Пурин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пурин
Skeletal formula with numbering convention
Ball-and-stick molecular model
Space-filling molecular model
Називи
IUPAC назив
9H-пурин
Идентификација
3D модел (Јмол)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.004.020
KEGG[1]
MeSH Purine
Својства
C5H4N4
Моларна маса 120,12 g·mol−1
Тачка топљења 214 °C (417 °F; 487 K)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Пурин је хетероциклично, ароматско органско једињење, које се састоји од кондензованих прстена пиримидина и имидазола.

Генерални назив „ пурини” се односи на супституисане пурине и њихове таутомере. Две базе у нуклеинским киселинама, аденин (6-аминопурин) и гуанин (2-амино-6-оксипурин), спадају у пурине (пуринске базе). У ДНК, ове базе формирају водоничне везе са својим комплементарним пиримидинским базама, тимином и цитозином. У РНК, комплементарно једињење аденину је урацил, уместо тимина.

Хемијска структура аденина Хемијска структура гуанина
Аденин Гуанин


Остали значајни пурини су ксантин (2,6'-диоксипурин), хипоксантин (6-оксипурин), теобромин (3,7-диметилксантин), кофеин (1,3,7-триметилксантин) и мокраћна киселина (2,6,8-триоксипурин).


Purini.PNG

Метиловани ксантини (теофилин, теобромин, кофеин) се налазе у разним пићима справљеним од биљака - у кафи, (црном) чају, гуарани, матеу.

Пурини су биохемијски веома значајна једињења, пре свега као компоненте ДНК и РНК, али се такође налазе и у низу других биохемијских једињења, као што су АТП (аденозин трифосфат), ГТП (гуанозин трифосфат), циклични АМП (циклични аденозин монофосфат), НАДХ (никотинамид аденин динуклеотид) и коензим А.

Код свих ових једињења важну улогу играју њихове таутомерне структуре.

Такође треба поменути и феноксазин и фенотиазин, као деривате пурина, који представљају основне супстанце из којих се изводе неке боје и лекови. Од деривата фенотиазина познато је метиленско плаво.

Немачки хемичар Емил Фишер (Emil Fischer) дао је име пуринима 1884. године. Он их је 1898. године синтетисао и показао да пурини представљају засебну групу хемијских једињења.

Референце[уреди]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 

Спољашње везе[уреди]