Национални парк Мануел Антонио

Мануел Антонио Национални Парк
Мануел Антонио Национални Парк
ИУЦН категорија II (национални парк)
	Парк је познат по својим природним лепотама.
Мјесто	Костарика
Најближи град	Кепос
Координате	9° 22′ 32″ Н 84° 08′ 09″ W / 9.37556° С; 84.13583° З
Површина	1,983 ха (4,90 ацрес)
Основано	1972

Национални парк Мануел Антонио, или на шпанском Парqуе Национал Мануел Антонио, се налази на пацифичкој обали Костарике, јужно од градова Кепос и Пунтаренас. Од главног града Костарике, Сан Хосе, је удаљен око 132 километара. Основан је 1972. године и заузима површину од 1,983 хектара, те је најмањи костарикански национални парк. Годишње га посети око 150,000 људи. Познат је по плажама и пешачким стазама. Године 2011. Мануел Антонио је сврстан у 12 најлепших националних паркова света од стране магазина Форбс.^[1]

Карактеристике парка[уреди | уреди извор]

Парк има неколико увала са бројним белим пешчаним плажама, као и бујним лишћем усред планина и шума које допире до самих плажа. Осим тога, смештен је и у тропској шуми. Због пријатне климе и природних лепота, овај парк годишње посећује велики број домаћих и страних туриста. Имајући то у виду, тренутно се гради одговарајућа инфраструктура са нагласком на хармонији са природом. План и радове су осмислиле архитекте Ибо Бонилла и Рафаел Виqуез. У радове су укљуцени: Центар за посетиоце, кућа Гуардапарqуес, видиковци и пратећа инфраструктура, као и руте Мастер плана у које спадају: Пунта Цатедрал, видиковац, водопад, плажа Еспадиља, плажа Мануел Антонио са приступом местима за одмор.

Плаже[уреди | уреди извор]

У оквиру парка се налазе четири плаже: Мануел Антонио, Еспадилла Сур, Телоро и Плаyита. Пешчани бедеми привлаче посетиоце свих узраста. Први бедем је од другог одвојен 'томболом', односно природним мостом који је настао акумулацијом песка. Посетиоци могу да уживају у једночасовној шетњи од места Еспадилла до Пунта Цатедрал (100м). Мануел Антонио и Еспадилла Сур садрже плима базене, такође познати као камени базени. Ова врста базена постоји само у местима где је плима ниска; базени су испуњени морском водом. Постоји и могућност за роњење.

Биодиверзитет[уреди | уреди извор]

Биодиверзитет овог подручја је разноврстан. Иако је најмањи национални парк Костарике, у њему је смештено 109 врста сисара и 184 врста птица.^[2] Истичу се лењивци са три прста и браон вратом и Хофманов двопрсти лењивац. Пажњу привлаче и Дрекавци, затим Централно Амерички веверица мајмун и белоглави мајмун капуцин. У парку можете видети и игуане са црним трновитим репом, зелене игуане, змије и различите врсте слепих мишева. Када је реч о птицама ту су настањени тукани, детлићи, птица мотмот, паракит папагаји и јастребови. Делфини и повремено китови се, такође, могу наћи у Мануел Антониу. Роњење, брдски бициклизам, кајакинг или планинарење омогућавају туристима да се упознају са животињским царством који употпуњује слику овог националног парка.

Национални парк Мануел Антонио је други најпосећенији парк Костарике, одмах после Националног парка Поáс Волцано, који се налази у непосредној близини града Сан Хосе. Велика посећеност парку условила је развој околних насеља и додатног утицаја на шуме и плаже. Тихи Океан или Пацифик који се налази испред самог Националног парка је светски познат по риболову, тако да је то додатни подстицај за туристе да дођу и уживају у разним активностима.

Туризам[уреди | уреди извор]

Мануел Антонио је једна од најпосећенијих дестинација Костарике. Поред приступачности самог парка, у понуду су укључени и сви оброци, смештај као и, већ поменути, разноврсни биљни и животињски свет. Поред свих атракција, окружен је и тропском шумом што додатно појачава атрактивност. Због тога парк посећују и љубитељи екотуризма, сурфери и пливачи.