Пређи на садржај

Изнутрице

С Википедије, слободне енциклопедије

Разне паштете (садрже јетру) на тањиру[1]
Животињске главе, мозгови, ноге и шкембићи на продаји на Истанбулској пијаци меса

Изнутрице које се називају и разноврсним месом, дробом или месом органа су утроба (унутрашњи органи) искасапљене животиње. Реч се не односи на одређени списак јестивих органа, што се разликује међу културама и регионима, већ обухвата већину унутрашњих органа и искључује мишиц́е и кости. Дробови се такође могу односити на нуспроизводе млевеног зрна, као што су кукуруз или пшеница.[2]

Неке културе сматрају употребу изнутрица за храну табу темом, док друге користе изнутрице у свакодневној исхрани или у деликатесима. Одређена јела од изнутрица - укључујући фуа гра, паштете и слатко месо - у кулинарству се међународно сматрају гурманском храном. Остале су део традиционалне регионалне кухиње и могу се конзумирати посебно у контексту разних празника. Ово укључује шкотске хагисе, јеврејску сецкану јетру, америчке читерлинге, мексички менудо, као и многа друга јела. С друге стране, црева се традиционално користе као омот за кобасице.

Зависно од контекста, унутрице се могу односити само на оне делове животињског трупа који се одбацују након касапљења меса или скидања коже; изнутрице које се не користи директно за људску или животињску храну често се прерађују у направи за кафилерију, стварајући материјал који се користи за ђубриво или гориво; или се у неким случајевима могу додавати комерцијално произведеној храни за кућне љубимце. У ранијим временима, мафијаши су понекад бацали дробове и друго смеће на осуђене криминалце као исказивање јавног негодовања.[3]

Питања здравља и безбедности хране[уреди | уреди извор]

Изнутрице појединих животиња нису безбедне за конзумирање:

  • Унутрашњи органи надуване рибе фугу су врло токсични - у Јапану, фугу могу припремити само обучени куварски мајстори, који раде под крајње строгим прописима, санитарним условима и лиценцирањем. Чак је и резидуални део фугу токсина може бити фаталан.[4]
  • Јетра поларног медведа није безбедна за јело, јер садржи високу концентрацију витамина А и може изазвати хипервитаминозу А, која је опасан поремећај. То је препознато од најмање 1597. године када је Герит де Вир у свом дневнику написао да су, док су се зими налазили у уточишту у Новој Земљи, он и његови људи постали тешко болесни након конзумације јетре од поларног медведа. Јетра перијара има сличну токсичност,[5] као и псећа јетра.[6]
  • Црева појединих животиња имају велику количину колиформних бактерија и потребно их је темељито опрати и скувати да би била безбедна за јело.
  • Ткиво живчаног система може бити контаминирано ТСЕ прионима, који изазивају говеђу спонгиформну енцефалопатију (БСЕ, „болест лудих крава”); у неким надлежностима су производи који садрже говеђе нервно ткиво класификовани као материјал са специфичним ризиком и подлежу посебним прописима.[7]
  • Изнутрице са високим садржајем пурина могу довести до акутног напада гихта код оболелих од те болести.[8]
  • Одређене типови изнутрица, укључујући бубреге, желудац, црева, срце, језик и јетру, могу имати веома високе садржаје холестерола и засићених масти. [9][10][11][12][13]
  • Пракса да се на фармама и ранчевима пси хране сировим изнутрицама може довести до ширења ехинококозе, потенцијално фаталне паразитске болести животиња, укључујући и људе.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цхилд, Јулиа (1964). Мастеринг тхе Арт оф Френцх Цоокинг. Неw Yорк, Неw Yорк (УСА): Алфред А. Кнопф. стр. 564—576. ИСБН 9785879620764. Приступљено 12. 10. 2017. 
  2. ^ „Оффал | Дефинитион оф Оффал бy Мерриам-Wебстер”. Мерриам-wебстер.цом. 8. 6. 2023. Приступљено 8. 1. 2016. 
  3. ^ Рицтор, Нортон (7. 8. 2009). „Тхе Вере Стреет Цотерие, 1810”. Гаy Хисторy анд Литературе: Ессаyс бy Рицтор Нортон. Тхе Гаy Субцултуре ин Георгиан Енгланд. Архивирано из оригинала 24. 5. 2012. г. Приступљено 8. 1. 2016. „Упwардс оф фифтy wомен wере пермиттед то станд ин тхе ринг [ин фронт оф тхе пиллорy], wхо ассаилед тхем инцессантлy wитх муд, деад цатс, роттен еггс, потатоес, анд буцкетс филлед wитх блоод, оффал, анд дунг, wхицх wере броугхт бy северал бутцхерс' мен фром Ст Јамес'с Маркет.” 
  4. ^ „Аегис.цом” (ПДФ). Приступљено 6. 2. 2012. 
  5. ^ Липс, Паул (2003). „Хyпервитаминосис А анд Фрацтурес”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 348 (4): 347—349. ПМИД 12540650. дои:10.1056/НЕЈМе020167. Архивирано из оригинала 12. 03. 2008. г. Приступљено 6. 2. 2012. 
  6. ^ Натараја, Ањали (2002). „Ман'с бест фриенд?”. Студент БМЈ. 10: 131—70. С2ЦИД 155899013. дои:10.1136/сбмј.0205158. 
  7. ^ О'Цоннор, Анахад (31. 12. 2003). „ЦЛОСЕР ЛООК - Неw Меасурес Агаинст Мад Цоw Дисеасе”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 8. 1. 2016. 
  8. ^ „Гоут”. Медлине Плус. Приступљено 23. 1. 2018. 
  9. ^ „Бееф, вариетy меатс анд бy-продуцтс, киднеyс, раw”. Нутритион Фацтс.цом. Приступљено 23. 12. 2009. 
  10. ^ „Порк, фресх, вариетy меатс анд бy-продуцтс, стомацх, цоокед, симмеред”. Нутритион Фацтс.цом. Приступљено 23. 12. 2009. 
  11. ^ „Цхицкен, хеарт, алл цлассес, цоокед, симмеред”. Нутритион Фацтс.цом. Приступљено 23. 12. 2009. 
  12. ^ „Ламб, вариетy меатс анд бy-продуцтс, тонгуе, цоокед, браисед”. Нутритион Фацтс.цом. Приступљено 23. 12. 2009. 
  13. ^ „Дуцк, доместицатед, ливер, раw”. Нутритион Фацтс.цом. Приступљено 23. 12. 2009. 

Литература[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Iznutrice на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Iznutrice&oldid=27698664”