Kalaj(II) bromid
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| Drugi nazivi
kalaj dibromid, stano bromid
| |
| Identifikacija | |
| ECHA InfoCard | 100.030.067 |
| Svojstva | |
| SnBr2 | |
| Molarna masa | 278,518 g/mol |
| Agregatno stanje | Žuti prah |
| Gustina | 5,12 g/cm³, čvrsto stanje |
| Tačka topljenja | 215 °C |
| Tačka ključanja | 639 °C |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | Srodna sa PbCl2 |
| Opasnosti | |
EU klasifikacija (DSD)
|
Nije na listi |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Kalaj(II) bromid je hemijsko jedinjenje kalaja i broma sa hemijskom formulom SnBr2. Kalaj je u oksidacionom stanju +2. Stabilnost jedinjenja kalaja u ovom oksidacionom stanju se pripisuje efektu inertnog para.[1]
Strukture i vezivanje[уреди | уреди извор]
U gasnoj fazi SnBr2 ima povijenu konfiguraciju sličnu SnCl2 u gasnoj fazi. Br-Sn-Br ugao je 95° i dužina Sn-Br veze je 255pm.[2] Postoje dokazi za se on javlja kao dimer u gasnoj fazi.[3] Njegova struktura u čvrstom stanju je srodna sa SnCl2 i PbCl2. Atomi kalaja imaju pet atoma broma u približno trigonalno bipiramidalnoj konfiguraciji.[4]
Priprema[уреди | уреди извор]
Kalaj(II) bromid se može pripremiti reakcijom metalnog kalaja i HBr. H2O/HBr se odvajaju destilacijom.[5]:
- Sn + 2HBr→ SnBr2 + H2
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
- ^ J.L Wardell "Tin:Inorganic Chemistry" Encyclopedia of Inorganic Chemistry Ed: R Bruce King John Wiley & Sons (1994) ISBN 0-471-93620-0
- ^ K. Hilpert; M. Miller; F. Ramondo (1991). „Thermochemistry of tetrabromoditin and bromoiodotin gaseous”. J. Phys. Chem. 95 (19): 7261—7266. doi:10.1021/j100172a031.
- ^ Abrahams I.; Demetriou D.Z. (2000). „Inert Pair Effects in Tin and Lead Dihalides: Crystal Structure of Tin(II) Bromide”. Journal of Solid State Chemistry. 149 (1): 28—32. doi:10.1006/jssc.1999.8489.
- ^ Cotton F. Albert; Wilkinson Geoffrey; Murillo Carlos A; Bochmann, Manfred (1999). Advanced Inorganic Chemistry (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-19957-5.
