Моторни бензин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Motorni benzin (skrać. benzin; нем. benzin, енгл. petrol) представља дериват сирове нафте који се користи као погонско гориво у моторима са унутрашњим сагоревањем. Карактерише се као течна смеша лако испарљивих и запаљивих угљоводоника са 4 до 12 атома угљеника у молекулу.
Као и сва течна горива моторни бензини се одликују великом енергијом коју ослобађају приликом сагоревања. Због специфичног начина употребе у моторима са унутрашњим сагоревањем, моторни бензин у односу на друга течна горива мора да испуни бројне захтеве[1] у виду образовања одговарајуће смеше са ваздухом и сагоревања тако настале смеше. Моторни бензин мора са ваздухом да створи хомогену смешу у прописаној размери у што је могуће већем опсегу климатских услова. Мора да лако испарава, да омогућава брзо загревање мотора након старта као и да не ствара наслаге у комори за сагоревање и систему за дистрибуцију и убризгавање горива. Са друге стране, смеша горива и ваздуха мора бити отпорна на самозапаљење, мора равномерно и што потпуније да сагорева као и да не продукује токсичне, канцерогене и кородивне компоненте након сагоревања.

Карактеристике моторног бензина[уреди]

Како би се обезбедила униформност производње моторног бензина као и његово несметано коришћење у свим типовима мотора са унутрашњим сагоревањем, карактеристике које бензин мора да задовољи на територији Европе прописане су стандардом СРПС ЕН 228: Горива за моторна возила — Безоловни моторни бензин — Захтеви и методе испитивања.[2]

Октански број[уреди]

Точиони аутомат

Октански број моторног бензина представља меру отпорности бензина на самозапаљење и експлозивно сагоревање у мотору. Што је октански број горива виши то је већа његова отпорност на запаљење пре него што га варница на свећици мотора запали. Тако се могу обезбедити виши степени компресије мотора као и равномерније и што потпуније искоришћење енергије горива.
Дефинишу се моторни октански број МОН (мотор оцтане нумбер) и истраживачки октански број РОН (ресеарцх оцтане нумбер).[3]

У циљу повећања октанског броја бензина, све до краја 20. века у гориво је додавано тетраетилолово (ТЕЛ) за које се испоставило да је изузетно отровно и канцерогено. Крајем 20. века забрањено је додавање олова у гориво. Од тада се као адитиви за повећање октанског броја најчешће користе оксигенати МТБЕ (метил терц-бутил етар) и ЕТБЕ (етил терц-бутил етар). Тиме је добијена нова категорија тзв. безоловних горива.
На бензинским станицама у Србији се најчешће могу наћи три врсте моторног бензина класификоване према његовом истраживачком октанском броју, и то[4]:

  • Евро Премијум БМБ 95 - код кога је РОН 95 и већи
  • Евро БМБ 98 - код кога је РОН 98 и већи
  • Евро БМБ 100 - код кога је РОН 100 и већи

Напон паре[уреди]

Напон паре представља меру испарљивости горива. Моторни бензин мора бити довољно лако испарљив како би се обезбедило стартовање хладног мотора у условима ниске спољашње температуре. Са друге стране, гориво не сме бити ни превише лако испарљиво јер би у том случају долазило до његовог испаравања у резервоару или водовима за гориво и формирања тзв. парног чепа који би онемогућио даљи проток горива. Тиме би гориво било и изузетно нестабилно и опасно за употребу. Треба назначити да се идеални напон паре бензина не може једнозначно одредити. Он варира у зависности од сезоне у којој се гориво употребљава (лето, зима), надморске висине, притиска ваздуха итд. Због тога се граничне вредности напона паре постављају локално и у односу на бројне статистичке податке.

Дестилација[уреди]

Коехлер аутоматски дестилатор

Дестилацијом моторног бензина стиче се ближи увид у састав горива, тј.открива се присуство различитих испарљивих компоненти. Током дестилације горива детектују се температуре на којима испаравају његове фракције. Најчешће се као репери користе температуре на којима се предестилише 10%, 50% и 90% горива и потом се ти подаци користе за одређивање чистоће горива као и понашања горива током његовог складиштења, транспорта и употребе као и за процену могућности несметаног стартовања хладног мотора. Такође, процесом дестилације моторног бензина открива се и евентуално присуство воде у гориву.

Густина[уреди]

Развојем модерних електронски контролисаних система за убризгавање горива постало је веома битно што више сузити опсег густине моторног бензина како би компјутерски системи што прецизније контролисали његово убризгавање и тима значајније смањили потрошњу горива и емисију штетних гасова.

Сумпор[уреди]

Сумпор се у саставу више једињења природно налази у сировој нафти. Међутим, како је сумпор идентификован као загађивач човекове околине у производњи горива се предузимају кораци како би се количина сумпора у гориву свела на минимум. Код моторних бензина присуство сумпора је непожељно и због његове изузетно ниске температуре сагоревања.

Олово[уреди]

У раним фазама развоја ауто индустрије уочено је изузетно негативно деловање самозапаљења или експлозивног сагоревања горива у мотору. Како би се спречило оштећење мотора, прибегло се повећању октанског броја горива додавањем тетраетилолова у гориво. Овим поступком октански број горива се значајно повећава а заузврат се добија мирнији, равномернији и тиши рад мотора. Временом је ипак уочено да се сагоревањем у мотору олово кроз издувне гасове емитује у атмосферу. Како је потврђено да је депоновање тешких метала, па и олова, изузетно опасно по човекову околину, забрањена је употреба деривата олова у моторним бензинима и формирана је градација безоловних бензина.

Оксигенати[уреди]

У моторни бензин се зарад смањења количине угљен моноксида и несагорелог горива у издувним гасовима додаје строго прописана количина једињења богатих кисеоником попут МТБЕ, ЕТБЕ, бутанола или етанола. Најраспрострањенија употреба етанола у моторном бензну бележи се у Бразилу, где гориво садржи до 27.5% етанола добијеног из шећерне трске[5].

Адитиви[уреди]

Неретко се зарад побољшања квалитета горива у моторни бензин додају различите супстанце познате као адитиви. Њихов задатак је или да побољшају поједине карактеристике горива, попут октанског броја, или да омогуће мање хабање мотора повећавајући мазивост горива или додавањем одређених "детерџената" за скидање наслага чађи и осталих нечистоћа[6]. Често се у моторни бензин додају и боје како би се разликовале различите врсте бензина као и њихови произвођачи[7].

Посебну врсту адитива код моторних бензина представљају и тзв. маркери којима се у појединим државама обележавају горива из легалних токова[8]. Маркирање бензина се врши у склопу борбе против нелегалне трговине као и нелегалне а самим тим и опасне неконтролисане производње горива. Такође, овим поступком се и онемогућава трговина горивима која не подлежу одговарајућим стандардима квалитета. [9]

Заштита животне средине[уреди]

Пиктограм - опасност по животну средину

Моторни бензини двојако делују на загађење животне средине. Са једне стране сагоревањем ових горива долази до емисије издувних гасова у атмосферу. Ови гасови садрже одређену количину ЦО2, СО2 и НОx. Угљен моноксид ЦО2 утиче на повећање концентрације овог гаса у горњим деловима атмосфере и тиме на формирање ефекта стаклене баште који има утицаја на процес тзв. глобалног загревања земље.[10] Сумпор-диоксид СО2 и оксиди азота НОx имају изузетно негативан утицај на здравље човека. Удисање ових једињења доводи до сметњи па и до оштећења респираторних органа као и до развијања бронхитиса или астме. Други вид утицаја моторних бензина на животну средину настаје доспевањем самог горива у природу. Моторни бензини су изузетно комплексне смеше органских једињења од којих је велики део отрован или канцероген. Такође, и поред регулативе која забрањује присуство тешких метала у гориву, ови метали се не могу у потпуности уклонити тако да се у гориву могу наћи и мање количине олова или мангана. Сва ова једињења делују изузетно штетно на животну средину. Тешки метали се депонују у природи а отровна и канцерогена једињења доспевају у земљу и подземне воде и тако улазе у ланац исхране животиња и људи. Због тога се непрестано ради како на усавршавању самих моторних бензина (смањење садржаја сумпора, олова, мангана...) тако и на усавршавању мотора са унутрашњим сагоревањем како би се емисија штетних гасова свела на минимум. Са друге стране, непрестано се врши оптимизација и организује боља контрола манипулације и складиштења моторних бензина како они не би доспели у човекову околину.

Референце[уреди]

  1. ^ УНКС - Регулатива (ПДФ). УНКС http://www.unks.rs/useruploads/regulativa/pravilnik-tecna-gori.pdf. Приступљено 15. 5. 2017.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  2. ^ „SRPS EN 228”. Institut za standardizaciju Srbije. Приступљено 29. 4. 2017. 
  3. ^ „{title}” (PDF). Chevron documents. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 16. 05. 2017. Приступљено 30. 4. 2017. 
  4. ^ NIS - Motorno gorivo. NIS https://www.nis.eu/lat/proizvodi-i-usluge/motorno-gorivo. Приступљено 15. 5. 2017.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  5. ^ Sugar cane. Sugar cane http://sugarcane.org/sugarcane-products/ethanol. Приступљено 15. 5. 2017.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  6. ^ EKO - Aditivi. EKO http://www.ekoserbia.com/benzinske-stanice/products-fuel/proizvodi-goriva-aditivi/. Приступљено 15. 5. 2017.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  7. ^ Innospec - Dyes&Markers. Innospec http://www.innospecinc.com/our-markets/fuel-specialties/refinery-specialties/dyes-markers. Приступљено 15. 5. 2017.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  8. ^ Authentix - Products. Authentix http://authentix.com/products-services/markers-and-devices/in-product-markers-devices/fuel-marking-solutions/. Приступљено 15. 5. 2017.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  9. ^ „Marker program”. SGS Beograd. Приступљено 30. 4. 2017. 
  10. ^ Shell - Environment http://www.shell.com/sustainability/environment/climate-change.html. Приступљено 15. 5. 2017.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)

Спољашње везе[уреди]