Хидроксихлорохин

С Википедије, слободне енциклопедије
Хидроксихлорохин
IUPAC име
(RS)-2-[{4-[(7-хлорохинолин-4-ил)амино]пентил}(етил)амино]етанол
Клинички подаци
Продајно имеПлаqуенил
Drugs.comМонографија
MedlinePlusa601240
Категорија трудноће
Начин применеОрално
Правни статус
Правни статус
  • на рецепт
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације1–2 месеца
ИзлучивањеРенално
Идентификатори
CAS број118-42-3 ДаY
ATC кодP01BA02 (WHO)
PubChemCID 3652
DrugBankDB01611 ДаY
ChemSpider3526 ДаY
UNII4QWG6N8QKH ДаY
KEGGD08050 ДаY
ChEBICHEBI:5801 ДаY
ChEMBLCHEMBL1535 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC18H26ClN3O
Моларна маса335,872 g/mol
  • Clc1cc2nccc(c2cc1)NC(C)CCCN(CC)CCO
  • InChI=1S/C18H26ClN3O/c1-3-22(11-12-23)10-4-5-14(2)21-17-8-9-20-18-13-15(19)6-7-16(17)18/h6-9,13-14,23H,3-5,10-12H2,1-2H3,(H,20,21) ДаY
  • Key:XXSMGPRMXLTPCZ-UHFFFAOYSA-N ДаY

Хидроксихлорохин или хидроксихлороквин је лек који се користи за спречавање и лечење маларије у областима где она остаје осетљива на хлорохин.[1] Користи се и за редуковање инфламације у третману реуматоидног артритиса, лупус еритематоза и касне кожне порфорије.[1] Узима се гутањем таблета. Такође се експериментално користи за лечење ЦОВИД-19 (који је узрочник пандемије вируса корона) од 2020. године.[2][3]

Уобичајене нуспојаве укључују повраћање, главобољу, промене вида и слабост мишића.[1] Тешке нуспојаве могу укључивати алергијске реакције.[1] Иако се сви ризици не могу искључити, лек се користи као третман за лечење реуматских болести и током трудноће.[4] Хидроксихлорохин је члан антималаријске и 4-Аминохинолин класе лекова.[1] Хидроксихлорохин се разликује од хлороквина по присуству хидроксилне групе на крају бочног ланца: N-етил супституент је бета-хидроксилисан. Хидроксихлорохин има сличну фармакокинетику са хлорохином, са брзом гастроинтестиналном апсорпцијом и елиминацијом путем бубрега. Цитохром П450 ензими (CYP 2D6, 2C8, 3A4 и 3A5) га претварају у N-десетилхидроксихлорохин.[5]

Хидроксихлороквин је одобрен за медицинску употребу у Сједињеним Америчким Државама 1955. године.[1] Налази се на листи есенцијалних лекова Светске здравствене организације, најсигурнијих и најефикаснијих лекова потребних у здравственом систему. Доступан је као генерички лек. У 2017. години, био је на 127-ом месту најчешће преписиваних лекова у Сједињеним Америчким Државама, са више од пет милиона рецепата.[6]

Погледај још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ „Хyдроxyцхлороqуине Сулфате”. другс.цом (на језику: енглески). Приступљено 11. 4. 2020. 
  2. ^ Цортегиани, Андреа; Ингоглиа, Гуилиа; Ипполито, Мариацхиара; Гиарратино, Антонино; Еинав, Схарон (10. 3. 2020). „А сyстематиц ревиеw он тхе еффицацy анд сафетy оф цхлороqуине фор тхе треатмент оф ЦОВИД-19”. сциенцедирецт.цом (на језику: енглески). Приступљено 11. 4. 2020. 
  3. ^ Градy, Денисе (1. 4. 2020). „Малариа Друг Хелпс Вирус Патиентс Импрове, ин Смалл Студy”. нyтимес.цом (на језику: енглески). Приступљено 11. 4. 2020. 
  4. ^ Финт, Јулиа; Панцхал, Сониа; Хуррелл, Алице (10. 1. 2016). „БСР анд БХПР гуиделине он пресцрибинг другс ин прегнанцy анд бреастфеединг—Парт I: стандард анд биологиц дисеасе модифyинг анти-рхеуматиц другс анд цортицостероидс”. ацадемиц.оуп.цом (на језику: енглески). Рхеуматологy, Волуме 55, Иссуе 9. стр. 1693—1697. Приступљено 11. 4. 2020. 
  5. ^ Калиа, С.; Дутз, Ј. П. (2007). „Неw цонцептс ин антималариал усе анд моде оф ацтион ин дерматологy”. Дерматологиц Тхерапy (на језику: енглески). 20 (4): 160—174. ПМИД 17970883. дои:10.1111/ј.1529-8019.2007.00131.x. 
  6. ^ „Хyдроxyцхлороqуине Сулфате Друг Усаге Статистицс, Унитед Статес, 2007 - 2017”. цлинцалц.цом (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 04. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).