Нанцy Мосс
Нанцy Мосс | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Невенка Вуковић |
| Друга имена | Нанцy Мосс |
| Датум рођења | 15. Јун 1964. |
| Место рођења | Београд, Србија |
| Универзитет | Филозофски факултет Београд |
| Занимање | Књижевница, филозофкиња и хуманисткиња |
| Организација | Идентитет |
| Значајни радови | "Нико никад није умро", "Пасош бесмртности", "Лако је смршати" |
| Веб-сајт | https://identitetcentar.com/ |
Нанцy Мосс, алијас Невенка Вуковић, књижевница, филозофкиња и хуманисткиња, рођена је у Београду 15. Јуна 1964. године. Одрасла је у Лучанима, у којима је још у детињству стекла љубав према уметности, култури и духовности. Студије филозофије завршила је у Београду, након чега је радила као професор историје, филозофије, логике и грађанског образовања. Невенка Вуковић је унука српске хероине Вишње Мосић.
Романи, представе и награде[уреди | уреди извор]
У Другој крагујевачкој гимназији је формирала библиотеку, испред које је крајем 90-тих година 20. века организовала културне манифестације за грађанство. Ауторка је романа хуманистичке оријентације: „Кажи човек“[1], „Проститутка“, „Небеско-српски роман о Лучанима“[2]. Запажене су њене збирке песама „Приближавање“ и „Имагинарни језик“,. Написала је преко 100 предговора и поговора, сценарио драмске представе „Отвори очи“ и филма „Кошмар“.
Објавила је преко 200 јединица књижевних и ликовних приказа, 30 филозофских есеја и једне самосталне изложбе слика – портрета насталих као резултат бављења антропологијом и карактерологијом (Крагујевац, Студентски културни центар, 1997) и била је уредник рубрике за филозофију у часопису „Знамен“. Добитнца је релевантних награда за књижевност, међу којима је престижна “Дисово пролеће”, 1984. године.
Активности и пројекти[уреди | уреди извор]
У области емпиријске етике је обавила око 300 истраживања. Активно је учествовала у реформи школства до 2003. године, након чега отпочиње путовање кроз егзистенцијалне димензије, мења место боравишта и посвећује се непосредном раду са жртвама трговине људима. Од 2010. године је на челу Центра за културу и образовање „Идентитет“.[3]
Основала је Филантропски дом коме су својствени: рефлексија заједништва, удруживања, интерференције и осталих премиса интегритета, у чијем окриљу се формирају нови ставови без предрасуда и стререотипа и долази до развоја филантропије. У “Соби доброте”, која је саставни део физичког и едукативног простора “Филантропског дома”, у алтруистичким стремљењима која није само ствар норме, већ и емпиријске етике, долази до истинског зближавања и логистике за мањине. Ставови и вредности формирани у „Соби доброте“ су постали парадигма суживота у мултиетничкој и мултинационалној средини.[4]
„Антистрес учионица[5]“ један је од запажених пројеката који је реализовала у основим школама, односио се на свеобухватни развој детета, а омогућио је приступ алаткама које наставници добијају и преносе родитељима, како би родитељи могли да их користе приликом оснаживања деце за примену здравих стилова живота, развој различитих вредности и стицање социо-емоционалне компетенције и одговорног односа према здрављу.[6]
Кроз реализацију пројекта „Од социјалне баријере до етике рода“ наглашава родну мисију и истиче да стално треба подсећати и позивати на одговорност све субјекте који имају утицај на појединачну и колективну свијест и не затварати очи пред родним дисбалансом, пред случајевима насиља над децом и женама и пред лошом имплемантацијом закона који се односе на заштиту од насиља.[7]
Покренула је рад Саветовалишта “Шанса за част и победу” за бивше осуђенике. Саветовалиште користи иновативни приступ у пружању постпеналне помоћи, а постпенална помоћ као облик третмана доприноси остваривању принципа хуманости и шанси коју бивши осуђеници добијају након изласка из затвора. Пројектна идеја се развила на основу анализе психолошких карактеристика личности бивших осуђеника, као и на основу истраживања о социјалном и егзистенцијалном положају бивших затвореника.
Координирала је пројектом „Лична карта достојанства“[8], као и многим другим пројектима који се односе на слободу личности, развој морала, солидарност, емпатију и смисао живота.
Списак дела[уреди | уреди извор]
Актуелна су дјела Нанцy Мосс која се односе на људску суштину и тајне постојања, а дају јасне одговоре на питања савременог човека:
- Пасош бесмртности / Пасспорт Оф Имморталитy (2021)
- Никад нико није умро / Нободy Евер Диед (2020)
- Лако је смршати / Ит'с Еасy то Лосе Wеигхт (2020)
- Небеско-српски роман о Лучанима (2011)
- Кажи човјек (2007)
- Проститутка
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Вуковић, Невенка (2007). Кажи човек. Подгорица: Унирекс. ИСБН 978-86-427-0720-4.
- ^ Вуковић, Невенка (2011). Небеско-српски роман о Лучанима. Подгорица: Унирекс. ИСБН 978-86-427-0865-2.
- ^ „НВО "Идентитет"”. Дун & Брадстреет. Приступљено 10. Април 2021. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|аццесс-дате=(помоћ) - ^ „Соба доброте”.
- ^ „Антистрес учионица”.
- ^ „Антистрес учионица”.
- ^ „Од социјалне баријере до етике рода”. Одржан тренинг „Од социјалне баријере до етике рода“. 24. 07. 2020. Архивирано из оригинала 10. 04. 2021. г. Приступљено 10. 04. 2021.
|фирст1=захтева|ласт1=у Аутхорс лист (помоћ) - ^ „Лична карта достојанства”. 09. 12. 2019. Приступљено 10. 04. 2021.