Хронологија прављења експлозива

С Википедије, слободне енциклопедије

Ово је временска линија развијања и прављења експлозива.

Временска линија[уреди | уреди извор]

Година(е) Догађај Извор
1. миленијум Развијен је барут, први експлозив. [1][2]
1040 - 1044 Књига Вујинг Зонгиао садржи три формуле за барут, прву такву референцу.
1267 Опус Мајус Роџера Бекона садржи прву европску референцу о баруту. [3]
1659 Амонијум нитрат је први синтетизовао Јохан Рудолф Глаубер; није коришћен као експлозив до Првог светског рата. [4]
1745 Вилијам Вотсон показује да електрична варница може да запали барут, демонстрирајући први детонатор. [5]
1845 Нитроцеллулосе ис инвентед бy Цхристиан Сцхоенбеин. [6]
1846 Нитроцелулозу је изумео Кристијан Шонбајн. [7][8]
1863 ТНТ је изумео Џулијус Вилбранд, али се користи само као жута боја. [9]
Сеп 3, 1864 Експлозија нитроглицерина у фабрици Имануела Нобела убила је најмлађег брата Алфреда Нобела Емила Оскара Нобела и пет других радника фабрике. [8][10]
Нов 28, 1864 Алфред Нобел оснива своју прву компанију, Нитроглицерин Актиеболагет, првог комерцијалног произвођача нитроглицерина. [11]
1865 Алфред Нобел развија детонатор користећи живин фулминат у бакарној капсули за детонацију нитроглицерина. [8]
1866 Динамит је изумео Алфред Нобел мешањем нитроглицерина са силицијум диоксидом. То је први експлозив за безбедно управљање јачи од барута. [12]
1867 Употреба амонијум нитрата у експлозивима је патентирана у Шведској. [13]
1875 Гелигнит, први пластични експлозив, изумео је Алфред Нобел. [14][13]
1884 Паул Марие Еугене Виеилле креира Поудре Б, први практични бездимни барут. [6]
1891 Експлозивна својства ТНТ-а открио је Карл Хаусерман. [9]
1894 ПЕТН је патентирао Рхеинисцх-Вестфалисцхе Спренгстофф АГ. [15]
1898 РДX је изумео Георг Фридрих Хенинг, али није коришћен до Другог светског рата. [16]
1906 Дунит је изумео мајор америчке војске Беверли V. Дан.
1908 Први детонирајући кабл, оловна цев пуњена ТНТ-ом, патентирана је у Француској. [17]
Дец 6, 1917 Експлозија у Халифаксу: Терет ТНТ-а, пикринске киселине, бензола и памука на броду експлодира након судара, убивши најмање 1.782 људи. Била је то највећа вештачка експлозија у то време. [18]
Апр 16, 1947 Катастрофа у Тексас Ситију: 2.100 метричких тона амонијум нитрата на усидреном броду експлодирало, убивши најмање 581 особу, што је најсмртоноснија индустријска несрећа у историји САД. [19]
1952 Семтекс, пластични експлозив опште намене који садржи РДX и ПЕТН, изумео је Станислав Бребера. [20]
1955 АНФО је развијен, који се састоји од 94% амонијум нитрата. [6]
1956 C-4 је развијен као део Композиције C породице пластичних експлозива; садржи 91% РДX.
Ауг 4, 2020 Експлозија у Бејруту: Експлодира велика количина амонијум нитрата, узрокујући најмање 218 смртних случајева. [21]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Падманабхан 2019, стр. 59.
  2. ^ Романе 2020, стр. 220.
  3. ^ „Рогер Бацон | Пхилосопхy, Биограпхy, & Фацтс | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). 2023-05-12. Приступљено 2023-06-27. 
  4. ^ „Тхе деадлy хисторy оф аммониум нитрате, тхе еxплосиве линкед то тхе Беирут бласт”. Сциенце (на језику: енглески). 2020-08-06. Архивирано из оригинала 20. 3. 2021. г. Приступљено 2023-06-27. 
  5. ^ Роyал Социетy (Греат Бритаин); Бритаин), Роyал Социетy (Греат; Хуттон, Цхарлес; Матy, Паул Хенрy; Пеарсон, Рицхард; Схаw, Георге; Стуарт, Алеxандер; Бритаин), Роyал Социетy (Греат; Бритаин), Роyал Социетy (Греат (1744). Пхилосопхицал трансацтионс оф тхе Роyал Социетy оф Лондон. 43. Лондон: Роyал Социетy оф Лондон. 
  6. ^ а б в „Еxплосиве - Нитрамон, Нитрамеx, анд Смокелесс Поwдер | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-27. 
  7. ^ Магазине, Смитхсониан; Есцхнер, Кат. „Тхе Ман Wхо Инвентед Нитроглyцерин Wас Хоррифиед Бy Дyнамите”. Смитхсониан Магазине (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-27. 
  8. ^ а б в „Еxплосиве - Блацк Поwдер, Гунпоwдер, Глазинг, анд Сафетy Фусе | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-27. 
  9. ^ а б Сзондy, Давид (2018-06-15). „Неw еxплосиве цоулд рендер тоxиц ТНТ обсолете”. Неw Атлас (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-27. 
  10. ^ „Алфред Нобел'с Индустриал Ацтивитиес ин Винтервикен”. НобелПризе.орг (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-27. 
  11. ^ „Алфред Нобел – Дyнамит” (на језику: шведски). Сwедисх Натионал Мусеум оф Сциенце анд Тецхнологy. Архивирано из оригинала 3. 10. 2017. г. Приступљено 1. 10. 2017. 
  12. ^ „Алфред Нобел Wас тхе Инвентор оф Тхис Еxплосиве Субстанце”. ТхоугхтЦо (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-27. 
  13. ^ а б „Еxплосиве - Нитроглyцерин, Аммониум Нитрате, анд ТНТ Исомерс | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-27. 
  14. ^ „Хоw то хандле гелигните”. Wиред УК (на језику: енглески). ИССН 1357-0978. Приступљено 2023-06-27. 
  15. ^ „ПЕТН | цхемицал цомпоунд | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-27. 
  16. ^ „РДX | еxплосиве | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). 2023-06-16. Приступљено 2023-06-27. 
  17. ^ „Еxплосиве - Детонатинг Цорд, Примацорд, ТНТ, анд Схапед Цхарге | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-27. 
  18. ^ „Халифаx Еxплосион”. Маритиме Мусеум оф тхе Атлантиц. 2013-02-01. Приступљено 2023-06-27. 
  19. ^ „Теxас Цитy еxплосион оф 1947 | индустриал дисастер, Теxас Цитy, Теxас, Унитед Статес [1947] | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). 2023-06-06. Приступљено 2023-06-27. 
  20. ^ „Цзецх инвентионс тхат тоок тхе wорлд бy сторм: тхе верзатилка, тхе патентка анд Семтеx”. Цзецх Пресиденцy оф тхе Цоунцил оф тхе Еуропеан Унион (на језику: енглески). 2022-12-07. Приступљено 2023-06-27. 
  21. ^ „Беирут еxплосион: Wхат wе кноw со фар”. ББЦ Неwс (на језику: енглески). 2020-08-05. Приступљено 2023-06-27. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Падманабхан, Тхану (2019), Тхе Даwн оф Сциенце: Глимпсес фром Хисторy фор тхе Цуриоус Минд 
  • Романе, Јулиан (2020), Тхе Фирст & Сецонд Италиан Wарс 1494-1504