Менаџмент информациони системи

С Википедије, слободне енциклопедије

Менаџмент информациони систем (енгл. Management Information System, MIS) односи се на обраду информација путем компјутера и других паметних уређаја који омогућавају управљање и подршку одлукама менаџера унутар организације. Концепт обухвата системе који се називају: систем за обраду трансакција, систем за подршку одлучивању, експертни систем или извршни информациони систем. Овај термин се често користи на академским студијама које се баве пословањем и повезан је са другим областима, као што су информациони системи, информационе технологије, информатика, електронско пословање и рачунарство; као резултат тога, термин се користи као синоним за неке од ових новонасталих области.

Менаџмент информациони системи (множина) као академска дисциплина проучава људе, технологију, организације, и односе између њих.[1] Ова дефиниција се односи на „МИС” као курс студија пословних школа. Многе пословне школе (или факултети пословних администрација на универзитетима) имају одељење МИС-а, заједно са одељењима за рачуноводство, финансије, менаџмент, маркетинг, и на многима од њих може се стећи диплома (на основним, мастер, и докторским студијама) из Менаџмент информационих система.

Екперти за менаџмент информационе системе помажу организацијама да максимизују корист од улагања у особље, опрему, и пословни процес.

Менаџмент[уреди | уреди извор]

Постоје области са различитом количином обавеза и одговорности менаџера информационих система, почевши од главног директора за информисање (енг. Цхиеф Информатион Оффицер - ЦИО), главни директор за технологије (енг. Цхиеф тецхнологy оффицер - ЦТО), ИТ директори и менаџери ИТ безбедности. Главни директори за информисање су одговорни за свеукупну технолошку стратегију својих организација. У основи, они су више од доносиоца одлука и спроводилаца истих када се ради о одређивању технолошких или информационих циљева организације како би се обезбедило неопходно планирање за спровођење тих циљева.

Главни директори за технологије су одговорни за процену како нова технологија може помоћи њиховој организацији. Они обично препоручују технолошка решења као подршку организационој политици коју је издао ЦИО.[2]

ИТ директори, укључујући МИС директоре су одговорни како за одељења информационих технологија своје организације тако и за надзор над њима. Они су такође одговорни за спровођење организационе политике изабране од стране других топ менаџера (ЦИО, ЦТО). Њихова улога је да осигурају доступност података и мрежних услуга координацијом ИТ активности.

Менаџери ИТ безбедности надгледају мрежне и сугурносне податке као што се може закључити из назива њихове позиције. Они развијају програме како би пружили информације и подигли свест код својих запослених о сигурносним претњама. Овај тим је веома важан јер мора стално да ажурира ИТ безбедносне мере како би били успешни унутар своје организације. Све безбедносне повреде морају бити истражене и надгледане од стране управо овог тима.

Историја[уреди | уреди извор]

Кеннетх и Алдрицх Естел идентификују шест ера еволуције менаџмент информационог система који одговара пет фазама у развоју рачунарске технологије:[3]

  1. Мејнфрејм и минирачунари
  2. Персонални рачунари
  3. Клијент-сервер мреже
  4. Рачунарски системи унутар предузећа
  5. Рачунарство у облаку

Првом ером (маинфраме и минирачунар) је владао ИБМ и њихови маинфраме рачунари; ови рачунари су често заузимали целе собе и захтевали тимове да их воде – ИБМ је обезбедио хардвер и софтвер. Како је технологија напредовала, ови рачунари су били у могућности да манипулишу већим капацитетима и тако смање своје трошкове. Мањи, приступачнији минирачунари су омогућили великим предузећима да управљају властитим рачунарским центрима унутар фирме / на терену / у оквиру свега што поседују.

Друга ера (персонални рачунар) почела је 1965. године када су микропроцесори почели да се надмећу са мејнфрејм рачунарима и минирачунарима и тиме убрзали процес децентрализације рачунарских система са великих центара за податке на мање канцеларије. Касних 1970-их, технологија минирачунара је замењена персоналним рачунарима и рачунари релативно ниских цена су постали роба масовног тржишта, тиме омогућивши предузећима да својим запосленима обезбеде приступ рачунарским системима који би десет година раније коштали десетине хиљада долара. Ова експанзија рачунара је створила тржиште спремно за повезивање мрежа и популаризацију Интернета. (Приметимо да је први микропроцесор – 4 - битни уређај намењен програмабилном калкулатору представљен 1971. године, а микрорачунарски системи нису били доступни још неколико наредних година. МИТС Алтаир 8800 је био први познатији микрорачунарски систем, за којим су убрзо уследили Аппле I и Аппле II. Дискутабилно је због чега микрорачунарски системи нису направили значајнији пробој у сферу коришћења минирачунара до 1979. када је ВисиЦалц изазвао рекордну продају рачунара Аппле II (на коме се могао користити). ИБМ Персонал Цомпутер је представљен 1981. и генерално је био погоднији предузећима, али су му његова ограничења смањила способност да парира минирачунарима до, отприлике, касних 1980-их и раних 1990-их.

Са порастом сложености технологије и смањењем трошкова, потреба за разменом информација у оквиру предузећа је такође порасла и довела до појаве треће ере (клијент/сервер), у којој рачунари у заједничкој мрежи приступају дељеним информацијама на серверу. Ово омогућава хиљадама, чак милионима људи истовремени приступ подацима. Мреже великих брзина довеле су до појаве четврте ере (предузеће) која је повезала све аспекте пословног предузећа, понудивши приступ разноврсним информацијама обухвативши читаву структуру менаџмента. Сваки рачунар је употребљен на најбољи начин.

Пета ера (цлоуд рачунарство) је последња и користи технологију мрежа како би омогућила коришћење апликација као и складиштење података, независно од конфигурације, локације или природе хардвера. Ово је, заједно са брзим мобилним телефонима и Wи-Фи мрежама, довело до нових нивоа мобилности у којима менаџери могу приступати МИС-у са даљине помоћу лаптопова, таблет рачунара и паметних телефона.

Типови и терминологија[уреди | уреди извор]

Термини менаџмент информациони систем (МИС), информациони систем, интегрисана софтверска решења (енг. Ентерприсе ресоурце планнинг - ЕРП) и менаџмент информационих технологија (ИТ) се обично не разликују. Информациони системи и МИС су шири појмови који обухватају ЕРП. Менаџмент информационих технологија се бави управљањем информационих технологија које представљају ресурсе предузећа, независно од њихове намене.

Предности[уреди | уреди извор]

Неке од предности које се могу постићи коришћењем:[6]

  • Предузећа су у могућности да идентификују своје снаге и слабости на основу извештаја о приходима, евиденције перформанси запослених итд. Препознавање ових аспеката може помоћи предузећу да унапреди своје пословне процесе и извршне послове.
  • Пружа целокупну слику предузећа.
  • Користи се као алат за комуникацију и планирање.
  • Доступност података о корисницима и повратних информација може помоћи предузећу да усклади своје пословне процесе са потребама својих купаца. Ефективно управљање корисничким подацима може помоћи предузећу да врши активности промоције и директног маркетинга.
  • МИС може помоћи предузећу да стекне конкурентску предност. Конкурентска предност је способност предузећа да уради нешто боље, брже, јефтиније или јединствено, у односу на конкуренте на тржишту.
  • МИС извештај помаже при доношењу одлука и деловању у складу са одређеним циљем у кратком временском року.

Пословне апликације[уреди | уреди извор]

  • Пословни системи - такође познати као интегрисана софтверска решења (ЕРП) - пружају интегрисане софтверске модуле и јединствену базу података коју запослени користе за планирање, управљање и контролу основних пословних процеса на различитим локацијама. Модули ЕРП система могу обухватати финансије, рачуноводство, маркетинг, људске ресурсе, производњу, управљање залихама и дистрибуцију.[7]
  • Системи за управљање ланцима снабдевања (енг. Супплy цхаин манагемент сyстем - СЦМ) омогућавају ефикасније управљање ланцем снабдевања повезујући све карике у ланцу снабдевања. Ово подразумева: добављаче, произвођаче, трговце на велико, трговце на мало и крајње купце.[8]
  • Системи за управљање односима са клијентима (енг. Цустомер Релатионсхип манагемент - ЦРМ) помажу предузећима да управљају односима са потенцијалним и садашњим клијентима и пословним партнерима у маркетингу, продаји и пружању услуга. [9]
  • Систем за управљање знањем (енг. Кноwледге Манагемент Сyстемс - КМС) помаже организацијама да олакшају прикупљање, снимање, систематизацију, проналажење и ширење знања. Ово подразумева: документе, рачуноводствене записе, неформалне процедуре, праксе и вештине. Управљање знањем (енг. Кноwледге Манагемент - КМ) као систем обухвата процес стварања и стицања знања како из интерних процеса тако и окружења. Прикупљена знања се уграђују у организационе политике и процедуре, а затим се деле са интересним странама.[10]

Развој[уреди | уреди извор]

"Кораци који се предузимају при пројектовању информационог система који решава неки организациони проблем називају се развој система".[11] То укључује анализу система, дизајн система, програмирање/имплементацију, тестирање, конверзију, израду и на крају, одржавање.

Конверзија је процес промене или претварања старог система у нови. Ово се може постићи на три основна начина:

  • Директно увођење - Нови систем замењује стари у одређено време.
  • Паралелна имплементација - и стари и нови систем се користе истовремено све док програмери не буду сигурни да нови систем функционише исправно.
  • Пилот пројекат – Увођење новог система на неки део пословних активности, како би се видело како ће се исти показати. Ако су резултати добри онда се нови систем шири на остатак предузећа.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Wхат ис Манагемент Информатион Сyстемс?”. Маyс Бусинесс Сцхоол. Архивирано из оригинала 9. 5. 2015. г. 
  2. ^ „Wхат Цомпутер анд Информатион Сyстемс Манагерс До”. УС Буреау оф Лабор Статистицс. 
  3. ^ Лаудон, Кеннетх C.; Лаудон, Јане П. (2009). Манагемент Информатион Сyстемс: Манагинг тхе Дигитал Фирм (11 изд.). Прентице Халл/ЦоурсеСмарт. стр. 164. 
  4. ^ Трансацтион процессинг сyстемс (ТПС) цоллецт анд рецорд тхе роутине трансацтионс оф ан организатион. Еxамплес оф суцх сyстемс аре салес ордер ентрy, хотел ресерватионс, паyролл, емплоyее рецорд кеепинг, анд схиппинг.
  5. ^ Бидголи, Хоссеин, (2004). Тхе Интернет Енцyцлопедиа, Волуме 1, Јохн Wилеy & Сонс, Инц. стр. 707.
  6. ^ (1995), Стратегиц Информатион Сyстемс Планнинг: А Ревиеw, Информатион Ресоурцес Манагемент Ассоциатион Интернатионал Цонференце, Маy 21–24, Атланта.
  7. ^ Цоста, А; Ферреира, C.; Бенто, Е.; Апарицио, Ф. (2016). „Ентерприсе ресоурце планнинг адоптион анд сатисфацтион детерминантс”. Цомпутерс ин Хуман Бехавиор. 63: 659—671. дои:10.1016/ј.цхб.2016.05.090. 
  8. ^ Таyлор, Вицториа. „Супплy Цхаин Манагемент: Тхе Неxт Биг Тхинг?”. Септ. 12, 2011. Бусинесс Wеек. Приступљено 5. 3. 2014. 
  9. ^ Лyнн, Самара. „Wхат ис ЦРМ?”. ПЦ Маг. Приступљено 5. 3. 2014. 
  10. ^ Јосхи 2013, стр. 328
  11. ^ Лаудон, К.,&Лаудон, Ј. (2010). Манагемент информатион сyстемс: Манагинг тхе дигитал фирм. (11тх ед.). Уппер Саддле Ривер, Њ: Пеарсон Прентице Халл.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Библиотечки ресурси о
Менаџмент информациони системи
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Menadžment_informacioni_sistemi&oldid=26761446”