Kalaj(II) oksid

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Kalaj(II) oksid
PbO structure.png
Tin(II) oxide.jpg
Tin(II) oxide hydrate (2).JPG
Nazivi
IUPAC naziv
Kalaj(II) oksid
Drugi nazivi
Stano oksid, kalaj-monoksid
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.040.439
RTECS XQ3700000
Svojstva
SnO
Molarna masa 134.71 g/mol
Agregatno stanje crni ili crveni prah (anhidrid), beo (hidrid)
Gustina 6.45 g/cm3
Tačka topljenja 1080 °C (razlaže se)[1]
nerastvoran je
Struktura
Kristalna rešetka/struktura tetragonalan
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja ICSC 0956
Tačka paljenja nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Kalaj sulfid
Kalaj selenid
Kalaj telurid
Drugi katjoni
Ugljen-monoksid
Silicijum-monoksid
Germanijum(II) oksid
Olovo(II) oksid
Srodne supstance: oksidi kalaja
Kalaj-dioksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Kalaj(II) oksid (stano oksid) je jedinjenje kalaja i kiseonika u kome je kalaj u oksidacionom stanju +2. Postoje dve forme, stabilna plavo-crna forma i metastabilna crvena forma.

Priprema i reakcije[уреди | уреди извор]

Plavo-crni SnO se može pripremiti zagrevanjem hidrata kalaj(II) oksida. Hidrat, SnO.xH2O (x<1), je talog koji nastaje kad kalaj(II) so reaguje sa alkalnim hidroksidom kao što je NaOH.[2] Metastabilni, crveni SnO se može pripremiti blagim zagrevanjem taloga nastalog reakcijom rastvora amonijaka i kalaj(II) soli.[2] SnO se može pripremiti kao čista supstanca u laboratoriji, putem kontrolisanog zagrevanja kalaj(II) oksalata (stano oksalata) u odsustvu vazduha.[3]

SnC2O4 → SnO + CO2 + CO

Kalaj(II) oksid sagoreva u vazduhu tamno zelenim plamenom i formira SnO2.[2]

2 SnO + O2 → 2 SnO2

Kad se zagreva u inertnoj atmosferi inicijalno dolazi do disproporcionacije, čime se formiraju Sn metal i Sn3O4, koji dalje reaguje i daje SnO2 i Sn metal.[2]

4SnO → Sn3O4 + Sn
Sn3O4 → 2SnO2 + Sn

SnO je amfoteran. On se rastvara u jakim kiselinama i daje kalaj(II) soli, i u jakim bazama i daje stanite (Sn(OH)3).[2] On se rastvara u rastvorima jakih kiselina i proizvodeći jonske komplekse Sn(OH2)32+ i Sn(OH)(OH2)2+, dok u slabijim kiselim rastvorima nastaje Sn3(OH)42+.[2] Anhidridni staniti, e.g. K2Sn2O3, K2SnO2 su takođe poznati.[4][5][6] SnO je redukujući agens.[7]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Tin and Inorganic Tin Compounds: Concise International Chemical Assessment Document 65, (2005), World Health Organization
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Egon Wiberg, Arnold Frederick Holleman (2001) Inorganic Chemistry, Elsevier. ISBN 978-0-12-352651-9.
  3. ^ Satya Prakash (2000),Advanced Inorganic Chemistry: V. 1, S. Chand. ISBN 978-81-219-0263-2.
  4. ^ The First Oxostannate(II): K2Sn2O3, M Braun, R. Hoppe, Angewandte Chemie International Edition in English, 17, 6, 449 - 450, doi:10.1002/anie.197804491
  5. ^ Über Oxostannate(II). III. K2Sn2O3, Rb2Sn2O3 und Cs2Sn2O3 - ein Vergleich, R. M. Braun, R. Hoppe, Zeitschrift für anorganische und allgemeine Chemie, 485, 1, 15 - 22, doi:10.1002/zaac.19824850103
  6. ^ R M Braun R Hoppe Z. Naturforsch. (1982), 37B, 688-694
  7. ^ Colour development in copper ruby alkali silicate glasses. Part I: The impact of tin oxide, time and temperature ,Bring, T., Jonson, B., Kloo, L. Rosdahl, J , Wallenberg, R., Glass Technology, Eur. J. Glass Science & Technology, Part A, 48 , 2 , 101-108 ( 2007)

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]