Kalaj(II) oksid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Kalaj(II) oksid
PbO structure.png
Tin(II) oxide.jpg
Tin(II) oxide hydrate (2).JPG
Nazivi
IUPAC naziv
Kalaj(II) oksid
Drugi nazivi
Stano oksid, kalaj monoksid
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.040.439
RTECS XQ3700000
Svojstva
SnO
Molarna masa 134.71 g/mol
Agregatno stanje crni ili crveni prah (anhidrid), beo (hidrid)
Gustina 6.45 g/cm3
Tačka topljenja 1080 °C (razlaže se)[1]
nerastvoran je
Struktura
Kristalna rešetka/struktura tetragonalan
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja ICSC 0956
Tačka paljenja nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Kalaj sulfid
Kalaj selenid
Kalaj telurid
Drugi katjoni
Ugljen monoksid
Silicijum monoksid
Germanijum(II) oksid
Olovo(II) oksid
Srodne supstance: oksidi kalaja
Kalaj dioksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Kalaj(II) oksid (stano oksid) je jedinjenje kalaja i kiseonika u kome je kalaj u oksidacionom stanju +2. Postoje dve forme, stabilna plavo-crna forma i metastabilna crvena forma.

Priprema i reakcije[уреди]

Plavo-crni SnO se može pripremiti zagrevanjem hidrata kalaj(II) oksida. Hidrat, SnO.xH2O (x<1), je talog koji nastaje kad kalaj(II) so reaguje sa alkalnim hidroksidom kao što je NaOH.[2] Metastabilni, crveni SnO se može pripremiti blagim zagrevanjem taloga nastalog reakcijom rastvora amonijaka i kalaj(II) soli.[2] SnO se može pripremiti kao čista supstanca u laboratoriji, putem kontrolisanog zagrevanja kalaj(II) oksalata (stano oksalata) u odsustvu vazduha.[3]

SnC2O4 → SnO + CO2 + CO

Kalaj(II) oksid sagoreva u vazduhu tamno zelenim plamenom i formira SnO2.[2]

2 SnO + O2 → 2 SnO2

Kad se zagreva u inertnoj atmosferi inicijalno dolazi do disproporcionacije, čime se formiraju Sn metal i Sn3O4, koji dalje reaguje i daje SnO2 i Sn metal.[2]

4SnO → Sn3O4 + Sn
Sn3O4 → 2SnO2 + Sn

SnO je amfoteran. On se rastvara u jakim kiselinama i daje kalaj(II) soli, i u jakim bazama i daje stanite (Sn(OH)3).[2] On se rastvara u rastvorima jakih kiselina i proizvodeći jonske komplekse Sn(OH2)32+ i Sn(OH)(OH2)2+, dok u slabijim kiselim rastvorima nastaje Sn3(OH)42+.[2] Anhidridni staniti, e.g. K2Sn2O3, K2SnO2 su takođe poznati.[4][5][6] SnO je redukujući agens.[7]

Reference[уреди]

  1. Tin and Inorganic Tin Compounds: Concise International Chemical Assessment Document 65, (2005), World Health Organization
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Egon Wiberg, Arnold Frederick Holleman (2001) Inorganic Chemistry, Elsevier. ISBN 978-0-12-352651-9.
  3. Satya Prakash (2000),Advanced Inorganic Chemistry: V. 1, S. Chand. ISBN 978-81-219-0263-2.
  4. The First Oxostannate(II): K2Sn2O3, M Braun, R. Hoppe, Angewandte Chemie International Edition in English, 17, 6, 449 - 450, doi:10.1002/anie.197804491
  5. Über Oxostannate(II). III. K2Sn2O3, Rb2Sn2O3 und Cs2Sn2O3 - ein Vergleich, R. M. Braun, R. Hoppe, Zeitschrift für anorganische und allgemeine Chemie, 485, 1, 15 - 22, doi:10.1002/zaac.19824850103
  6. R M Braun R Hoppe Z. Naturforsch. (1982), 37B, 688-694
  7. Colour development in copper ruby alkali silicate glasses. Part I: The impact of tin oxide, time and temperature ,Bring, T., Jonson, B., Kloo, L. Rosdahl, J , Wallenberg, R., Glass Technology, Eur. J. Glass Science & Technology, Part A, 48 , 2 , 101-108 ( 2007)

Spoljašnje veze[уреди]