Ли Си

Ли Си
Име по рођењу	李斯
Датум рођења	280. п. н. е.
Место рођења	Шанг Цај  Кина
Датум смрти	208. п. н. е.
Место смрти	Кина
Држављанство	Кинеско
Занимање	званичник
Деловање	Утицајни министар
Деца	Ли Јоу, и многа друга деца

Ли Си (цца. 280. пне. - септембар/октобар 208. пне.) био је утицајни премијер (или канцелар) кинеске феудалне државе, а касније и истоимене царске династије Ћин између 246. и 208. пне. Био је познат легалиста и цењени калиграф. Ли Си је служио под два владара: Ћин Ши Хуанг, краљем Ћина и каснијим првим царом Кине - те његовим сином Ћин Ер Шијем. Био је важан и моћан министар који је обликовао државну политику, укључујући војна освајања, драконску централизацију, стандардизацију мерних јединица и писма, као и прогон конфуцијанаца и свих противника легализма. Због метода управљања Кином савремени историчари га описују као једног од најранијих тоталитарних вођа у светској историји.

Џон Кноблок, преводилац класичних кинеских текстова, сматрао је Ли Си „једном од две или три најважније личности у кинеској историји“; Ли Си је помагао цару Ши Хуангдију у обједињавању закона, владиних уредби, тегова и мера, и стандардизованих кола, колица и знакова који се користе у писању... [олакшавајући] културно уједињење Кине. Он је „створио владу засновану искључиво на заслугама, тако да у царству синови и млађа браћа из царског клана нису чинили племство, док заслужни министри јесу“, и „пацификовао пограничне области потчињавањем варвара на северу и југу“. Он је наложио да се оружје феудалних држава истопи и излије у музичка звона и велике људске статуе, и да ублаже порези и драконске казне наслеђене од Шанг Јанга.

Животопис

Ли Си је био родом из места Шанг Цај (上蔡) у тадашњем краљевству Чу. Тамо је служио као нижерангирани службеник. Незадовољан немогућношћу напредовања у служби у својој домовини одлучио се почети бавити политиком. Након што је учио код познатог филозофа Сјуен Ција, срећу је потражио у држави Ћин, најмоћнијој од свих Зараћених држава.

Тамо је постао гост моћног премијера Лу Бувеја, али и импресионирао његовог штићеника, младог краља Ћин Ши Хуанга. Ли Си је краљу рекао да је Ћин моћна држава, али да никада неће успети да уједини Кину ако дозволи да се свих шест других држава удружи против ње. Уместо тога је предложио да се уз војну силу користи дипломатија, односно да се ратује само против суседа, а склапају савези с удаљеним државама. Ћин Ши је тај савјет послушао, те је до 220. пне. успио да покори свих шест држава.

Једном када је Кина уједињена под Ћин Шин Хуангом, Ли Си је настојао најбруталнијим методама да одржи његову царску власт. При томе је сматрао како велика интелектуална слобода која је карактеризовала Зараћене државе, оличена у Сто школа мишљења, представља пријетњу по новостечено национално јединство, односно да супростављене филозофије и политичке идеологије могу бити језгра нових оружаних и политичких сукоба. Стога је Ли Си одлучио да ће убудуће једино држава имати монопол поучавања филозофије, односно држати политичке и филозофске књиге. Све друге књиге су требале бити спаљене, осим оних који су се тицале медицине, пољопривреде и прорицања. Године 213. пне. је Ли Си те мере спровео царским указом, уз истовремену ликвидацију свих учењака који су се томе противили.

Ли Сијева бруталност је изазвала незадовољство не само код учењака, него и код царевог просвећеног сина Фусуа. Ли Си је стога испословао да се он и генерал Менг Тјен пошаљу на север и боре против народа Сјунгну, односно да граде Велики зид. Цар је, међутим, Фусуа одредио за свог наследника, те се Ли Си забринуо да ће га у случају цареве смрти Фусу као нови цар сменити. Када је цар умро 210. пне. Ли Си се удружио с царским еунухом Џао Гаом и сковао заверу - од јавности је неколико месеци скривана вест о царевој смрти, а у међувремену је кривотворено царево писмо којим се наводно наследником проглашава Ћин Ер Ши, а Фусуу наређује да почини самоубиство. План је успео - преварени Фусу је извршио „цареву” наредбу, а на престоље је ступио Ћин Ер Ши. Међутим, убрзо се испоставило да је млади цар далеко више под Џао Гаовим него под Ли Сијевим утицајем. Супарништво двоје дворјана је окончано када је Џао Гао оптужио Ли Сија за издају. Цар није сумњао у оптужбе те је Ли Сија ухапшен и мучен, након чега је признао све оптужбе. Ли Си је погубљен изузетно окрутном методом званом Пет боли коју је сам био увео у кинеско законодавство.

Смрт

Када је Ћин Ши Хуанг умро док није био у престоници, Ли Си и главни евнух Џао Гао су потиснули избор наследника покојног цара, а то је био Фусу. У то време Фусу је био близак пријатељ са Менг Тјеном. Ако Фусу постане следећи цар, постојале су велике шансе да Менг Тјен замени Ли Сиа на месту премијера. Плашећи се губитка моћи, Ли Си је одлучио да изда покојног Ћин Ши Хуанга. Ли Си и Џао Гао су навели Фусуа да изврши самоубиство и на његово место поставили другог принца, Ћин Ер Шија (229. пне – 207. пне). Током бурног наредног периода, Џао Гао је убедио новог цара да постави његове следбенике на званичне положаје. Када је његова база моћи била довољно сигурна, Џао Гао је издао Ли Сиа и оптужио га за издају. Ћин Ер Ши, који је Џао Гаоа сматрао својим учитељем, није доводио у питање његову одлуку. Џао Гао је мучио Ли Сија све док није признао злочин, и једном је чак пресрео писмо молбе које је послао цару. Године 208. пне, Џао Гао је подвргао Ли Сија поступку пет казни и погубио га пресецањем струка (腰斩) на јавној пијаци, а такође је побио целу његову породицу до трећег степена. Сима Ћен бележи последње речи које је Ли Си упутио свом сину: „Волео бих да ти и ја можемо да узмемо нашег смеђег пса и изађемо кроз источну капију Шанг Цаја да јуримо лукавог зеца. Али како бисмо то могли да урадимо!“

Доприноси

Верујући у високо бирократски систем, Ли Си се сматра централним за ефикасност државе Ћин и успеха њеног војног освајања. Он је такође био инструменталан у систематизацији стандардних мера и валуте у уједињеној Кини. Он је даље помогао у систематизацији писаног кинеског језика проглашавањем империјалног стандарда малог печатног писма које је већ било у употреби у држави Чин. У том процесу, забрањене су варијанте глифова унутар киновог писма, као и варијантне скрипте из различитих региона који су били освојени. То би имало уједињавајући ефекат на кинеску културу хиљадама година. Ли Си је исто тако био аутор Цангђепјена, првог кинеског уџбеника чији фрагменти још увек постоје.

У популарној култури

• Ли Си се помиње у роману Елијаса Канетија Ауто-да-фе (1935).
• Ли Си је једна од 32 историјске личности које се појављују као специјални ликови у видео игри Романце оф тхе Тхрее Кингдомс XI аутора Коеија. Такође се појављује као посебан лик у Романци о три краљевства XIV.
• Ли Си (李斯, Ри Ши) се појављује као лик у популарној манга Краљевини Јасухисе Харе као један од Четири стуба Лу Бувеја, поред лорда Чангпинга и Менг Вуа. Затворен након срамоте Лу Бувеја, након што је био завереник у Ајевој неуспешној инвазији, пребегао је код Јинг Џенга и постао законодавац.
• „Тхе Фиве Паинс оф Ли Си“ се појављује у Тхе Вентуре Брос. Сезона 05, епизода 07, прво на „жетону мучења“, а затим на „точку мучења“.
• Ли Си је кључни лик у серији од 74 епизоде Тхе Qин Емпире IV и споредни лик у серији од 80 епизода Тхе Кинг'с Wар, такође познат као Легенда о Чуу и Хану.

Литература

• Цхéн Зхāорóнг (陳昭容 2003) 秦系文字研究 ﹕从漢字史的角度考察 Ресеарцх он тхе Qíн (Цх'ин) Линеаге оф Wритинг: Ан Еxаминатион фром тхе Перспецтиве оф тхе Хисторy оф Цхинесе Wритинг. 中央研究院歷史語言研究所專刊 Ацадемиа Синица, Институте оф Хисторy анд Пхилологy Монограпх. ISBN 978-957-671-995-0..
• Леви, Јеан "Хан феи тзу (韓非子)". Ин Лоеwе, Мицхаел (ед., 1993). Еарлy Цхинесе Теxтс: А Библиограпхицал Гуиде. (Еарлy Цхина Специал Монограпх Сериес Но. 2), Социетy фор тхе Студy оф Еарлy Цхина, анд тхе Институте оф Еаст Асиан Студиес, Университy оф Цалифорниа, Беркелеy. 1993. ISBN 978-1-55729-043-4. стр. 115–116..
• Мицхаел, Франз Цхина тхроугх тхе Агес: Хисторy оф а Цивилизатион. Wествиеw Пресс; СМЦ Публисхинг, Инц. Таипеи. 1986. ISBN 978-0-86531-725-3. стр. 53–67.; 957-638-190-8 (ппбк).
• Нивисон, Давид С. (1999). "Тхе Цлассицал Пхилосопхицал Wритингс", пп. 745–812. Ин Лоеwе, Мицхаел & Схаугхнессy, Едwард L. Тхе Цамбридге Хисторy оф Анциент Цхина: Фром тхе Оригинс оф Цивилизатион то 221 БЦ. Цамбридге Университy Пресс.
• Yап, Јосепх П. Wарс Wитх Тхе Xионгну, А Транслатион фром Зизхи тонгјиан. АутхорХоусе, Блоомингтон, Индиана, У.С.А. 2009. ISBN 978-1-4490-0604-4.. Цхаптер 1.
• Цхан, Лоис Маи (1972), „Тхе Бурнинг оф тхе Боокс ин Цхина, 213 Б.C.”, Тхе Јоурнал оф Либрарy Хисторy, 7 (2): 101—108, ЈСТОР 25540352. 
• Голдин, Паул Р. (2005), „Тхе рисе анд фалл оф тхе Qин емпире”, Ур.: Маир, Вицтор Х.; Стеинхардт, Нанцy С.; Голдин, Паул Р., Тхе Хаwаи'и Реадер ин Традитионал Цхинесе Цултуре, Университy оф Хаwаи'и Пресс, стр. 151—160, ИСБН 978-0-8248-2785-4. 
• Керн, Мартин (2010), „Еарлy Цхинесе Литературе: Бегиннингс тхроугх Wестерн Хан”, Ур.: Канг-и Сун Цханг; Степхен Оwен, Тхе Цамбридге Хисторy оф Цхинесе Литературе, Цамбридге Университy Пресс, стр. 1—114, ИСБН 9780521855587 
• Нyлан, Мицхаел (2001), Тхе фиве "Цонфуциан" цлассицс (ПДФ), Yале Университy Пресс, ИСБН 978-0-300-08185-5, Архивирано из оригинала (ПДФ) 2014-06-11. г.. 
• Неинингер, Улрицх (1983), „Бурyинг тхе Сцхоларс Аливе: Он тхе Оригин оф а Цонфуциан Мартyрс' Легенд", Натион анд Мyтхологy”, Ур.: Еберхард, Wолфрам, Еаст Асиан Цивилизатионс. Неw Аттемптс ат Ундерстандинг Традитионс вол. 2, стр. 121—136  Онлине
• Петерсен, Јенс Øстергåрд (1995), „Wхицх боокс дид тхе Фирст Емперор оф Цх'ин бурн? – он тхе меанинг оф Паи цхиа ин еарлy Цхинесе соурцес”, Монумента Серица, 43: 1—52, ЈСТОР 40727062, дои:10.1080/02549948.1995.11731268. 
• Сима Qиан: "Тхе Фирст Емперор оф Qíн" Цхаптер 25 Бурнинг Боокс & Бурyинг Сцхоларс Давид К. Јордан Университy оф Цалифорниа Сан Диего.
• "Цхинесе Фицтионс ин тхе Тwентиетх Центурy," бy Јонатхан D. Спенце; ин Робин Wинкс, ед., Асиа ин Wестерн Фицтион (Манцхестер Университy Пресс, 1990)
• Интернатионал Цомпаративе Литературе Ассоциатион. Цонгресс, Елруд Ибсцх, Доуwе Wессел Фоккема (2000). Тхе цонсциенце оф хуманкинд: литературе анд трауматиц еxпериенцес. Родопи. стр. 176. ИСБН 90-420-0420-7. Приступљено 2011-01-11. ЦС1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Унитед Статес. Фореигн Броадцаст Информатион Сервице (1979). Даилy репорт: Пеопле'с Републиц оф Цхина, Иссуес 223-232. Дистрибутед бy Натионал Тецхницал Информатион Сервицеи. стр. 78. Приступљено 2011-01-11. 
• Qиан Сима; Wиллиам Х. Ниенхаусер (1994). Тхе гранд сцрибе'с рецордс, Волуме 1. Индиана Университy Пресс. стр. 69. ИСБН 0-253-34021-7. Приступљено 2011-01-11. 
• публисхед, Том Метцалфе (2022-05-23). „Анциент Цхинесе wоман фацед брутал 'yуе' пунисхмент, хад фоот цут офф, скелетон ревеалс”. ливесциенце.цом (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-20. 
• Гарант Уитгеверс Н.V.; Ј.C.П. Лианг; А.С. Кеијсер (2003). Модерн Цхинесе II: Реадинг анд Wритинг. Гарант. стр. 116. ИСБН 90-5350-714-0. Приступљено 2011-01-11. 
• Зхен Зханг (2005). Ан амороус хисторy оф тхе силвер сцреен: Схангхаи цинема, 1896-1937. Университy оф Цхицаго Пресс. стр. 335. ИСБН 0-226-98238-6. Приступљено 2011-01-11. 
• А.Ф.П. ХУЛСЕWЕ (1955). ремнантс оф хан лаw. Брилл Арцхиве. стр. 127. Приступљено 2011-01-11. 
• Пхилип Р. Биланциа (1981). Дицтионарy оф Цхинесе лаw анд говернмент, Цхинесе-Енглисх. Станфорд Университy Пресс. стр. 366. ИСБН 0-8047-0864-9. Приступљено 2011-01-11. 
• Доротхy Лоуисе Ходгсон (2001). Гендеред модернитиес: етхнограпхиц перспецтивес. Палграве Мацмиллан. стр. 250. ИСБН 0-312-24013-9. Приступљено 2011-01-11. 
• Wиллиам Тхеодоре Де Барy (1993). Wаитинг фор тхе Даwн: А План фор тхе Принце : Хуанг Тсунг-Хси'с Минг-I-Таи-Фанг Лу. Цолумбиа Университy Пресс. стр. 262. ИСБН 0-231-08097-2. Приступљено 2011-01-11. 
• Паул Ракита Голдин (2002). Тхе цултуре оф сеx ин анциент Цхина. Университy оф Хаwаии Пресс. стр. 76. ИСБН 0-8248-2482-2. Приступљено 2011-01-11.