Моравска

За друге употребе, погледајте Моравска (вишезначна одредница).

Грб Моравске. Моравски орао

Застава Моравске

Застава Моравске

Данашње подручје Моравске у Чешкој Републици

Моравска кнежевина под Мојмиром I

Велика Моравска под Сватоплуком I

Моравска или Моравија (чеш. Morava, нем. Mähren, пољ. Morawy, лат. Moravia), је једна од историјских чешких земаља (земаља чешке круне). Налази се у источном делу Чешке Републике. Добила је име по реци Морави, највећој реци у Моравској. Престоница Моравске је првобитно била Оломоуц и од 1642. до 1948. године Брно.

Територијални обим Моравске се исто као и њено сврстање у разне државне творевине током векова значајно мењао. После пропасти Великоморавске кнежевине (тзв. Велике Моравске) Моравска никад више није била средиште самосталне државе. Моравску је 1020. године освојио чешки кнез Олдржих (чеш. Oldřich) и поново ју је припојио држави Пшемисловића (чеш. Přemyslovci). Пре тога је била прикључена пољској кнежевини Болеслава Храброг. Од тог времена је политичка судбина Чешке (тј. Бохемије) и Моравске јако повезана иако су у средњем веку обе земље имале релативно висок степен аутономије.

Моравска је била подељена на неколико ситних покрајина (лат. партес) које су биле у власништву појединих чланова династије Пшемисловића. Те покрајине је на крају 12. века за време кризе међу Пшемисловићима ујединио Конрад II Ота у Моравску маркгрофовију. Правни положај Моравске као дела чешке државе није био установљен све до половине 14. века, кад је Карло IV објавио повељу (тачно 7. априла 1348) према којој је Моравска посед чешког краља, а не Светог римског царства.

Након првог светског рата је пропала Аустро-Угарска монархија и заједно са њом је нестала Моравска маркгрофија, али је под називом Земља Моравска остала самоуправна јединица у оквиру Чехословачке. Године 1928. се Моравска Земља ујединила са чешким делом Шлезије и као Земља Моравскошлеска је постојала све до 1948. године, кад је на власт ступила комунистичка партија. Од 1949. године је моравско подручје административно подељено на покрајине (чеш. kraje), чије границе не поштују историјске границе Моравске (упоредиво са административном поделом Краљевине Југославије на бановине). До данашњих дана становништво Чешке Моравску доживљава као културну целину. На почетку деведесетих година се појавио снажан тзв. моравски покрет, који је имао за циљ обнову моравске аутономије што досада није остварено. Моравистички субјекти су већ током деведесетих година губили снагу тако да данас немају никакав утицај на политички живот у Чешкој.

Географија

Међу познатије регионе спадају Валашско, Моравска Словачка, Хана, Лашко и Хорацко.

Од 2000. је територија Моравске административно подељена на крајеве.

На њеној територији данас се простиру следећи савремени самоуправни региони:

• Јужноморавски крај (цео),
• Оломоуцки крај (практично цео, осим општина на крајњем северу),
• Моравско-Шлески крај (јужни део),
• Злински крај (цео),
• Јужночешки крај (мали источни део),
• Крај Височина (источна половина),
• Пардубички крај (источни део)

Саобраћај

Преко Моравске са запада на исток пролази главна чешка железничка магистрала из Прага, преко градова Пардубице, Забрех, Оломоуц, Преров, Хранице и Остраве и даље у Словачку или Пољску.

Путна магистрала се простире преко Моравске правцем југозапад-североисток и то је главни пут између Беча и Варшаве. Раније је овај потес имао и већи значај, као жила куцавица у Аустроугарској монархији, која је повезивала двор у Бечу и територије у данашњој Пољској. Сада на овој траси већим делом постоји ауто-пут (Брно-Оломоуц), а наставак на северозапад се гради, према Острави и даље према Пољским Катовицама.

Значајни градови

• Брно (седиште региона)
• Оломоуц (седиште региона)
• Злин (седиште региона)
• Преров
• Простјејов
• Требич
• Јихлава (седиште региона, раније се налазило само у Моравској, али у данашње време се простире са обе стране моравско-чешке границе)
• Кромјержиж
• Ухерске Храдиште
• Знојмо
• Острава (седиште региона, простире се са обе стране моравско-шлезијске границе)
• Фридек-Мистек (град који се простире са обе стране моравско-шлезијске границе)

Види још

• Чешке земље