Марина Булатовић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Марина Булатовић
Марина Булатовић
Лични подаци
Датум рођења(1964-07-07)7. јул 1964. (59 год.)
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФР Југославија
ЗанимањеПР консултант, новинар и књижевник
Писмо-захвалница принца Сауда ибн Абдулаха ибн Тунајана Ел Сауда

Марина Булатовић (рођ. Лазаревић; Београд, 7. јул 1964) српска је консултанткиња за односе са јавношћу, новинарка и књижевница, која живи и ради у Канади.[1][2][3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Каријеру је започела деведесетих година XX века, у родном Београду, на позицијама менаџера, консултанта и директора сектора односа са јавношћу у компанијама и маркетиншким агенцијама. Неке од њих су: „Ogilvy & Mather”, „Communis” и „Еунет”. Пише за часописе и веб-портале у Србији и Канади. Међу њима су: РТС – Програм за дијаспору, „Спутњик”,[4] „Печат”, „Илустрована Политика”, РТ,[5] „САН”.[2][3] Сарадница је и канадског Урбаног књижевног круга.[1]

Године 2007. се одселила у Саудијску Арабију у којој је живела све до лета 2016, а онда је отишла пут Канаде. Написала је преко двеста педесет новинарских чланака о култури, традицији, архитектури, економији и свакодневици Саудијске Арабије.[6][7] Приредила је фотографске изложбе под називом „Саудијска Арабија из мог објектива” – у Београду 2009. и Подгорици 2010. Покровитељи изложбе у Црној Гори били су председник Филип Вујановић и министар културе, спорта и медија Бранислав Мићуновић.[8] Председник Краљевске комисије за Џубаил и Јанбу принц Сауд ибн Абдулах ибн Тунајан Ел Сауд (Сауд бин Абдуллах бин Тхунаyyан Ал-Сауд) послао јој је две захвалнице због промоције Саудијске Арабије у време када тадашња Србија и Црна Гора нису имале дипломатске односе са овом земљом. Издавачка кућа „Вулкан” објавила је њен први роман „Нина од Арабије” 2013.[9] Почетком 2017. српски глумци Неда Арнерић, Љиљана Благојевић, Ива Штрљић и Ненад Ненадовић су корисницима друштвених мрежа представили одломке из романа кроз кратке видео-записе.[10][11]

У сарадњи са Марином Булатовић, Фондација „Ана и Владе Дивац” је 2018. даровала књиге за осамдесет градских библиотека, средњих школа и гимназија широм Србије.[12][13]

Током истраживања за потребе писања романа „Срећна српска Нова година”, чије се издавање очекује 2024/2025, Марина Булатовић је пронашла гроб ћерке Михајла Пупина – Варваре Пупин, коју је добио 1889. у браку са Американком Саром Катарином Џексон из Њујорка. Варвара је сахрањена на гробљу Вудлон у Бронксу, на истој парцели на којој почивају и њени родитељи. Иначе, Пупин је један од јунака овог романа, поред Николе Тесле, Милене Павловић Барили, Милеве Марић Ајнштајн и Милутина Миланковића.[14][15][16][17]

Марина Булатовић је чланица Независног удружења новинара Србије од 1998. и Извршног одбора Теслиног меморијалног друштва Њујорка од 2010.[18]

Живи у Канади са супругом Будиславом Булатовићем.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Романи[уреди | уреди извор]

  • Нина од Арабије – прво издање и друго издање (Београд, 2013)[19]
  • Нина од Арабије – измењено и допуњено издање (Панчево, 2016)[20]
  • Срећна српска Нова година (у припреми)

Сценарио[уреди | уреди извор]

  • Тесла: прошлост, садашњост и будућност – косценариста позоришне представе за децу (2022)[21][22]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Признање за личну и грађанску иницијативу у области комуникација Друштва Србије за односе с јавношћу за пројекат „Саудијска Арабија из мог објектива” (Београд, 2010)[23][24]
  • Признање Клуба привредних новинара (Београд, 2010)[25]
  • Сертификат и медаља за промоцију имена и дела Николе Тесле и Теслиног народа Теслине научне фондације (Београд, 2018)[26]
  • Награда „У духу Тесле” за 2019. годину Теслине научне фондације (Њујорк, 2020)[27]
  • Признање Теслиног меморијалног друштва Њујорка поводом иницирања рођендана Николе Тесле за национални Дан науке у Републици Српској и Србији (Њујорк, 2020)[28][29][30]
  • Титула „Тесла амбасадор” Министарства спољних послова Србије у оквиру стратешке кампање српске дипломатије „Тесла – енергија мира” (2023)[31][32]
  • Награда „У духу Тесле” за 2023. годину Теслине научне фондације (Њујорк, 2024)[33]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Биографија Марине Булатовић, Урбани књижевни круг. Посећено 11. новембра 2023.
  2. ^ а б „Нови поглед на свет Марине Булатовић Барни”, Лепа и срећна, 23. фебруар 2014. Посећено 6. новембра 2023.
  3. ^ а б „Марина Булатовић: Највеће жртве пи-ара и маркетинга су управо становници западних земаља”, РТС, 3. април 2020. Посећено 6. новембра 2023.
  4. ^ Текстови Марине Булатовић, Спутњик. Посећено 20. новембра 2023.
  5. ^ Текстови Марине Булатовић, РТ. Посећено 26. новембра 2023.
  6. ^ „Сербиан јоурналист хоноред фор Сауди цовераге”, Араб Неwс, 15. јул 2010. Посећено 7. новембра 2023.
  7. ^ „Серб јоурно гетс ан аwард фор пројецт он Кингдом”, Араб Неwс, 4. април 2011. Посећено 7. новембра 2023.
  8. ^ „Изложба фо­тографија „’Саудијска Арабија из мог објектива’ – пионирски подухват из расејања Марине Булатовић вредан подсећања”, Расејање.инфо, 9. мај 2021. Посећено 13. новембра 2023.
  9. ^ Биографија Марине Булатовић, Вулкан знање. Посећено 13. новембра 2023.
  10. ^ „Глумачке звезде у виралном књижевном свету”, Данас, 22. март 2017. Посећено 7. новембра 2023.
  11. ^ „​Упознајте кухињу Саудијске Арабије (Фото)”, Биро, 2. март 2015. Посећено 7. новембра 2023.
  12. ^ „Поклон за 80 библиотека”, РТС, 23. април 2018. Посећено 7. новембра 2023.
  13. ^ „Фондација ’Ана и Владе Дивац’ и ’Нина од Арабије’ – поклон за 80 библиотека”, Фондација „Ана и Владе Дивац”, 19. мај 2018. Посећено 7. новембра 2023.
  14. ^ „Након шест деценија откривено где је сахрањена Пупинова ћерка”, РТ, 7. децембар 2023. Посећено 12. децембра 2023.
  15. ^ „Истраживачки рад на роману открио где је сахрањена Пупинова ћерка”, РТС, 9. децембар 2023. Посећено 12. децембра 2023.
  16. ^ „Решена мистерија гроба Пупинове ћерке: истражујући за свој роман, наша списатељица случајно открила где је сахрањено једино дете нашег научника”, Ало!, 17. децембар 2023. Посећено 21. децембра 2023.
  17. ^ „После шест деценија пронађен гроб Пупинове кћерке”, Полтика, 18. децембар 2023. Посећено 21. децембра 2023.
  18. ^ Боард Мемберс, Тесла Мемориал Социетy оф Неw Yорк. Посећено 7. новембра 2023.
  19. ^ „Нина од Арабије”, Данас, 15. новембар 2013. Посећено 7. новембра 2023.
  20. ^ „Марина Булатовић Барнy: Нина од Арабије – ИК ’Мали Немо’”, МедиаСфера, 15. јануар 2017. Посећено 13. новембра 2023.
  21. ^ „’Тесла: прошлост, садашњост и будућност’, позоришна представа”, Српска телевизија УСА, 25. април 2022. Посећено 7. новембра 2023.
  22. ^ „Позоришна представа за децу ’Тесла: прошлост, садашњост и будућност’ спремна за извођење”, РТС, 27. април 2022. Посећено 7. новембра 2023.
  23. ^ „ПРијем 2010 – ПРизнања за ПРофесионалце”, Друштво Србије за односе с јавношћу, 2010. Посећено 7. новембра 2023.
  24. ^ „Аwард фор Пројецт он Сауди Арабиа”, Булатовиц.нет, 2. јун 2010. Посећено 13. новембра 2023.
  25. ^ „Бизнис даме Србије 2010”, Клуб привредних новинара, 2010. Посећено 13. новембра 2023.
  26. ^ „Новинарки Марини Булатовић признање за промоцију Теслиног дела”, Независно удружење новинара Србије, 5. јул 2018. Посећено 7. новембра 2023.
  27. ^ „’У духу Тесле’, осма конференција у ’Њујоркеру’”, РТС, 16. јануар 2020. Посећено 7. новембра 2023.
  28. ^ „Саопштење за јавност Тесла меморијалног друштва из Њујорка”, Новине Торонто, 6. фебруар 2020. Посећено 7. новембра 2023.
  29. ^ „Упућен приједлог да Теслин рођендан буде национални Дан науке у Српској”, Новости Плус, 8. фебруар 2020. Посећено 13. новембра 2023.
  30. ^ „Предлог Влади Српске: Теслин рођендан – национални Дан науке у Републици Српској”, Слободна Херцеговина, 12. април 2021. Посећено 13. новембра 2023.
  31. ^ „Уручене титуле Тесла амбасадора: Признање добили и чланови најстаријег Тесла друштва на свету”, РТ, 22. децембар 2023. Посећено 25. децембра 2023.
  32. ^ „Додељене титуле Тесла амбасадора најстаријем Тесла друштву на свету”, Спутњик, 22. децембар 2023. Посећено 25. децембра 2023.
  33. ^ „Скуп у Њујоркеру: Тесла заслужује место у историји као Прометеј модерног доба”, Политика, 13. јануар 2024. Посећено 16. јануара 2024.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Булатовић Барнy, M. (2013). Нина од Арабије. Београд: Вулкан. ИСБН 978-86-10-00540-0. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Marina_Bulatović&oldid=27471387”