Острава
 |
| Острава чеш. Ostrava | |
|---|---|
 Поглед на градско језгро Остраве | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Чешка |
| Крај | Моравско-Шлески крај |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 336.557 |
| — густина | 1.572,7 ст./km2 |
| Агломерација | 1.164.28 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 49° 50′ 30″ СГШ; 18° 17′ 30″ ИГД / 49.841753° СГШ; 18.291544° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 200-335 m |
| Површина | 214 km2 |
  Острава Острава на мапи Чешке | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Томаш Мацура (АНО) |
| Веб-сајт | |
| www.ostrava-city.cz | |
Острава (чеш. Ostrava, нем. Ostrau, пољ. Ostrawa) је трећи по величини град у Чешкој Републици. Острава је најважнији град чешког дела историјске покрајине Моравске и седиште управне јединице Моравско-Шлески крај, где чини засебан градски округ Острава-град.
Острава је позната као „челично срце чешке државе“ захваљујући својој окренутости рударству, угљу и тешкој индустрији.
Географија[уреди | уреди извор]
Острава се налази у североисточном делу Чешке Републике, недалеко од границе са Пољском (10 км). Од престонице Прага град је удаљен 350 км источно, док је од ближег Кракова град удаљен 150 км западно.
Рељеф[уреди | уреди извор]
Острава се налази у источном делу Чешке Републике, близу тромеђе са Пољском и Словачком, на месту где се реке Опава, Остравица и Лучина уливају у Одру. Град лежи на историјској граници Моравске и Шлеске. У близини се налазе планине Бескиди.
Клима[уреди | уреди извор]
Клима области Остраве је умерено континентална.
Воде[уреди | уреди извор]
Град Острава је смештена на месту где се реке Опава, Остравица и Лучина уливају у Одру.
Историја[уреди | уреди извор]
Град је основан 1267. године. До открића богатих резерви угља 1763. године. Острава је била градић без много значаја. После тога, Острава се развија у важно средиште тешке индустрије засноване на угљу и челику. Због своје индустријске важности, град је био доста бомбардован у току Другог светског рата. Нацисти су побили бројно јеврејско становништво Остраве. После рата месни Немци су протерани у матицу, па је национална структура становништва била темељно промењена.
Експлоатација угља је окончана 1994. године, што је довело до урушавања месне привреде и пропадања града у односу на друге веће градове у држави.
Становништво[уреди | уреди извор]
Острава данас има око 320-330 хиљада становника, а последње две деценије број становника опада. Шире градско подручје је бројно (преко 1,1 милион становника) и обухвата неколико већих градова у области чешке Шлеске (Карвина, Хавиржов, Фридек-Мистек), па је ово друга по значају урбана целина у држави.
Градска привреда[уреди | уреди извор]
Експлоатација угља је окончана 1994. године и град од тада тражи начине да се преусмери на друге гране привреде, иако је челичана и даље значајна. Ово је допринело побољшању еколошког стања у Острави.
У Острави постоје четири позоришта и два универзитета. У близини града је међународни аеродром.
Знамените личности[уреди | уреди извор]
- Иван Лендл (1960), бивши чешки тенисер, освајач 8 гренд-слем турнира
Рођени у близини Остраве:
- Сигмунд Фројд (1856-1939), аустријски неуролог и психолог
- Леош Јаначек (1854-1928), чешки композитор
- Јохан Грегор Мендел (1822-1884), природњак и генетичар
- Емил Затопек (1922-2000), чешки атлетичар, дугопругаш, четвороструки олимпијски победник
Слике познатих градских грађевина[уреди | уреди извор]
Катедрала Христа Спаситеља
Градска тешка индустрија
Градско позориште
Технички универзитет у Острави
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
