Калај диоксид
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Kalaj-dioksid
| |
| Други називи | |
| Идентификација | |
| ECHA InfoCard | 100.038.311 |
| EC број | 242-159-0 |
| RTECS | XQ4000000 |
| Својства | |
| SnO2 | |
| Моларна маса | 150,71 g/mol |
| Агрегатно стање | бели прах |
| Густина | 6,95 g/cm3 |
| Тачка топљења | 1630 °C |
| Тачка кључања | 1800–1900 °C |
| нерастворан је | |
| Индекс рефракције (nD) | 2,006 |
| Структура | |
| Кристална решетка/структура | Рутил (тетрагонална), тП6 |
| Кристалографска група | P42/mnm, No. 136 |
| Геометрија молекула | Октаедрална (SnIV); тригонално планарна (О2–) |
| Опасности | |
| Безбедност приликом руковања | ICSC 0954 |
| NFPA 704 | |
| Tačka paljenja | nezapaljiv |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
Kalaj disulfid |
Drugi katjoni
|
Ugljen-dioksid Silicijum-dioksid Titan-dioksid Germanijum-dioksid Cirkonijum-dioksid Hafnijum-dioksid Olovo-dioksid |
| Kalaj(II) oksid | |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Калај-диоксид је неорганско једињење са формулом SnO2. Минерална форма SnO2 се назива каситерит, и она је главна руда калаја.[1] Овај оксид калаја је најважнија сировина у хемији калаја. Ова безбојна, дијамагнетична чврста материја је амфотерна.
Структура
[уреди | уреди извор]Он формира кристале са рутилном структуром, у којој су атоми калаја 6-координатни а атоми кисеоника три координатни.[1] SnO2 се обично сматра полупроводником н-типа који је дефицитаран у кисеонику.[2] Хидратне форме SnO2 се називају калајном киселином.[3]
Припрема
[уреди | уреди извор]Калај-диоксид се природно јавља. Он се пречишћава редукцијом до метала и накнадним сагоревањем у ваздуху.[3] Годишња производња је око 10 килотона.[3] SnO2 се индустријски редукује до метала угљеником на 1200-1300 °Ц.[4]
Амфотерност
[уреди | уреди извор]Мада је SnO2 нерастворан у води, он је амфотеран оксид. Руда каситерит се тешко раствара у киселинама и базама.[5] Халогене киселине нападају SnO2 и формирају хексахалостанате,[6] као што је [SnI6]2-, мада процес може да буде дуготрајан.[7]
- SnO2 + 6 HI → H2SnI6 + 2 H2O
Слично томе, SnO2 се раствара у сумпорној киселини дајући сулфат:[3]
- SnO2 + 2 H2SO4 → Sn(SO4)2 + 2 H2O
SnO2 се раствара у јаким базама формирајући станате, чија номинална формула је Na2SnO3.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Греенwоод, Норман Н.; Еарнсхаw, А. (1984). Цхемистрy оф тхе Елементс. Оxфорд: Пергамон. стр. 447—48. ИСБН 0-08-022057-6. дои:10.1002/црат.2170200510.
- ^ Солид Стате Цхемистрy: Ан Интродуцтион Леслеy Смарт, Елаине А. . Moore CRC Press. 2005. ISBN 978-0-7487-7516-3.
- ^ а б в г д Холлеман А. Ф.; Wиберг Е. (2001). Инорганиц Цхемистрy (1ст изд.). Сан Диего: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-352651-5.
- ^ Тин: Инорганиц цхемистрy,Ј L Wарделл, Енцyцлопедиа оф Инорганиц Цхемистрy ед Р. Бруце Кинг. . John Wiley & Son Ltd. 1995. ISBN 978-0-471-93620-6.
- ^ Inorganic & Theoretical chemistry, F. Sherwood Taylor, Heineman, 6th Edition (1942)}-
- ^ Donaldson & Grimes in Chemistry of tin ed. P.G. Harrison Blackie (1989)
- ^ Caley, Earle R. (1932). „The Action Of Hydriodic Acid On Stannic Oxide”. J. Am. Chem. Soc. 54 (8): 3240—3243. doi:10.1021/ja01347a028.
