Лига за орнитолошку акцију Србије
| Лига за орнитолошку акцију Србије | |
|---|---|
 | |
| Датум оснивања | 2003. |
| Тип | Удружење грађана |
| Метод деловања | волонтеризам |
| Локација | Република Србија |
| Седиште | Шејкина 3/г2, Београд |
| Подручје деловања | Србија |
| Службени језици | српски |
| Председник | Драган Симић |
| Веб-сајт | веб страна |
Лига за орнитолошку акцију Србије независно је, невладино и непрофитно удружење грађана основано 2003. ради заштите природе и птица. Данас ЛОА има 700 чланова. Од самог оснивања одржава блиске везе са сродним организацијама у земљи и иностранству.
ЛОА је мисију заштите птица усмерила на заштиту врста, њихових станишта и значајних подручја, речју, делом, и укључивањем јавности. ЛОА настоји да спречи локална нестајања популација птица; смањи број угрожених врста; побољша мере заштите свих врста, те заштити кључна подручја и станишта птица у Србији.
Истраживање и заштита птица[уреди | уреди извор]
Истраживања за Припремни елаборат о биодиверзитету Кожаре[уреди | уреди извор]
Плавно подручје Кожара налази се усред Београда, на левој обали Дунава (општина Палилула), а наспрам заштићеног природног добра Велико Ратно острво – које не може да опстане као изолована целина. Његов живи свет зависи од контаката са широм плавном зоном Дунава, која игра улогу еколошког коридора, што је навело Лигу за орнитолошку акцију Србије да се посвети истраживању овог подручја и припреми елабората о птицама, лептирима и биљним заједницама Кожаре, којим је Секретаријату за животну средину Града Београда предложила ширење заштите и на ово подручје.
Урбанистичким планом је већ предвиђено претварање ове зоне у острво под називом 'Чапља', које би понудом рекреативних активности парирало Ади Циганлији. Ипак, пре него што се радовима на остварењу таквих планова и приступи, потребно је валоризовати природне вредности подручја и његов потенцијал за заштиту. Иако су пројектом обухваћене и друге групе организама, тежиште је ипак било на птицама. На ужем подручју Кожаре (тј. без Ратног острва) забележено је 109 врста птица, од којих су 74 "строго заштићене" српским Правилником о проглашењу у заштити строго заштићених и заштићених врста, 33 на списку СПЕЦ (тј. зависних од заштите), 8 на европској Црвеној листи ИУЦН, 26 из анекса 1 Директиве о птицама ЕУ и 13 са прелиминарног референтног списка миграторних врста по Директиви о птицама.
Мониторинг малих вранаца у Београду[уреди | уреди извор]
Мали вранац Phalacrocorax pygmeus је најмања европска врста корморана. У Србији је ‘строго заштићена врста ’ (према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених врста), а такодје је и у Анексу I Директиве о птицама ЕУ. Током последњих 15 година, број малих вранаца на Сави у Београду је непрекидно растао, све док то зимовалиште није прихватило скоро 7000 птица. То представља 10% европске популације ове врсте, и велику одговорност за град и за државу у целини.
У јесен 2008. је на шпицу Аде Циганлије отпочела градња моста, управо на месту врбака у коме је део птица проводио ноћ. Како би се током извођења радова пратило зимовање малих вранаца и других врста водених птица на ширем подручју градилишта, ангажована је Лига за орнитолошку акцију Србије, која је од свог оснивања 2003. већ вршила мониторинг малих вранаца. На основу извештаја ЛОА, Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда ће предлагати мере за превенцију и смањење губитака, као и евентуалног нестајања малих вранаца.
„Birds in Europe”[уреди | уреди извор]
ЛОА је у сарадњи са војвођанским и црногорским[1] друштвима за заштиту птица учествовала у међународном пројекту „BIRDS IN EUROPE – Population estimates, trends and conservation status” у организацији асоцијације БирдЛифе Интернатионал, захваљујући коме Србија по први пут располаже проценама величина и трендова гнездилишних популација птица Србије. Та студија показује да број врста птица које су у Европи угрожене наставља да расте и сада износи 226, односно 43% укупног броја птица које се на нашем континенту гнезде (пре десет година је износио 195). Број угрожених је безмало исти и у Србији и Црној Гори - 103 врсте, односно 42% гнездарица СЦГ (десет година раније је број угрожених врста СЦГ износио 100 (Стевановић, V. & Васић, V.: Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја). Многим птицама бројност опада, остају уско локализоване или знатно проређене, неке до те мере да би у појединим областима могле потпуно изумрети у блиској будућности. Поред прегледа статуса угрожености свих врста птица које настањују европски цонтинент, студија одређује и приориретне врсте ка којима се морају усмерити заштитарски напори.
Мониторинг миграција птица мочварица ради превенције птичјег грипа[уреди | уреди извор]
Чланови ЛОА су, у сарадњи са војвођанским Друштвом за заштиту и проучавање птица (данас Друштво за заштиту и проучавање птица Србије), осмислили, руководили и спроводили орнитолошки „Пројект мотрења водених птица селица за превенцију птичјег грипа у Србији”. Статистика пројекта је импресивна: 22 члана обе организације су током две сезоне спроводили мониторинг 50 локалитета на којима су током 600 обилазака терена идентификовали 100 врста мочварица и пребројали 1.500.000 јединки. Пројекти су реализовани су под патронатом Научног института за ветерину Србије, а у оквиру пројекта Управе за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
International Waterbird Census[уреди | уреди извор]
Сваког јануара, око 15.000 посматрача из више од 100 земаља броји барске птице у оквиру међународног пописа мочварица. У Србији 26 активиста ЛОА, Фонда за заштиту птица грабљивица [1]и Друштва за заштиту и проучавање птица Србије активно прати птице на 55 локалитета. IWC се у свету организује од 1967. и сваке године се преброји између 30 и 40 милиона мочварица, а резултати пописа омогућавају праћење промена у бројности и дистрибуцији врста, побољшава познавање мање познатих врста и подиже јавну свест о значају и лепоти ових птица.
Едукација и популаризација птица[уреди | уреди извор]
Приручник „Птице Србије и подручја од међународног значаја”[уреди | уреди извор]
ЛОА је 2008. објавила први приручник за идентификацију птица на српском “Птице Србије и подручја од међународног значаја”. Од око 360 врста птица колико је забележено у Србији, пруручник приказује око 140, углавном оних чешћих. У наставку следи водич по 35 подручја од међународног значаја за птице (Important Bird Area или IBA) који описује које се ту врсте јављају, која су станишта заступљена, степен заштите и факторе угрожености, а на карти се могу видети положаји и величина сваког подручја. Приручник треба да потпомогне стварање мреже посматрача птица чије ће знање бити на довољном нивоу да прикупљају прецизна орнитолошка опажања и помогну професионалцима у познавању и заштити птица. Аутори су Драган Симић и Слободан Пузовић.
ТВ филм „Птичарење за почетнике”[уреди | уреди извор]
У сарадњи ЛОА и Еколошке редакције државне телевизије настао је филм „Птичарење за почетнике” у трајању од 25 минута. Ово је прва емисија у историји РТС посвећена теми како посматрати птице. Приказује процес идентификације на примерима неколико лакших врста и обилује практичним саветима на шта обратити пажњу, о опреми и етици, проблемима у идентификацији, угрожености птица, те спортском и туристичком аспекту птичарења. Режију је потписао Филип Чоловић.
EuroBirdwatch[уреди | уреди извор]
У сарадњи ЛОА и Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, Европски викенд посматрања птица се у Србији организује од 2005. То су дани када скоро 60.000 Европљана са двогледима излази у природу да би пратило миграцију птица. Током претходних година, преко 530 учесника је на више од 50 излета посматрало преко 160.000 јединки у оквиру 111 врста птица. EuroBirdwatch се сваке године одржава током првог викенда у октобру.
Такмичење „Велики дан птица”[уреди | уреди извор]
Популаризујући посматрање птица, ЛОА наглашава рекреационо-спортски аспект активности и у том циљу је покренула отворено такмичење „Велики дан птица”. То је екипно надметање са циљем да се унутар 24 часа види што више врста птица (од којих сваку врсту мора верификовати преко 50% чланова тима) унутар круга пречника 50 km (свака екипа бира сопствено подручје). Прво такмичење одржано је јуна 2003, а рекорд је постигнут 2005. и износи импресивних 114 врста које су запажене на потезу од Стражилова до Бечејског рибњака. Такмичење се одржава сваке године у данима око 1. маја.