Пређи на садржај

Мешовита економија

С Википедије, слободне енциклопедије

Мешовита економија је различито дефинисана као економски систем који меша елементе тржишне економије са елементима планске економије, слободна тржишта са државним интервенционизмом, или приватна предузећа са јавним предузећима.[1][2][3][4] Иако не постоји јединствена дефиниција мешовите економије, једна дефиниција говори о мешавини тржишта са државним интервенционизмом, позивајући се посебно на капиталистичку тржишну економију са снажним регулаторним надзором и обимним интервенцијама на тржиштима. Друга описује активну сарадњу капиталистичких и социјалистичких визија.[5] Још једна дефиниција је аполитичне природе, која се стриктно односи на економију која садржи мешавину приватног предузећа и јавног предузећа.[6] Алтернативно, мешовита економија може се односити на социјалистичку економију која омогућава значајну улогу приватног предузетништва и уговарања у доминантном економском оквиру јавног власништва. То се може проширити на планску економију совјетског типа која је реформисана тако да инкорпорира већу улогу тржишта у расподели фактора производње.[7]

У већини случајева, посебно у контексту на западне економије, то је капиталистичка економија коју карактерише превладавање приватног власништва над производним средствима са предузећима која настоје да остваре профит, и акумулацијом капитала као основном покретачком снагом.[8] У таквом систему, тржишта су подложна различитим степенима регулаторне контроле, а владе остварују индиректни макроекономски утицај кроз фискалне и монетарне политике с циљем да се супротстављања историји капитализма карактерисаној циклусима бума/распада, незапослености и разликама у приходима. У том оквиру, различите степене јавних и основних услуга пружа држава, при чему су државне активности често ограничене на пружање јавних добара и универзалних грађанских захтева, укључујући здравствену заштиту, физичку инфраструктуру и управљање јавним земљиштем.[8][9] То је у супротности са лесе фер капитализмом, где су државне активности ограничене на пружање јавних добара и услуга, као и на инфраструктуру и правни оквир за заштиту својинских права и спровођење уговора.[10]

У односу на западноевропске економске моделе за које су се залагали конзервативци (хришћански демократи), либерали (социјални либерали) и социјалисти (социјалдемократи) као део послератног консензуса, мешовита економија је облик капитализма где је већина индустрија у приватном власништву, са само малим бројем јавних комуналних и основних услуга у јавном власништву,[11] обично 15–20%.[12] У послератној ери, западноевропска социјалдемократија је постала асоцирана са овим економским моделом.[13] Као економски идеал, мешовите економије подржавају људи различитих политичких убеђења, обично леви и десни центар, попут хришћанских демократа или социјалдемократа.[14] Савремена капиталистичка социјална држава описана је као тип мешовите економије - у смислу државног интервенционизма, за разлику од мешавине планирања и тржишта - јер економско планирање никада није било својство или кључна компонента социјалне државе.[15]

Преглед[уреди | уреди извор]

Иако не постоји јединствена, свеобухватна дефиниција мешовите економије, генерално постоје две главне дефиниције, једна је политичка, а друга аполитична. Политичка дефиниција мешовите економије односи се на степен државног интервенционизма у тржишној економији, приказујући државу како задире у тржиште под претпоставком да је тржиште природни механизам за расподелу ресурса. Политичка дефиниција ограничена је на капиталистичке економије и спречава проширење на некапиталистички систем, с обзиром на јавну политику и утицај државе на тржиште.[16]

Аполитична дефиниција односи се на обрасце власништва и управљања економским предузећима у привреди. Аполитична дефиниција мешовите економије строго се односи на комбинацију јавног и приватног власништва предузећа у економији и не бави се политичким формама и јавном политиком.[17]

Историја[уреди | уреди извор]

Термин мешовита економија настао је у контексту политичке расправе у Уједињеном Краљевству у послератном периоду, иако је низ политика касније повезаних с тим појмом био заговаран бар од 1930-их.[18] Присталице мешовите економије, укључујући Р. Х. Таунија,[19] Андотни Кросланда[20] и Ендру Шонфилда углавном су били повезани са Лабуристичком странком, мада су слична становишта износили конзервативци, укључујући Харолда Макмилана. Критичари мешовите економије, укључујући Лудвига фон Мисеса и Фридриха фон Хајека, тврдили су да не може постојати трајна средина између економског планирања и тржишне економије и сваки помак у правцу социјалистичког планирања је ненамерни потез ка ономе што је Илерски блок назвао „сервилна држава”.[21]

Најстарије документоване мешовите економије су у историјским записима присутне још од 4. миленијума пре нове ере у древној месопотамској цивилизацији у градовима-државама као што су Урук и Ебла.[22] Економије старогрчких градова-држава се такође најбоље могу окарактерисати као мешовите економије.[23] Такође је могуће да су феничански градови-државе зависили од мешовитих економија у управљању трговином.[24] Пре него што ју је покорила Римска република, етрурска цивилизација је водила „јаку мешовиту економију“.[25] Уопштено говорећи, градови древног Медитерана у регионима као што су [Нортх Африца[|северна Африка]], Иберија и јужна Француска, између осталих, сви су практиковали неки облик мешовите економије.[26] Према историчарима Мајклу Ростовцеву и Пјеру Левеку, економије старог Египта, претколумбовске Мезоамерике, старог Перуа, древне Кине и Римског царства после Диоклецијана су имале основне карактеристике мешовитих економија.[27] Након пропасти Западног римског царства, Византијско царство у свом источном делу наставило је да има мешовиту економију све до његовог уништења од стране Отоманског царства.[28]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сцхиллер, Брадлеy. Тхе Мицро Ецономy Тодаy, МцГраw-Хилл/Ирwин, 2010, п. 15. "Миxед ецономy - Ан ецономy тхат усес ботх маркет сигналс анд говернмент дирецтивес то аллоцате гоодс анд ресоурцес." Тхис фоллоwс иммедиателy фром а дисцуссион он цомманд ецономиес анд маркет мецханисм.
  2. ^ Стилwелл, Франк Ј. Б. (2006). Политицал Ецономy: Тхе Цонтест оф Ецономиц ИдеасНеопходна слободна регистрација (2 изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 9780195551273. Приступљено 12. 11. 2018. 
  3. ^ Хендрицкс, Јеан анд Гаоретх D. Мyлес. Интермедиате Публиц Ецономицс, Тхе МИТ Пресс, 2006, п. 4 "тхе миxед ецономy wхере индивидуал децисионс аре респецтед бут тхе говернмент аттемптс то аффецт тхесе тхроугх тхе полициес ит имплементс".
  4. ^ Горман, Том. Тхе Цомплете Идиот'с Гуиде то Ецономицс, Алпха Боокс (2003), п. 9. "Ин а маркет ецономy, тхе привате-сецтор бусинессес анд цонсумерс дециде wхат тхеy wилл продуце анд пурцхасе, wитх литтле говернмент интервентион. [...] Ин а цомманд ецономy, алсо кноwн ас а планнед ецономy, тхе говернмент ларгелy детерминес wхат ис продуцед анд ин wхат амоунтс. Ин а миxед ецономy, ботх маркет форцес анд говернмент децисионс детермине wхицх гоодс анд сервицес аре продуцед анд хоw тхеy аре дистрибутед."
  5. ^ Мандер, Јеррy (2012). Тхе Цапиталисм Паперс: Фатал Флаwс оф ан Обсолете Сyстем. Цоунтерпоинт. стр. 213–217. ИСБН 978-1582437170. 
  6. ^ Броwн, Доуглас (11. 11. 2011). Тоwардс а Радицал Демоцрацy (Роутледге Ревивалс): Тхе Политицал Ецономy оф тхе Будапест Сцхоол. Роутледге. стр. 10—11. ИСБН 978-0415608794. „Тхе аполитицал дефинитион оф 'миxед ецономy' генераллy реферс то тхе миx оф публиц анд привате оwнерсхип формс. [...] Хере 'миxед ецономy' итселф доес нот специфy а политицал форм. ит меанс ан ецономy цхарацтеризед бy а цомбинатион оф публиц анд привате оwнерсхип ас wелл ас планнинг анд маркетс.” 
  7. ^ Yоунг, Грег. „Миxед Ецономy”. Енцyцлопæдиа Британница Онлине. Приступљено 15. 3. 2020. „Алтернативелy, а миxед ецономy цан емерге wхен а социалист говернмент макес еxцептионс то тхе руле оф стате оwнерсхип то цаптуре ецономиц бенефитс фром привате оwнерсхип анд фрее маркет инцентивес.” 
  8. ^ а б Поллин, Роберт (2007). "Ресуррецтион оф тхе Рентиер" Архивирано на сајту Wayback Machine (12. април 2019) (Јулy–Аугуст). Боок ревиеw оф Андреw Глyн'с Цапиталисм Унлеасхед: Финанце, Глобализатион анд Wелфаре. Ин Неw Лефт Ревиеw (46): 141–142. "Тхе ундерлyинг премисе бехинд тхе миxед ецономy wас страигхтфорwард. Кеyнес анд лике-миндед реформерс wере нот wиллинг то гиве уп он цапиталисм, анд ин партицулар, тwо оф итс басиц феатурес: тхат оwнерсхип анд цонтрол оф тхе ецономy'с меанс оф продуцтион wоулд ремаин примарилy ин тхе хандс оф привате цапиталистс; анд тхат мост ецономиц ацтивитy wоулд бе гуидед бy 'маркет форцес', тхат ис, тхе дyнамиц цомбинатион оф материал селф-сеекинг анд цомпетитион. Море специфицаллy, тхе дривинг форце оф тхе миxед ецономy, ас wитх фрее-маркет цапиталисм, схоулд цонтинуе то бе цапиталистс трyинг то маке ас муцх профит ас тхеy цан. Ат тхе саме тиме, Кеyнес wас цлеар тхат ин маинтаининг а профит-дривен маркетплаце, ит wас алсо императиве то интродуце полицy интервентионс то цоунтерацт цапиталисм’с инхерент тенденциес—демонстратед то девастатинг еффецт дуринг тхе 1930с цаламитy—тоwард финанциал бреакдоwнс, депрессионс, анд масс унемплоyмент. Кеyнес'с фрамеwорк алсо схоwед хоw фулл емплоyмент анд социал wелфаре интервентионс цоулд бе јустифиед нот симплy он гроундс оф социал уплифт, бут цоулд алсо промоте тхе стабилитy оф цапиталисм."
  9. ^ Реес, Мерлyн (1973). Тхе Публиц Сецтор ин тхе Миxед Ецономy. Братсфорд. стр. 240. ИСБН 978-0713413724. 
  10. ^ Yу-Схан Wу (1995). Цомпаративе Ецономиц Трансформатионс: Маинланд Цхина, Хунгарy, тхе Совиет Унион, анд Таиwан. Станфорд Университy Пресс. стр. 8. „Ин лаиссез-фаире цапиталисм, тхе стате рестрицтс итселф то провидинг публиц гоодс анд сервицес тхат тхе ецономy цаннот генерате бy итселф анд то сафегуардинг привате оwнерсхип анд тхе смоотх оператион оф тхе селф-регулатинг маркет.” 
  11. ^ Миллер, Давид (1998). "Социал Демоцрацy". Ин Цраиг, Едwард (ед.). Роутледге Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. 8. Роутледге. ISBN 9780415187138.
  12. ^ Batson, Andrew (March 2017). "The State of the State Sector" Архивирано на сајту Wayback Machine (12. новембар 2020). Gavekal Dragonomics. Retrieved 19 August 2020.
  13. ^ Craig, Edward (јун 1998). Routledge Encyclopedia of Philosophy, Volume 8. Routledge. стр. 827. ISBN 978-0415187138. „In the second, mainly post-war, phase, social democrats came to believe that their ideals and values could be achieved by reforming capitalism rather than abolishing it. They favored a mixed economy in which most industries would be privately owned, with only a small number of utilities and other essential services in public ownership.” 
  14. ^ "Social democracy". Jason P. Abbot. Routledge Encyclopedia of International Political Economy. Ed. R. J. Barry Jones. Taylor & Francis, 2001. 1410
  15. ^ O'Hara, Phillip Anthony, ур. (1999). „Welfare state”. Encyclopedia of Political Economy. Routledge. стр. 1247. ISBN 0-415-24187-1. „The welfare state emerged in the twentieth century as one institutional form of this socially protective response. In the 1930s, the responses of emerging welfare states to the Great Depression were to the immediate circumstances of massive unemployment, lost output, and collapse of the financial and trading systems. Planning was not a key element in the response to the crisis of capitalism. Instead, the character of welfare state intervention can best be described as an 'interventionist drift', reflecting the spontaneous, uncoordinated reactions of the protective response.” 
  16. ^ Brown, Douglas (11. 11. 2011). Towards a Radical Democracy (Routledge Revivals): The Political Economy of the Budapest School. Routledge. стр. 10—11. ISBN 978-0415608794. „There are in general two broad yet distinguishable definitions of 'mixed economy': a political definition and an apolitical definition. The political definition refers to the degree of state intervention in what is basically a market economy. Thus this definition 'portray[s] the phenomenon in terms of state encroaching upon the market and thereby suggest[s] that market is the natural or preferable mechanism. [...] The political definition of 'mixed economy' precludes extending it to non-capitalist systems.” 
  17. ^ Brown, Douglas (11. 11. 2011). Towards a Radical Democracy (Routledge Revivals): The Political Economy of the Budapest School. Routledge. стр. 10—11. ISBN 978-0415608794. „The apolitical definition of 'mixed economy' generally refers to the mix of public and private ownership forms. [...] Here 'mixed economy' itself does not specify a political form. it means an economy characterized by a combination of public and private ownership as well as planning and markets.” 
  18. ^ Reisman, David A. Theories of the Mixed Economy (Theories of the mixed economy). Pickering & Chatto Ltd. ISBN 1-85196-214-X. 
  19. ^ Tawney, R. H. (1964). Equality. London: Allen and Unwin. ISBN 0-04-323014-8. 
  20. ^ Crosland, A. (1977). The Future of socialism. Westport, Conn: Greenwood Press. ISBN 0-8371-9586-1. 
  21. ^ Gardner, Martin. Whys of a Philosophical Scrivener St. Martin's Press (1991), p. 126.
  22. ^ Karl Moore; David Charles Lewis (2. 6. 2009). The Origins of Globalization. Routledge. стр. 24—25, 36. ISBN 978-1-135-97008-6. 
  23. ^ Signe Isager; Jens Erik Skydsgaard (3. 4. 2013). Ancient Greek Agriculture: An Introduction. Routledge. стр. 202. ISBN 978-1-134-81827-3. 
  24. ^ Terostra, Taco (9. 4. 2019). Trade in the Ancient Mediterranean: Private Order and Public Institutions. Princeton University Press. стр. 48. ISBN 978-0-691-18970-3. 
  25. ^ Dunstan, William E. (16. 11. 2010). Ancient Rome. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 10. ISBN 978-0-7425-6834-1. 
  26. ^ The Cambridge Economic History of Europe from the Decline of the Roman Empire: Trade and industry in the Middle Ages. The University Press. 1941. стр. 35. ISBN 9780521087100. 
  27. ^ Douglas, Jack D. (29. 9. 2017). The Myth of the Welfare State. Taylor & Francis. стр. 339. ISBN 978-1-351-47905-9. 
  28. ^ Oaks, Dumbarton (1986). Continuity and Change in Late Byzantine and Early Ottoman Society: Papers Given at a Symposium at Dumbarton Oaks in May 1982. University of Birmingham, Centre for Byzantine Studies. стр. 59. ISBN 978-0-7044-0748-0. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Buchanan, James M. (1986) Liberty, Market and State: Political Economy in the 1980s New York University Press.
  • Buckwitz, George D. (1991) America’s Welfare State: From Roosevelt to Reagan. The Johns Hopkins University Press.
  • Derthick, Martha and Paul J. Quirk (1985) The Politics of Deregulation. Washington, DC: The Brookings Institution.
  • Gross, Kyle B. (1991) The Politics of State Expansion: War, State and Society in Twentieth-Century Britain. New York: Routledge.
  • Rosin, Kirk (“Economic theory and the welfare state: a survey and interpretation.” Journal of Economic Literature, 30(2): 741-803. 1992, a review essay looking at the economics literature
  • Sanford Ikeda; Dynamics of the Mixed Economy: Toward a Theory of Interventionism London: Routledge 1997

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Mešovita ekonomija на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mešovita_ekonomija&oldid=27700559”