Конзервациони статусНајмања забринутост
Земља пореклаХерефордшир, Енглеска
УпотребаГоведина
Својства
Тежина
  • Мужјак:
    1800 лбс. (бик)
  • Женка:
    1200 лбс.
Висина
  • Мужјак:
    152 цм (59,8 ин.)
  • Женка:
    140 цм (55 ин.)
КрзноЦрвен, бео
Статус рофоваБео

Херефорд је британска раса говеда која потиче из округа Херефордшир, у Вест Мидландс региону Енглеске.[1][2] Ова раза је извезена у многе земље, а широм света има више од пет милиона чистокрвних Херефордских говеда у преко педесет земаља.[3] Извозна трговина Херефордским говедима започела је из Велике Британије 1817. године, почевши од Кентакија у Сједињеним Државама,[4] проширивши се широм Сједињених Држава и Канаде преко Мексика до земаља са великим узгојем говедине у Јужној Америци. Данас Херефордско говедо доминира на светској сцени од Аустралије до руских степа. Она се могу наћи у Израелу, Јапану, широм континенталне Европе и Скандинавије, у умереним деловима Аустралије, Канаде, Сједињених Држава, Казахстана и Русије, у центру и истоку Аргентине, Уругвају, Чилеу и Новом Зеланду, где чине највећи део регистроване стоке.[5] Има их широм Бразила,[6] а исто тако се налазе и у неким земљама Јужне Африке[7] (углавном у Јужној Африци, Замбији и Зимбабвеу). Првобитно су нашла на велику популарност међу ранчарима америчког југозапада, што је сведочанство о постојаности пасмине; Иако потичу из хладне, влажне Британије, ова расе се доказала да успева у много оштријим климама на готово свим континентима.

Светски Херефордски савет[8] је базиран у Уједињеном Краљевству. Тренутно постоји 17 земаља чланица са 20 Херефордових друштава и 10 земаља које нису чланице, са укупно осам друштава.[9] У Сједињеним Америчким Државама, званична Херефордска организација и регистар пасмине је Америчко Херефордско удружење. То је друго по величини друштво ове врсте у тој земљи.[10]

Историја[уреди | уреди извор]

Херефордски бик господина D\ефриса, који је освојио прву награду на Краљевском пољопривредном сајму у Дарбију 1843. године
Херефордска говеда на паши

До 18. века, говеда са подручја Херефордшира била су слична другој стоци јужне Енглеске. Била су потпуно црвена с белим прекидима, слично модерним пасминама Северног Девона и Сасекса. Током 18. и почетком 19. века, друга стока (углавном Шортхорни) коришћена је за прављење нове врсте теглеће и говеђе стоке која је у почетку варирала у боји. Постојала су различита стада од жуте до сиве и светло смеђе боје, са различитом заступљености беле. Међутим, крајем 18. века бело лице карактеристично за модерну пасмину било је добро утврђено, а модерна боја успостављена је током 19. века.[11]

Херефорд се и данас види у руралном региону Херефордшира[12] и истакнут је на пољопривредним сајмовима.[13][14][15] Први увоз Херефорда у Сједињене Државе одвио се око 1817. године посредством политичара Хенрија Клеја, а већи увоз пасмине почео је током 1840-их.[16][17]

Безрого херефордско говедо[уреди | уреди извор]

Безрого херефордско говедо

Безрого херефордско говедо је варијанта Херефорда без рогова са природном генетском мутацијом одабраном у посебну пасмину из 1889. године.[18]

Сточар из Ајове Ворен Гамон искористио је идеју о узгоју безрогог Херефорда и покренуо регистар са 11 говеда која су природно имала то својство. Америчка асоцијација за безроге херефорде (АПХА) је формирана 1910. године. Америчка безрога херефордска пасмина и америчка херефордска пасмина су комбиноване од 1995. године под окриљем Америчког херефордског удружења.[19]

У Аустралији је раса позната као пол херефордско говедо.[20][21]

Традиционални Херефорд[уреди | уреди извор]

Херефордска крава и укрштено теле

Многи сојеви Херефорда су користили друге расе говеда за унос жељених карактеристика, што је довело до промена у раси у целини. Међутим, неки сојеви су држани одвојено и задржали су карактеристике раније расе, као што су издржљивост и штедљивост.[22] Традиционални Херефорд се сада третира као мањинска раса вредна за генетску конзервацију.[23]

Здравље[уреди | уреди извор]

Херефордско теле у Викторији, Аустралија

Рак ока (карцином сквамозних ћелија ока) се јавља у Херефордима, нарочито у земљама са сталном јаком сунчевом светлошћу и међу онима које преферирају особине ниског нивоа црвене пигментације око ока.[24][25][26] Студије карцинома ока код говеда Херефорд у САД и Канади показале су да су пигменти капака и корнеосклера наследни и да вероватно смањију ризик од рака.[27] Вагинални пролапс се сматра наследним проблемом, мада на њега може утицати и исхрана.[28][29] Други проблем је изложена кожа на вимену која је светло пигментисана и тако подложна опекотинама од сунца.

Познато је да се патуљастост јавља код говеда Херефорд, узрокована аутозомно рецесивним геном.[30] Једнака појава код јуница и бикова значи да се патуљастост не сматра полном карактеристиком.[31]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Бреедс оф Ливестоцк - Цаттле”. Приступљено 5. 4. 2010. 
  2. ^ Сандерс, Алвин Х. (1914). Тхе сторy оф тхе Херефордс. Цхицаго: Сандерс Публисхинг Цомпанy. Приступљено 12. 7. 2009. 
  3. ^ „Цаттле Бреедс - Херефорд”. Тхе Цаттле Сите. 13. 4. 2018. Приступљено 13. 4. 2018. 
  4. ^ „Еарлy Цхронологy оф тхе Херефорд Бреед 1723-1955”. Тхе Херефорд Херд Боок Социетy. 1995. Приступљено 5. 4. 2010. 
  5. ^ „Цоммерциал Бееф Цаттле ин Неw Зеаланд”. Бееф Неw Зеаланд. Архивирано из оригинала 23. 5. 2010. г. Приступљено 5. 4. 2010. 
  6. ^ „Ассоциаçãо Брасилеира де Херефорд е Брафорд”. Ассоциаçãо Брасилеира де Херефорд е Брафорд. Архивирано из оригинала 05. 04. 2015. г. Приступљено 8. 6. 2015. 
  7. ^ „Wорлд Херефорд Цоунцил”. WХЦ. Архивирано из оригинала 24. 4. 2010. г. Приступљено 8. 6. 2015. 
  8. ^ „Wорлд Херефорд Цоунцил”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2018. г. Приступљено 5. 4. 2010. 
  9. ^ „Мембер анд Нон-Мембер Цоунтриес”. Wорлд Херефорд Цоунцил. Архивирано из оригинала 24. 4. 2010. г. Приступљено 5. 4. 2010. 
  10. ^ „Абоут”. Америцан Херефорд Ассоциатион. 13. 4. 2018. Приступљено 13. 4. 2018. 
  11. ^ Троw-Смитх, Роберт (1959), А Хисторy оф Бритисх Ливестоцк Хусбандрy 1700–1900, Роутледге анд Кеган Паул, пп 100–103.
  12. ^ „Херефорд Цаттле, Асхфорд Царбонел (C) Рицхард Wебб”. www.геограпх.орг.ук. 
  13. ^ „Натионал Херефорд Схоw (C) Рицхард Wебб”. www.геограпх.орг.ук. 
  14. ^ „Хере цомес тхе јудге (C) Рицхард Wебб”. www.геограпх.орг.ук. 
  15. ^ „Натионал Херефорд Схоw (C) Рицхард Wебб”. www.геограпх.орг.ук. 
  16. ^ Миллер, Тимотхy Латхроп; Сотхам, Wиллиам Х. (1902). Хисторy оф Херефорд Цаттле: Провен Цонцлусивелy тхе Олдест оф Импровед Бреедс. Цхиллицотхе, Миссоури: Т. Ф. Б. Сотхам. стр. 146. 
  17. ^ Георге, Милтон (1886). Тхе Wестерн Рурал Yеар Боок, а Цyцлопедиа оф Референце. Цхицаго: Милтон Георге. стр. 247. 
  18. ^ Робертс, Давид (1916). Цаттле Бреедс анд Оригин. Wаукесха, Wисц.: Давид Робертс. стр. 131—32. 
  19. ^ „"Ассоциатионс мерге"”. Архивирано из оригинала 03. 10. 2014. г. Приступљено 1. 10. 2014. ..
  20. ^ „Цаттле бреедс: Полл херефорд”. НСW Департмент оф Примарy Индустриес. Приступљено 30. 10. 2022. 
  21. ^ Прице, Јацк (31. 7. 2019). „Ред Центре цаттле пропертy Мт Скиннер солд то Соутх Аустралиан фамилy фор алмост $10 миллион”. АБЦ Неwс. Приступљено 30. 10. 2022. 
  22. ^ „Традитионал Херефорд Бреедерс Цлуб”. www.традитионалхерефордс.орг. 
  23. ^ „Бритисх Раре Бреед Сурвивал Труст wатцхлист: Традитионал Херефорд”. Архивирано из оригинала 20. 1. 2010. г. Приступљено 7. 10. 2010. 
  24. ^ Х Р Гуилберт; А Wахид; К А Wагнон; П W Грегорy (1948). „Обсерватионс он пигментатион оф еyелидс оф Херефорд цаттле ин релатион то оццурренце оф оцулар епитхелиомас”. Јоурнал оф Анимал Сциенце. 7 (4): 426—9. ПМИД 18891533. Приступљено 5. 4. 2010. 
  25. ^ Р Р Wоодwард; Брадфорд Кнапп, Јр (1950). „Тхе Хередитарy Аспецт оф Еyе Цанцер ин Херефорд Цаттле”. Јоурнал оф Анимал Сциенце. 9 (4): 578—81. ПМИД 14794577. дои:10.2527/јас1950.94578x. Архивирано из оригинала 25. 7. 2008. г. Приступљено 5. 4. 2010. 
  26. ^ Геррy Wатт (јануар 2006). „Еyе Цанцер ин Цаттле”. Приступљено 5. 4. 2010. 
  27. ^ D. Е. Андерсон (1991). „Генетиц Студy оф Еyе Цанцер ин Цаттле”. Тхе Јоурнал оф Хередитy. 82 (1): 21—26. ПМИД 1997589. дои:10.1093/јхеред/82.1.21. 
  28. ^ А Студy оф Вагинал анд Утерине Пролапсе ин Херефорд Цаттле
  29. ^ „81ст Wестерн Ветеринарy Цонференце: Медицал анд Сургицал Манагемент оф Вагинал Пролапсе ин Цаттле” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 15. 07. 2011. г. Приступљено 22. 12. 2009. ,.
  30. ^ W. Х. Смитх анд L. А. Холланд. "Дwарфисм ин Бееф Цаттле". Дwарфисм ин Бееф Цаттле. Проц. Оф 41ст Аннуал Ливестоцк Феедерс' Даy, Кансас Стате Университy, Манхаттан, КС. Н.п.: Кансас Агрицултурал Еxперимент Салон, н.д. 34-38. Кансас Стате Университy Либрариес. Wеб. 3 Новембер 2016. <http://krex.k-state.edu/dspace/handle/2097/13309>.
  31. ^ Jan M. Jones and R. D. Jolly. "Dwarfism in Hereford Cattle: A Genetic Morphological and Biochemical Study." New Zealand Veterinary Journal 30.12 (1982): 185-89.

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Herefordsko govedo na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Herefordsko_govedo&oldid=27830814”