Мушкарци који имају секс са мушкарцима

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Мушкарци који имају секс са мушкарцима (МСМ) су особе мушког пола које ступају у сексуалне активности са особама истог пола, без обзира на то како се изјашњавају о свом сексуалном идентитету; многи такви мушкарци се не изјашњавају као хомосексуални или бисексуални.[1]

Термин МСМ измислили су епидемиолози 1990-их ради изучавања ширења болести код мушкараца који имају секс са мушкарцима, независно од њиховог идентитета.[2] Термин МСМ често се користи у медицинској литератури и друштвеним истраживањима да опише такве мушкарце као групу за истраживачке студије, без уплитања у проблем самоидентификације. Не односи се обавезно ни на које одређене сексуалне активности, а које сексуалне активности се подразумевају под тим термином зависи и од контекста.

Као конструисана бихејвиорална категорија[уреди]

Термин МСМ коришћен је у дискурсу о јавном здрављу, поготово у контексту ХИВ-а и АИДС-а још од 1990. или раније. Термин су сковали Глик ет ал. 1994.[2][3] Овај бихејвиорални концепт долази из две различите академске перспективе. Првенствено је био потребан епидемиолозима којима су биле потребне бихејвиоралне категорије које би пружиле боље аналитичке концепте за истраживање ризика за ширење болести од оних који су били засновани на идентитету (као што су "геј", "бисексуалац" или "стрејт"), јер мушкарац који се изјашњава као геј или бисексуалан није обавезно и сексуално активан са мушкарцима, а неко ко се изјашњава као стрејт може бити сексуално активан са мушкарцима. Потом, коришћење овог термина у уској вези је са критицизмом термина сексуалних идентитета који се претежно користе у литератури социјалног конструктивизма који типично одбацује концепте засноване на идентитету кроз културне и историјске контексте. Хафингтон пост тврди да је термин МСМ смислио Клео Манаго.[4]

МСМ нису само мале, самоизјашњене и видљиве субпопулације. Термини МСМ и геј односе се на различите ствари: понашање и социјални идентитет. МСМ се односи на сексуалне активности мушкараца, без обзира како се изјашњавају, док термин геј укључује те активности, али се шире посматра као културни идентитет. Хомосексуалност се односи на сексуалну/романтичну привлачност између припадника истог пола и може, али не мора, укључивати романтичне везе. Геј је социјални идентитет и уопште преферирани социјални термин, док се термин хомосексуалац користи у формалном контексту, иако термини нису потпуно синонимни. Мушкарци који су нехетеросексуални или се преиспитују могу да се идентификују са свим, ниједним, или комбинацијом ових термина, или неким од новијих термина који означавају сличан сексуални, романтични и културни идентитет, попут бирадознао.

У својој обради сазнања о сексуалним везама и понашањима МСМ у Азији, Даузет, Гриерсон и Мекнали закључили су да МСМ категорија не одговара јединственом социјалном идентитету ни у једној од испитаних држава.[5] Нису пронађене друге заједничке особине у целој испитаној МСМ популацији, осим тога што су сви били мушкарци који су ступали у сексуалне односе са другим мушкарцима.

У неким земљама, хомосексуалне везе могу бити нелегалне или табу, што чини МСМ попуацију неприступачном за истраживање. [6]

У примени за трансродне особе[уреди]

Прецизна употреба и дефиниција термина мењала се у односу на трансродне жене - људе који су рођени као биолошки мушкарци или са нестандардним гениталијама, а који се изјашњавају као жене.[7] Неки извори сматрају да су транс жене које имају секс са мушкарцима такође МСМ,[8] док су неки и интерно недоследни (дефинишући трансродне жене као МСМ у једном делу, а у другом као "МСМ и трансродни").[9]

Заступљеност[уреди]

Тешко је одредити број мушкараца који су икада имали секс са другим мушкарцем. Широм света, барем 3%, а можда чак и до 16% мушкараца, имали су секс са мушкарцем барем једном.[10] Ове бројке, поред мушкараца који добровољно имају секс са другим мушкарцима, укључују и жртве сексуалног насиља.[10]

У САД, међу мушкарцима старости 15 до 44, процењено је да је око 6% њих имало орални или анални секс са другим мушкарцем у неком тренутку у својим животима, а око 2,9% су имали барем једног мушког сексуалног партнера у претходних 12 месеци.[11]

Сексуалне праксе[уреди]

Мушкарци који се љубе

Историјски, анални секс је био асоциран са мушком хомосексуалношћу и МСМ. Међутим, многи МСМ не упражњавају анални секс, и уместо тога упражњавају орални секс, трљање или узајамну мастурбацију.[12][13][14] Међу мушкарцима који имају анални секс са другим мушкарцима, инсертивни партнер се углавном назива активним, а рецептивни пасивним. Они који уживају у обе улоге могу се описати као универзални.

Питања здравља[уреди]

Откако су ЛГБТ људи почели да се организују поводом својих социјалних и легалних права, питање приступа једнакој здравственој заштити је остало важно, мада често не примарно питање. Формиране су ЛГБТ здравствене организације, укључујући и добротворне установе за едукацију о специфичним проблемима, здравствене клинике, па и професионалне организације за ЛГБТ људе и њихове савезнике. Многе од њих су заговарале одређене промене у разним државним праксама, а покрети за легализацију истополних бракова често укључују примере ЛГБТ људи који нису у могућности да обезбеде здравствено осигурање једнако оном које имају хетеросексуални парови.[15] 

Ментално здравље[уреди]

Откад је медицинска литература почела да описује хомосексуалност, често јој се приступало из перспективе која је подразумевала или покушавала да утврди неку инхерентну психопатологију као главни узрок. Велики део литературе о менталном здрављу и хомосексуалности фокусирао се на примере депресије, злоупотребе психоактивних супстанци и самоубиства. Иако ти проблеми постоје међу нехетеросексуалцима, дискурс о њиховом узроку се променио након што је хомосексуалност уклоњена из Дијагностичког и статистичког приручника за менталне поремећаје (ДСМ) 1973. године. Уместо тога, друштвени острацизам, интернализација негативних стереотипа и мањак структура подршке сматрају се индикацијама проблема које хомосексуалци имају у западном друштву касног 20. века, што се често негативно односи на њихово ментално здравље.[16] Чак и у држави са толерантном климом по питању хомосексуалности, као што је Шведска, показало се да су особе у истополним браковима под већим ризиком за извршење самоубиства — скоро три пута већим него код других особа у браку. [17]

Сексуално преносиве инфекције[уреди]

Студија из 2007. године представила је две анкете на широј популацији према којима је "већина геј мушкараца имала сличан број партнера с којима су имали незаштићене сексуалне односе као и стрејт мушкарци и жене."[18][19] Међу мушкарцима који имају секс са мушкарцима, анални секс без кондома сматра се за веома ризично понашање. Особе које врше анални секс са зараженим партнером су под ризиком јер се сексуално преносиве инфекције могу унети кроз уретру, или преко малих посекотина, оједа или отворених рана. Такође, веће шансе су да ће кондом пући током аналног секса, него током вагиналног. Стога, чак и са кондомом, анални секс може бити ризичан. [20][21]

ХИВ/АИДС[уреди]

Синдром стечене имунодефицијенције (АИДС) је болест људског имуног система коју изазива вирус хумане имунодефицијенције (ХИВ).[22][23][24] ХИВ може инфицирати било кога, независно од пола, етничке припадности или сексуалне оријентације.[25] Широм света, процењено је да је 5–10% ХИВ инфекција последица сексуалног односа између мушкараца.[26] Међутим, у многим развијеним државама, више ХИВ инфекција пренесе се у сексуалним односима МСМ него било којим другим путем.[27]

У 2007, процењено је да је највећи део ХИВ/АИДС дијагноза код одраслих и адолесцената у САД присутан код МСМ популације. МСМ су заступали 53% укупних дијагноза и 71% дијагноза код мушкараца.[28]

Према истраживању Министарства здравља САД, ХИВ преваленца у МСМ популацији драстично варира у зависности од етничког порекла. "Чак и до 28% МСМ црнаца има ХИВ", док је "заступљеност ХИВ-а процењена на 18% код белих МСМ, и 16% за МСМ хиспано порекла."[28][29][30] Стопа откривених ХИВ инфекција расте за 12% годишње међу америчким мушкарцима старости 13 до 24 године,[31] а порасла је за 33% за мушкарце млађе од 30 година у периоду од 2001–2006[31]. Стручњаци приписују ово чињеници да се млади не сећају најгоре фазе епидемије ХИВ-а током 1980-их и раних 1990-их, као и смањеној употреби кондома.[32] У земљама у развоју, стопа раста ХИВ инфекција окарактерисана је као изузетно нагла међу МСМ популацијом. Истраживања с почетка 21. века су показала да је мање од 5% МСМ у Африци, Азији и Латинској Америци имало приступ здравственој заштити за ХИВ, док данас, глобално, око 46% МСМ има приступ антиретровиралној терапији. [33]

Хепатитис Б[уреди]

Хепатитис Б је болест коју изазива вирус хепатитиса Б (ХБВ) и која захвата јетру хоминида, укључујући и људе, те изазива запаљење које се зове хепатитис. Болест је изазвала епидемију у деловима Азије и Африке, а ендемска је у Кини.[34] Око трећина светске популације, више од 2 милијарде људи, била је инфицирана ХБВ-ом.[35] Преношење ХБВ-а је последица излагања инфицираној крви или телесним течностима које садрже крв. Могуће форме преношења болести укључују (између осталог) незаштићени сексуални контакт, трансфузије крви, поновна употреба заражених игала и шприцева, и пренос с мајке на дете. ХБВ такође могу пренети чланови домаћинства једни другима, углавном контактом оштећене коже или мукозне мембране са секретом или пљувачком која садржи вирус.[36][37] Ипак, бар 30% пријављених случајева хепатитиса Б код одраслих не могу бити приписани јасном фактору ризика.[38]

Друге инфекције[уреди]

Сифилис (ког изазива Трепонема паллидум) преноси се од особе до особе путем директног контакта са лезијама. Лезије се углавном налазе на спољним деловима гениталија, у вагини, анусу или ректуму.[39] Могу бити присутне и на уснама или у устима.[39] Пренос организма догађа се током вагиналног, аналног или оралног секса.[39] Учесталост заразе сифилисом код МСМ популације је глобално у порасту.[40][41]

Генитални хумани папилома вирус (ХПВ) је чест вирус којим се током живота зарази већина сексуално активних људи.[42] Преноси се гениталним контактом, а налази се и на деловима тела које кондом не прекрива.[42] Већина мушкараца који се заразе ХПВ-ом било ког типа никада не развије симптоме, нити има друге здравствене проблеме.[42] Неки типови ХПВ-а могу изазвати гениталне брадавице (кондиломе), канцер пениса или анални канцер.[42] МСМ и мушкарци са компромитованим имуним системом су под већим ризиком од аналног канцера. Инциденца аналног канцера код ХИВ-позитивних МСМ је 9 пута већа од МСМ који су ХИВ-негативни. ХИВ-негативни МСМ имају већу инциденцу од опште популације.[43] Мушкарци са ХИВ-ом такође имају веће шансе да оболе од тешког облика гениталних брадавица које се тешко третирају.[42][44][45]

Остало[уреди]

Незаштићени анални секс је фактор ризика за формирање антисперматозоидних антитела (АСА) код рецептивног партнера. Код неких људи, АСА може изазвати аутоимуни стерилитет.[46][47]

Контроверза око добровољног давања крви[уреди]

Многе земље имају забрану донирања крви за мушкарце који имају (или су имали) секс са мушкарцима, као и њиховим женским сексуалним партнерима. У већини случајева неопходно је директно испитивање историје сексуалног понашања донора, премда дужина забране варира.[48]

Политика добровољног давања крви за мушкарце који имају секс са мушкарцима
  МСМ могу донирати крв; Без забране
  МСМ могу донирати крв; Без забране, осим за директну трансфузију крви
  МСМ могу донирати крв; Привремена забрана
  МСМ не могу донирати крв; Стална забрана
  Без података
Политика добровољног давања крви женских сексуалних партнерки МСМ
  Партнерке МСМ могу донирати крв; Без забране
  Партнерке МСМ могу донирати крв; Привремена забрана
  Партнерке МСМ не могу донирати крв; Стална забрана
  Без података

Референце[уреди]

  1. ^ „УНАИДС: Мен wхо хаве сеx wитх мен” (ПДФ). УНАИДС. 2006. Архивирано из оригинала (ПДФ) на датум 2. 4. 2014. 
  2. 2,0 2,1 Yоунг РМ, Меyер ИХ (јул 2005). „Тхе троубле wитх "МСМ" анд "WСW": ерасуре оф тхе сеxуал-миноритy персон ин публиц хеалтх дисцоурсе”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион. Ам Ј Публиц Хеалтх. 
  3. ^ Глицк, Мицхаел; Музyка, Бриан C.; Салкин, Леслие M.; Лурие, Деборах (1994—2005). „Нецротизинг Улцеративе Периодонтитис: А Маркер фор Иммуне Детериоратион анд а Предицтор фор тхе Диагносис оф АИДС”. Јоурнал оф Периодонтологy (на језику: енглески). 65 (5): 393—397. ИССН 0022-3492. дои:10.1902/јоп.1994.65.5.393. 
  4. ^ Монрое, Ирене (18. 2. 2012). „Цлео Манаго: Тхе Мост Дангероус Блацк Гаy Ман?”. Хуффингтон Пост (на језику: енглески). Приступљено 11. 9. 2018. 
  5. ^ „А ревиеw оф кноwледге абоут тхе сеxуал нетwоркс анд бехавиорс оф мен wхо хаве сеx wитх мен ин Асиа. Доwсетт, Гриерсон анд МцНаллy” (ПДФ). 21. 8. 2006. Приступљено 11. 9. 2018. 
  6. ^ „МСМ ин Африца: хигхлy стигматисед, вулнерабле анд ин неед оф ургент ХИВ превентион - АИДСПортал неwс”. 13. 7. 2007. Приступљено 11. 9. 2018. 
  7. ^ Операрио, Дон; Буртон, Јеннифер; Ундерхилл, Кристен; Севелиус, Јае (19. 8. 2007). „Мен Wхо Хаве Сеx wитх Трансгендер Wомен: Цхалленгес то Цатегорy-басед ХИВ Превентион”. АИДС анд Бехавиор (на језику: енглески). 12 (1): 18—26. ИССН 1090-7165. дои:10.1007/с10461-007-9303-y. 
  8. ^ „Африцан Америцан Цоммунитy анд ХИВ (Слиде 14)”. 10. 9. 2008. Приступљено 11. 9. 2018. 
  9. ^ „ХИВ-Релатед Туберцулосис ин а Трансгендер Нетwорк --- Балтиморе, Марyланд, анд Неw Yорк Цитy Ареа, 1998--2000”. www.цдц.гов. Приступљено 11. 9. 2018. 
  10. 10,0 10,1 „Бетwеен Мен – ХИВ/СТИ превентион фор мен wхо хаве сеx wитх мен” (ПДФ). 
  11. ^ „Мосхер, Wиллиам D.; Ањани Цхандра; Јо Јонес: Сеxуал Бехавиор анд Селецтед Хеалтх Меасурес: Мен анд Wомен 15–44 Yеарс оф Аге, Унитед Статес, 2002” (ПДФ). 
  12. ^ Каyе, Wеллингс; Кирстин, Митцхелл; Мартине, Цоллумбиен (2012). Сеxуал Хеалтх: А Публиц Хеалтх Перспецтиве: А Публиц Хеалтх Перспецтиве (на језику: енглески). МцГраw-Хилл Едуцатион (УК). ИСБН 9780335244812. 
  13. ^ Голдстоне, Степхен Е.; Wелтон, Марк L. (2004—2011). „Анорецтал Сеxуаллy Трансмиттед Инфецтионс ин Мен Wхо Хаве Сеx wитх Мен—Специал Цонсидератионс фор Цлиницианс”. Цлиницс ин Цолон анд Рецтал Сургерy. 17 (4): 235—239. ИССН 1531-0043. ПМЦ 2780055Слободан приступ. ПМИД 20011265. 
  14. ^ Јохнсон, Едwин Цларк; Јохнсон, Тобy (2008). Гаy Перспецтиве: Тхингс Оур Хомосеxуалитy Теллс Ус абоут тхе Натуре оф Год анд тхе Универсе (на језику: енглески). Летхе Пресс. ИСБН 9781590210154. 
  15. ^ „Тхе Аффордабле Царе Ацт Хелпс ЛГБТ Америцанс” (ПДФ). 9. 11. 2015. Приступљено 11. 9. 2018. 
  16. ^ Ст. Јамес Пресс гаy & лесбиан алманац. Сцхлагер, Неил, 1966-. Детроит: Ст. Јамес Пресс. 1998. стр. 152. ИСБН 978-1-55862-358-3. ОЦЛЦ 38549845. 
  17. ^ Бјöркенстам, Цхарлотте; Андерссон, Гуннар; Далман, Цхристина; Цоцхран, Сусан; Косидоу, Кyриаки (2016). „Суициде ин марриед цоуплес ин Сwеден: Ис тхе риск греатер ин саме-сеx цоуплес?”. Еуропеан Јоурнал оф Епидемиологy (на језику: енглески). 31 (7): 685—690. ИССН 0393-2990. дои:10.1007/с10654-016-0154-6. 
  18. ^ „Сеxуал Бехавиор Доес Нот Еxплаин Варyинг ХИВ Ратес Амонг Гаy Анд Страигхт Мен”. Медицал Неwс Тодаy (на језику: енглески). Приступљено 11. 9. 2018. 
  19. ^ Гоодреау, Стевен M; Голден, Маттхеw Р (2007—2010). „Биологицал анд демограпхиц цаусес оф хигх ХИВ анд сеxуаллy трансмиттед дисеасе преваленце ин мен wхо хаве сеx wитх мен”. Сеxуаллy Трансмиттед Инфецтионс. 83 (6): 458—462. ИССН 1368-4973. ПМЦ 2598698Слободан приступ. ПМИД 17855487. дои:10.1136/сти.2007.025627. 
  20. ^ „ХИВ Трансмиссион | ХИВ Басицс | ХИВ/АИДС | ЦДЦ”. www.цдц.гов (на језику: енглески). 21. 8. 2018. Приступљено 11. 9. 2018. 
  21. ^ Хоегер, Wенер; Хоегер, Схарон (2010). Лифетиме Пхyсицал Фитнесс анд Wеллнесс: А Персонализед Програм (на језику: енглески). Ценгаге Леарнинг. ИСБН 9781133008583. 
  22. ^ Сепкоwитз, Кент А. (7. 6. 2001). „АИДС — Тхе Фирст 20 Yеарс”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине (на језику: енглески). 344 (23): 1764—1772. ИССН 0028-4793. дои:10.1056/нејм200106073442306. 
  23. ^ Wеисс, Р. А. (28. 5. 1993). „Хоw доес ХИВ цаусе АИДС?”. Сциенце (на језику: енглески). 260 (5112): 1273—1279. ИССН 0036-8075. ПМИД 8493571. дои:10.1126/сциенце.8493571. 
  24. ^ Теxтбоок оф медицине. Цецил, Русселл L. (Русселл Ла Фаyетте), 1881-1965, Wyнгаарден, Јамес Б., 1924-, Смитх, Ллоyд Х., 1924- (18тх ед. изд.). Пхиладелпхиа: Саундерс. 1988. ОЦЛЦ 14692107. ИСБН 978-0-7216-1848-7. 
  25. ^ „2009 АИДС Епидемиц Упдате”. 2011. Приступљено 11. 9. 2018. 
  26. ^ „Мен wхо хаве сеx wитх мен (МСМ), ХИВ анд АИДС”. АВЕРТ (на језику: енглески). 2015. Приступљено 11. 9. 2018. 
  27. ^ „2009 АИДС Епидемиц Упдате”. 2011. Приступљено 11. 9. 2018. 
  28. 28,0 28,1 „1 ин 5 мен wхо хаве сеx wитх мен хаве ХИВ, неарлy халф дон'т кноw ит - УСАТОДАY.цом”. www.усатодаy.цом. Приступљено 11. 9. 2018. 
  29. ^ Миллетт, Грегорио А; Флорес, Степхен А; Петерсон, Јохн L; Бакеман, Рогер (2007—2010). „Еxплаининг диспаритиес ин ХИВ инфецтион амонг блацк анд wхите мен wхо хаве сеx wитх мен: а мета-аналyсис оф ХИВ риск бехавиорс”. АИДС (на језику: енглески). 21 (15): 2083—2091. ИССН 0269-9370. дои:10.1097/qад.0б013е3282е9а64б. 
  30. ^ „Каисер Даилy ХИВ/АИДС Репорт Суммаризес Опинион Пиецес он У.С. АИДС Епидемиц”. ТхеБодy.цом. Приступљено 11. 9. 2018. 
  31. 31,0 31,1 „НЕW ХИВ ДИАГНОСЕС РИСИНГ ИН НЕW YОРК ЦИТY АМОНГ YОУНГ МЕН WХО ХАВЕ СЕX WИТХ МЕН”. 9. 4. 2014. Приступљено 11. 9. 2018. 
  32. ^ „ХИВ Рисинг Амонг Yоунг Гаy Мен Ин Тхе УС”. Медицал Неwс Тодаy (на језику: енглески). Приступљено 11. 9. 2018. 
  33. ^ „17 миллион пеопле wитх аццесс то антиретровирал тхерапy”. Wорлд Хеалтх Организатион (на језику: енглески). Приступљено 11. 9. 2018. 
  34. ^ Wиллиамс, Рогер (2006—2009). „Глобал цхалленгес ин ливер дисеасе”. Хепатологy (Балтиморе, Мд.). 44 (3): 521—526. ИССН 0270-9139. ПМИД 16941687. дои:10.1002/хеп.21347. 
  35. ^ „Хепатитис Б”. Wорлд Хеалтх Организатион (на језику: енглески). Приступљено 11. 9. 2018. 
  36. ^ Петерсен, Н Ј; Барретт, D Х; Бонд, W W; Берqуист, К Р; Фаверо, M С; Бендер, Т Р; Маyнард, Ј Е (1976—2010). „Хепатитис Б сурфаце антиген ин салива, импетигиноус лесионс, анд тхе енвиронмент ин тwо ремоте Аласкан виллагес.”. Апплиед анд Енвиронментал Мицробиологy. 32 (4): 572—574. ИССН 0099-2240. ПМИД 791124. 
  37. ^ „Хепатитис Б - тхе фацтс: ИДЕАС - Вицториан Говернмент Хеалтх Информатион, Аустралиа”. 28. 2. 2009. Приступљено 11. 9. 2018. 
  38. ^ СХАПИРО, ЦРАИГ Н. (1993—2005). „Епидемиологy оф хепатитис Б”. Тхе Педиатриц Инфецтиоус Дисеасе Јоурнал (на језику: енглески). 12 (5): 433—437. ИССН 0891-3668. дои:10.1097/00006454-199305000-00036. 
  39. 39,0 39,1 39,2 „Сyпхилис & МСМ (Мен Wхо Хаве Сеx Wитх Мен) – ЦДЦ Фацт Схеет”. [мртва веза]
  40. ^ Фаирлеy, Цхристопхер К.; Хоцкинг, Јане С.; Медланд, Ницхолас (15. 8. 2005). „Сyпхилис: бацк он тхе рисе, бут нот унстоппабле”. Тхе Медицал Јоурнал оф Аустралиа (на језику: енглески). 183 (4): 172—173. 
  41. ^ Хоурихан, M.; Wхеелер, Х.; Хоугхтон, Р.; Гох, Б. Т. (1. 12. 2004). „Лессонс фром тхе сyпхилис оутбреак ин хомосеxуал мен ин еаст Лондон”. Сеxуаллy Трансмиттед Инфецтионс (на језику: енглески). 80 (6): 509—511. ИССН 1368-4973. ПМИД 15572625. дои:10.1136/сти.2004.011023. 
  42. 42,0 42,1 42,2 42,3 42,4 „СТД Фацтс - ХПВ анд Мен”. www.цдц.гов (на језику: енглески). 22. 11. 2017. Приступљено 11. 9. 2018. 
  43. ^ Qуинн, Гwендолyн П.; Санцхез, Јулиан А.; Суттон, Стевен К.; Вадапарампил, Сусан Т.; Нгуyен, Гианг Т.; Греен, Б. Лее; Канетскy, Петер А.; Сцхабатх, Маттхеw Б. (17. 7. 2015). „Цанцер анд лесбиан, гаy, бисеxуал, трансгендер/транссеxуал, анд qуеер/qуестионинг (ЛГБТQ) популатионс”. ЦА: А Цанцер Јоурнал фор Цлиницианс (на језику: енглески). 65 (5): 384—400. ИССН 0007-9235. ПМЦ 4609168Слободан приступ. ПМИД 26186412. дои:10.3322/цаац.21288. 
  44. ^ „Цанцер ин а Популатион-басед Цохорт оф Мен анд Wомен ин Регистеред Хо…”. арцхиве.ис. 12. 10. 2007. Приступљено 11. 9. 2018. 
  45. ^ Цхин-Хонг, Петер V.; Виттингхофф, Ериц; Цранстон, Росс D.; Броwне, Лyнетте; Буцхбиндер, Сусан; Цолфаx, Грант; Да Цоста, Мариа; Даррагх, Тереса; Бенет, Дана Јонес (15. 6. 2005). „Аге-Релатед Преваленце оф Анал Цанцер Прецурсорс ин Хомосеxуал Мен: Тхе ЕXПЛОРЕ Студy”. ЈНЦИ: Јоурнал оф тхе Натионал Цанцер Институте (на језику: енглески). 97 (12): 896—905. ИССН 1460-2105. дои:10.1093/јнци/дји163. 
  46. ^ Рестрепо, Б.; Цардона Маyа, W. (2013-2010). „Антицуерпос антиесперматозоидес y су асоциациóн цон ла фертилидад”. Ацтас Уролóгицас Еспаñолас. 37 (9): 571—578. ИССН 0210-4806. дои:10.1016/ј.ацуро.2012.11.003.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ)
  47. ^ Рао, Камини; Царп, Хоwард Ј. А.; M.Д, Роберт Фисцхер (2013). Принциплес & Працтице оф Ассистед Репродуцтиве Тецхнологy (3 Волс) (на језику: енглески). ЈП Медицал Лтд. ИСБН 9789350907368. 
  48. ^ = Мен_wхо_хаве_сеx_wитх_мен_блоод_донор_цонтроверсy&олдид=858302872 Мен wхо хаве сеx wитх мен блоод донор цонтроверсy Проверите вредност параметра |урл= (помоћ) (на језику: енглески), 6. 9. 2018, Приступљено 11. 9. 2018 

Литература[уреди]