Острава
 |
| Острава чеш. Ostrava | |
|---|---|
 Поглед на градско језгро Остраве | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Чешка |
| Крај | Моравско-Шлески крај |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 336.557 |
| — густина | 1.572,7 ст./km2 |
| Агломерација | 1.164.28 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 49° 50′ 30″ С; 18° 17′ 30″ И / 49.841753° С; 18.291544° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 200-335 m |
| Површина | 214 km2 |
  Острава Острава на мапи Чешке | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Томаш Мацура (АНО) |
| Веб-сајт | |
| www.ostrava-city.cz | |
Острава (чеш. Ostrava, нем. Ostrau, пољ. Ostrawa) је трећи по величини град у Чешкој Републици. Острава је најважнији град чешког дела историјске покрајине Моравске и седиште управне јединице Моравско-Шлески крај, где чини засебан градски округ Острава-град.
Острава је позната као „челично срце чешке државе“ захваљујући својој окренутости рударству, угљу и тешкој индустрији.
Географија[уреди | уреди извор]
Острава се налази у североисточном делу Чешке Републике, недалеко од границе са Пољском (10 км). Од престонице Прага град је удаљен 350 км источно, док је од ближег Кракова град удаљен 150 км западно.
Рељеф[уреди | уреди извор]
Острава се налази у источном делу Чешке Републике, близу тромеђе са Пољском и Словачком, на месту где се реке Опава, Остравица и Лучина уливају у Одру. Град лежи на историјској граници Моравске и Шлеске. У близини се налазе планине Бескиди.
Клима[уреди | уреди извор]
Клима области Остраве је умерено континентална.
Воде[уреди | уреди извор]
Град Острава је смештена на месту где се реке Опава, Остравица и Лучина уливају у Одру.
Историја[уреди | уреди извор]
Град је основан 1267. године. Насеље је заузимало стратешки положај на граници између две историјске провинције Моравске и Шлеске и на древном трговачком путу од Балтичког до Јадранског мора познатом као Ћилибарски пут. Међутим, Острава је почела да опада у значају након Тридесетогодишњег рата, а окупирале су је данске снаге 1626. [1] и шведске снаге од 1642. до 1650. године.[2] До открића богатих резерви угља 1763. године. Острава је била градић без много значаја. После тога, Острава се развија у важно средиште тешке индустрије засноване на угљу и челику.
Године 1931. јеврејска заједница у Острави бројала је 6.865 (5,4% становништва).[3] Око 8.000 Јевреја из округа Острава убијено је у холокаусту током немачке окупације у Другом светском рату.[4] План „Нишко“ обухватао је прве депортације возом 1.301 Јевреја из Остраве 17. и 26. октобра 1939. године.[5] Године 1994. у парку Милада Хоракова подигнут је споменик холокаусту јеврејским жртвама из Остраве.[6][7] Због своје индустријске важности, град је био доста бомбардован у току Другог светског рата. Нацисти су побили бројно јеврејско становништво Остраве. После рата месни Немци су протерани у матицу, па је национална структура становништва била темељно промењена.
Експлоатација угља је окончана 1994. године, што је довело до урушавања месне привреде и пропадања града у односу на друге веће градове у држави.
Становништво[уреди | уреди извор]
Острава данас има око 320-330 хиљада становника, а последње две деценије број становника опада. Шире градско подручје је бројно (преко 1,1 милион становника) и обухвата неколико већих градова у области чешке Шлеске (Карвина, Хавиржов, Фридек-Мистек), па је ово друга по значају урбана целина у држави.
Градска привреда[уреди | уреди извор]
Експлоатација угља је окончана 1994. године и град од тада тражи начине да се преусмери на друге гране привреде, иако је челичана и даље значајна. Ово је допринело побољшању еколошког стања у Острави.
У Острави постоје четири позоришта и два универзитета. У близини града је међународни аеродром.
Знамените личности[уреди | уреди извор]
- Иван Лендл (1960), бивши чешки тенисер, освајач 8 гренд-слем турнира
Рођени у близини Остраве:
- Сигмунд Фројд (1856-1939), аустријски неуролог и психолог
- Леош Јаначек (1854-1928), чешки композитор
- Јохан Грегор Мендел (1822-1884), природњак и генетичар
- Емил Затопек (1922-2000), чешки атлетичар, дугопругаш, четвороструки олимпијски победник
Слике познатих градских грађевина[уреди | уреди извор]
Катедрала Христа Спаситеља
Градска тешка индустрија
Градско позориште
Технички универзитет у Острави
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Historické kalendárium pro týden od 23. dubna do 29. dubna”. ostrava.cz (на језику: чешки). City of Ostrava. Приступљено 21. 3. 2021.
- ^ „Historické kalendárium pro týden od 15. května do 21. května”. ostrava.cz (на језику: чешки). City of Ostrava. Приступљено 21. 3. 2021.
- ^ „The Jewish Community of Ostrava Moravska”. ANU [We] Museum of the Jewish People. Приступљено 3. 6. 2021.
- ^ „Moravska Ostrava”. Museum of Tolerance Online Multimedia Learning Center. Архивирано из оригинала 21. 3. 2005. г. Приступљено 6. 6. 2021.
- ^ Holocaust Survivors and Victims Database. „Two lists of Jews deported from Ostrava, Czechoslovakia and vicinity in 1939 / [compiled by Otto Winecki]”. The United States Holocaust Memorial Museum. Приступљено 6. 6. 2021.
- ^ Klenovsky, Jaroslav (2002). Jewish monuments of Moravia and Silesia. Brno: ERA Group. стр. 148. ISBN 80-86517-08-X.
- ^ Vecerova, Petra (2009). Jewish monuments in Bohemia, Moravia and Silesia. Prague: Olympia. стр. 276—277. ISBN 978-80-7376-142-4.
