Небојша Јовановић (психотерапеут)

С Википедије, слободне енциклопедије
Небојша Јовановић
Небојша Јовановић
Датум рођења(1956-12-29)29. децембар 1956.
Место рођењаВучитрн
 ФНРЈ

Небојша Јовановић (Вучитрн, 1956) српски је психолог, психотерапеут, лајф коуч и књижевник, оснивач новог психотерапијског правца О. L. I. Интегративне Психодинамске Психотерапије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 29. децембра 1956. године у Вучитрну у Србији. Основну, средњу школу и Филозофски факултет (Психологија, 1981) завршио је у Београду. Магистрирао је (2008) са темом „Ефекат неурофидбек тренинга на побољшање концентрације код деце са проблемом дефицита пажње“.

Од 1981. до 1989. држао је вежбе на предмету „Основи психотерапије и саветовања“, код професора др Владимира Петровића, студентима клиничке психологије Филозофског факултета у Београду и радио као психотерапеут у Саветовалишту за студенте Филозофског факултета у Београду. У периоду од 1984. до 1989. године ради као психолог у Центру за социјални рад на Новом Београду на проблемима развода брака. Од 1989. отвара приватну праксу психотерапеута.

Као предавач ангажован је (2008—2009) на Вишој школи за примењену психологију, а од 2009. до 2011. као асистент на Европском универзитету - Медицинској академији у Београду[1], у склопу Факултета за примењену психологију, на предметима: „Основе психотерапије и саветовања“ и „Психотерапијски модалитети“.

Похађао је едукације за психоаналитички метод (код професора др Владимира Петровића, Војина Матића, Невенке Тадић, Тамаре Штајнер Поповић...), трансакциону анализу, биоенергетску психотерапију, биофидбек и неурофидбек (код Ерика Пепера, председника Биофидбек федерације Европе[2], директора биофидбек института др Монике Фукс, др Михаела и Линде Томпсон са Биофидбек института у Торонту[3]).

Доприноси психотерапији[уреди | уреди извор]

Јовановић је 2003. године основао О. L. I. Интегративну Психодинамску Психотерапију која је акредитована од УПСКС - Удружења за Психотерапију, Саветовање и Коучинг Србије и верификована од стране Секције за психотерапију Друштва Психолога Србије.[4]

Увео је савремене психофизиолошке методе биофидбек и неурофидбек у Србију и оснивач је Биофидбек асоцијације Србије.[5] Такође је председник О. L. I. Центра за Интегративну Психодинамску Психотерапију, Саветовање и Коучинг[6] као и Европског Савета за Коучинг и Менторство - Србија[7]

Активности[уреди | уреди извор]

Јовановић је развио плодну публицистичку делатност из области психологије, психотерапије и књижевности. Одржао је велики број предавања из области психологије и психотерапије у готово свим већим градовима Србије. Дужи низ година је уредник посебног додатка „Психологија за живот“[8] у дневном листу Данас. Добитник је престижне награде „Жижа Васић“[9] коју додељује Друштво психолога Србије за популаризацију психологије.

У организацији Друштва психолога Србије и Друштва учитеља Београда[10] одржава семинаре акредитоване код Министарства просвете републике Србије „Дефицит пажње и хиперактивност деце“ и „Агресивност код деце и омладине“.

Извори[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Evropski Univerzitet u Beogradu”. Архивирано из оригинала 1. 2. 2014. г. Приступљено 18. 1. 2014. 
  2. ^ Biofeedback Federation of Europe (BFE)
  3. ^ The Biofeedback Institute of Toronto
  4. ^ „Društvo psihologa Srbije - Sekcija za psihoterapiju, savetovanje i koučing psihologiju”. Архивирано из оригинала 16. 01. 2014. г. Приступљено 18. 01. 2014. 
  5. ^ Biofidbek asocijacija Srbije
  6. ^ „O. L. I. Centar za Integrativnu Psihodinamsku Psihoterapiju, Savetovanje i Koučing”. Архивирано из оригинала 9. 8. 2018. г. Приступљено 9. 10. 2018. 
  7. ^ „EMCCS-European Mentoring and Coaching Council-Serbia”. Архивирано из оригинала 15. 1. 2014. г. Приступљено 18. 1. 2014. 
  8. ^ Psihologija za život. Архивирано из оригинала 15. 1. 2014. г. Приступљено 19. 1. 2014. 
  9. ^ „Nagrada „Žiža Vasić“ Društva psihologa Srbije”. Архивирано из оригинала 02. 02. 2014. г. Приступљено 19. 01. 2014. 
  10. ^ Društvo učitelja Beograda

Библиографија[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]