Пређи на садржај

Орални секс

С Википедије, слободне енциклопедије
Илустрација хетеросексуалног оралног секса кунилингуса између мушкарца и жене
Илустрација хомосексуалног оралног секса позе 69 између два мушкарца
Илустрација хомосексуалног оралног секса кунилингусa између две жене

Орални секс је врста секса у којој је полни орган стимулисан оралним путем, односно устима (уснама, језиком, зубима или грлом). Ова врста секса не обухвата међусобни контакт мушког и женског полног органа.[1][2] Поред кунилингуса постоји и анилингус, сексуална стимулација ануса.[1]

Орални секс се може изводити као предигра за подстицање сексуалног узбуђења пре других сексуалних активности (као што су вагинални или анални однос),[1][3] или као еротски и физички интимни чин сам по себи.[1][2] Као и већина облика сексуалне активности, орални секс може представљати ризик за добијање полно преносивих инфекција (STI/STD). Међутим, ризик од трансмисије оралног секса, посебно преношења HIV-а, знатно је мањи него код вагиналног или аналног секса.[4][5][6]

Орални секс се често сматра табуом,[1] али већина земаља нема законе који забрањују ту праксу. Људи обично не сматрају да орални секс утиче на невиност било којег партнера, иако се мишљења о томе разликују.[7][8][9][10] Људи такође могу имати негативна осећања или сексуалне инхибиције у вези са давањем или примањем оралног секса, или могу глатко одбити да се упусте у ову праксу.[1]

Постоје 3 подврсте оралног секса и то:

Орални секс се у жаргону назива „пушење“ (када се изводи над мушкарцем) или „лизање“ (када се изводи над женом). Практикују га и хетеросексуални и хомосексуални парови. Упражњава се или као део предигре или као комплетан сексуални чин.

Приликом ове врсте секса не постоји могућност зачећа. Ипак треба обратити пажњу на то да је и приликом овог вида секса могуће преношење заразних болести (као што су сида, херпес, итд.) Сматра се, ипак, да се неке врсте сексуално преносивих болести теже преносе на овај начин него што је то случај са класичним сношајем.[11]

Пракса

[уреди | уреди извор]

Очување невиности

[уреди | уреди извор]
Скулптура из 17. века која приказује жену која изводи орални секс на двојици мушкараца. Са зида храма Умамахешвор у Критипуру.

Орални секс се може практиковати да би се очувала невиност, посебно међу хетеросексуалним паровима; ово се понекад назива техничком невиношћу (која може укључивати анални секс, међусобну мастурбацију и друге непенетративне сексуалне радње, али искључује пенис-вагинални секс).[7][8][9][12] Концепт „техничке невиности“ или сексуалне апстиненције кроз орални секс је популаран међу тинејџерима.[13][14]

Хомосексуалци који орални секс сматрају начином одржавања невиности виде аналну пенетрацију пенисом као губитак невиности, док други геј мушкарци могу дефинисати орални секс као свој главни облик сексуалне активности.[7][15] Насупрот томе, лезбејски парови обично гледају на орални секс или подвлачење прстију као на губитак невиности, иако се дефиниције губитка невиности разликују и међу лезбејкама.[7][10][16]

Контрацепција и безбедан секс

[уреди | уреди извор]

Орални секс сам по себи не доводи до трудноће и хетеросексуални парови могу да се упусте у орални секс из разлога контрацепције.[2][17][18] Да би дошло до зачећа, сперматозоиди из пениса морају ући у материцу и јајоводе и оплодити женско јаје. Код људи не постоји веза између гастроинтестиналног система и репродуктивног система,[nb 1] и сперма коју прогута жена бива убијена и разложена киселинама у њеном желуцу и протеинима у танком цреву. Производи разлагања се тада апсорбују као занемарљива количина хранљивих материја. Међутим, постоји потенцијални ризик од трудноће ако сперма дође у контакт са вагиналним подручјем на неки начин, као што је сперма у ејакулату која се нађе на прстима, рукама или другим деловима тела, која затим дође у контакт са вагиналним подручјем.

Орални секс није нужно ефикасан метод превенције полно преносивих инфекција (STI), иако се верује да се неки облици STI ређе шире на овај начин, а орални секс се препоручује као облик безбедног секса.[19][20][21] У Сједињеним Државама, Управа за храну и лекове није оценила да је иједна метода баријере за употребу током оралног секса ефикасна.[22] Међутим, заштитна баријера као што је кондом за фелацију или зубна брана за кунилингус може понудити одређену заштиту од контакта када се практикује орални секс.[14]

Орални секс треба ограничити на заштићена подручја. Импровизована дентална брана може да се направи од кондома[23] или рукавице од латекса или нитрила, али употреба праве зубне бране се сматра пожељнијим; то је зато што праве денталне бране покривају већу површину, избегавају незгоде изазване „клизањем“ ван покривене области и избегавају ризик да се импровизоване верзије случајно оштете или убоду маказама током поступка сечења. Пластична фолија се такође може користити као препрека током оралног секса, али не постоје коначна научна истраживања о томе колико ефикасна може или не мора бити у спречавању преношења болести. Одређене врсте пластичне фолије произведене су тако да се могу користити у микроталасној пећници и дизајниране су да имају поре које се отварају када се загреју, али такође не постоје научна истраживања о томе какав утицај, ако их има, то има на преношење болести када се користи током оралног секса. Неки људи се жале да дебљина пластике отупљује осећај.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ However, this has happened in bizarre circumstances Архивирано август 18, 2021 на сајту Wayback Machine involving a stabbing.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ Janell L. Carroll (2009). Sexuality Now: Embracing DiversityНеопходна слободна регистрација. Cengage Learning. стр. 265—267. ISBN 978-0-495-60274-3. Приступљено 29. 8. 2013. 
  2. ^ а б в Wayne Weiten; Margaret A. Lloyd; Dana S. Dunn; Elizabeth Yost Hammer (2008). Psychology Applied to Modern Life: Adjustment in the 21st centuryНеопходна слободна регистрација. Cengage Learning. стр. 422. ISBN 978-0-495-55339-7. Приступљено 26. 2. 2011. 
  3. ^ „What is oral sex?”. NHS Choices. NHS. 2009-01-15. Архивирано из оригинала 1. 10. 2010. г. 
  4. ^ „Global strategy for the prevention and control of sexually transmitted infections: 2006–2015. Breaking the chain of transmission” (PDF). World Health Organization. 2007. Архивирано (PDF) из оригинала 23. 3. 2014. г. Приступљено 26. 11. 2011. 
  5. ^ Dianne Hales (2008). An Invitation to Health Brief 2010-2011Неопходна слободна регистрација. Cengage Learning. стр. 269—271. ISBN 978-0495391920. Приступљено 29. 8. 2013. 
  6. ^ William Alexander; Helaine Bader; Judith H. LaRosa (2011). New Dimensions in Women's Health. Jones & Bartlett Publishers. стр. 211. ISBN 978-1449683757. Архивирано из оригинала 15. 7. 2014. г. Приступљено 29. 8. 2013. 
  7. ^ а б в г See here Архивирано децембар 1, 2016 на сајту Wayback Machine and pages 47-49 Архивирано децембар 1, 2016 на сајту Wayback Machine for views on what constitutes virginity loss and therefore sexual intercourse or other sexual activity; source discusses how gay and lesbian individuals define virginity loss, and how the majority of researchers and heterosexuals define virginity loss/"technical virginity" by whether or not a person has engaged in penile-vaginal sex. Laura M. Carpenter (2005). Virginity Lost: An Intimate Portrait of First Sexual Experiences. NYU Press. ISBN 978-0-8147-1652-6. Архивирано из оригинала 28. 4. 2021. г. Приступљено 9. 10. 2011. 
  8. ^ а б Bryan Strong; Christine DeVault; Theodore F. Cohen (2010). The Marriage and Family Experience: Intimate Relationship in a Changing SocietyНеопходна слободна регистрација. Cengage Learning. стр. 186. ISBN 978-0-534-62425-5. Приступљено 8. 10. 2011. „Most people agree that we maintain virginity as long as we refrain from sexual (vaginal) intercourse. But occasionally we hear people speak of 'technical virginity' [...] Data indicate that 'a very significant proportion of teens ha[ve] had experience with oral sex, even if they haven't had sexual intercourse, and may think of themselves as virgins' [...] Other research, especially research looking into virginity loss, reports that 35% of virgins, defined as people who have never engaged in vaginal intercourse, have nonetheless engaged in one or more other forms of heterosexual sexual activity (e.g., oral sex, anal sex, or mutual masturbation).” 
  9. ^ а б Sonya S. Brady; Bonnie L. Halpern-Felsher (2007). „Adolescents' Reported Consequences of Having Oral Sex Versus Vaginal Sex”. Pediatrics. 119 (2): 229—236. CiteSeerX 10.1.1.321.9520 Слободан приступ. PMID 17272611. S2CID 17998160. doi:10.1542/peds.2006-1727. 
  10. ^ а б Blank, Hanne (2008). Virgin: The Untouched History. Bloomsbury Publishing US. стр. 253. ISBN 978-1-59691-011-9. Приступљено 8. 10. 2011. 
  11. ^ Campo J, Perea MA, del Romero J, Cano J, Hernando V, Bascones A (2006). „Oral transmission of HIV, reality or fiction? An update”. Oral Dis. 12 (3): 219—28. PMID 16700731. doi:10.1111/j.1601-0825.2005.01187.x. 
  12. ^ Ken Plummer (2002). Modern Homosexualities: Fragments of Lesbian and Gay Experiences. Routledge. стр. 1920—1921. ISBN 978-1134922420. Архивирано из оригинала 12. 1. 2016. г. Приступљено 24. 8. 2013. „The social construction of 'sex' as vaginal intercourse affects how other forms of sexual activity are evaluated as sexually satisfying or arousing; in some cases whether an activity is seen as a sexual act at all. For example, unless a woman has been penetrated by a man's penis she is still technically a virgin even if she has had lots of sexual experience.” 
  13. ^ Jayson, Sharon (19. 10. 2005). „'Technical virginity' becomes part of teens' equation”. USA Today. Архивирано из оригинала 28. 4. 2011. г. Приступљено 7. 8. 2009. 
  14. ^ а б „Oral Sex and HIV Risk” (PDF). Centers for Disease Control and Prevention (CDC). јун 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 5. 2013. г. Приступљено 30. 8. 2013. 
  15. ^ Joseph Gross, Michael (2003). Like a Virgin. The Advocate. Here Publishing. стр. 44—45. 0001-8996. Архивирано из оригинала 3. 5. 2021. г. Приступљено 2011-03-13. 
  16. ^ Karen Bouris (1995). The first time: what parents and teenage girls should know about "losing your virginity". Conari Press. стр. 133—134. ISBN 978-0-943233-93-2. Архивирано из оригинала 2. 6. 2021. г. Приступљено 5. 8. 2020. 
  17. ^ Robert Crooks; Karla Baur (2010). Our Sexuality. Cengage Learning. стр. 286—289. ISBN 978-0495812944. Архивирано из оригинала 10. 3. 2021. г. Приступљено 30. 8. 2012. „Noncoital forms of sexual intimacy, which have been called outercourse, can be a viable form of birth control. Outercourse includes all avenues of sexual intimacy other than penile–vaginal intercourse, including kissing, touching, mutual masturbation, and oral and anal sex.” 
  18. ^ Feldmann, J.; Middleman, A. B. (2002). „Adolescent sexuality and sexual behavior”. Current Opinion in Obstetrics and Gynecology. 14 (5): 489—493. PMID 12401976. S2CID 29206790. doi:10.1097/00001703-200210000-00008. 
  19. ^ „Geffen Testing Center's HIV, Syphilis, and Hepatitis C Information Sheet”. 19. 10. 2006. Архивирано из оригинала 19. 10. 2006. г. . Accessed November 4, 2006.
  20. ^ University Health Center, University of Georgia, Oral Sex Архивирано октобар 10, 2007 на сајту Wayback Machine. Accessed November 4, 2006.
  21. ^ Fulbright, Yvonne K. (2003). The Hot Guide to Safer SexНеопходна слободна регистрација. Hunter House. стр. 217. ISBN 978-0-89793-407-7. „teabagging.” 
  22. ^ „HIV/AIDS among Women Who Have Sex With Women”. Centers for Disease Control and Prevention. 17. 10. 2006. Архивирано из оригинала 6. 9. 2009. г. Приступљено 20. 9. 2009. 
  23. ^ "How to Make a Dental Dam Using a Condom" Архивирано август 9, 2017 на сајту Wayback Machine, UCSB SexInfoOnline, February 7, 2008.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Орални секс на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Орални_секс&oldid=29641668”