Ина Вукић
 |
|
Ина Вукић (Жрново, 25. мај 1949), аустралијска је психологиња, новинарка, публицисткиња и пропагандисткиња хрватског порекла. Најпознатија је по ревизији историје из периода Другог светског рата.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођена је 25. маја 1949. године у Жрнову, на хрватском острву Корчула, тада у ФНРЈ. Године 1962. са породицом је емигрирала у Аустралију. ’70-их година је дипломирала психологију на Универзитету у Загребу. Професионалну каријеру започела је у Аустралији 1980. као клинички психолог.
Била је једна од водећих активиста за признавање хрватске независности у Аустралији и политички секретар ХДЗ у Сиднеју у току деведесетих година двадесетог столећа. Једна је од водећих ревизиониста историје Другог светског рата, негатор геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској и сарадник аустралијског магазина За дом спремни[1].
Уредница је неоусташког политичког блога ’Хрватска, рат и будућност’.[2]
Контроверзе[уреди | уреди извор]
Уредник је политичког блога ’Хрватска, рат и будућност’[2] на енглеском језику на коме се износе бројне историјске неистине, негира Холокауст, геноцид над Србима у НДХ,[3] негира постојање концентрационог логора Јасеновац[3] и заступа теорија о постојању поратног логора у ком су жртве били Хрвати.[4] Она оптужује Србију и Србе за почињени Холокауст у Другом светском рату[5] иако је у Србији, за разлику од НДХ, врховну власт представљала немачка војна управа позната као Војна Управа у Србији.
У својим публицистичким радовима тврди да је потребно да се Србија и Срби суоче са стварношћу и признају да су сарађивали с нацистима.[6]
Вукићева такође тврди да је католички надбискуп Алојзије Степинац свакодневно бринуо о Јеврејима у Независној Држави Хрватској док је Српска православна црква (СПЦ) величала Адолфа Хитлера те се отворено ставила на страну нациста против Јевреја.[7]
Отворено се залаже са канонизацију оспораваног хрватског надбискупа Степинца[8] и шири шовинистичке ставове о Србима и СПЦ.[8]
Кад год су Срби нападали Хрватску (било војним или политички дипломатским маневрима), уништавали су дијелове наше културе, пољуљали нам вјеру у Бога, кривотворили нашу повијест, крали наше земље … а Српска православна црква стајала је чврсто иза њих, охрабрујући њихову агресију над хрватским народом.[9]
Приватни живот[уреди | уреди извор]
У сродству је са Игором Вукићем.
Одликовања[уреди | уреди извор]
У мају 1995. године, Фрањо Туђман јој је доделио два одликовања: Споменицу Домовинског рата и Ред хрватског тролиста.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „N1: Australijski list "Za dom spremni" veliča Hasanbegovica”. www.novimagazin.rs (na jeziku: српски). Pristupljeno 2022-06-06.
- ^ а б „Croatia, the War, and the Future”. inavukic.com (na jeziku: енглески). Pristupljeno 2022-06-06.
- ^ а б „Unearthing Hidden Truth About Croatian Jasenovac Camp – An Interview with Igor Vukic”. www.novimagazin.rs (na jeziku: енглески). 2020-05-02. Pristupljeno 2022-06-06.
- ^ „Jasenovac And The Post-War Jasenovac Camps Book Review”. www.novimagazin.rs (na jeziku: енглески). 2022-04-23. Pristupljeno 2022-06-06.
- ^ „Ina Vukić: Balkanski Auschwitz bio je u Srbiji, a ne u Hrvatskoj!”. narod.hr (na jeziku: хрватски). 2021-02-08. Pristupljeno 2022-06-06.
- ^ „Ina Vukić: Balkanski Auschwitz bio je u Srbiji, a ne u Hrvatskoj!”. narod.hr (na jeziku: хрватски). 2021-02-08. Pristupljeno 2022-06-08.
- ^ „Dr Josip Stepandić i Ina Vukić pisali uredništvu Jeruzalem Posta”.
- ^ а б „Otvoreno pismo Ine Vukić papi Franji o kanonizaciji blaženog Alojzija Stepinca: 'Traženje dijaloga sa SPC-om je pogrešno'”. narod.hr (na jeziku: хрватски). 2020-09-28. Pristupljeno 2022-06-06.
- ^ „Otvoreno pismo Ine Vukić papi Franji o kanonizaciji blaženog Alojzija Stepinca: 'Traženje dijaloga sa SPC-om je pogrešno'”. narod.hr (na jeziku: хрватски). 2020-09-28. Pristupljeno 2022-06-08.