Неурохемија

С Википедије, слободне енциклопедије

Неурохемија се бави изучавањем неурохемикалија, укључујући неуротрансмитере и друге молекуле (попут лекова) који утичу на функционисање неурона. Ово научно поље детаљно истражује начине на који неурохемикалије утичу на рад неуронских мрежа. Ова област неуронауке успоставља микро-макро везу између анализе активних органских једињења у нервном систему и неуронских процеса, као што су мождана пластичност, неурогенеза и неуронска диференцијација.

Сматра се да је неурохемија успостављена као дисциплина 1954. године.[1] Током раног периода свог постања, неурохемија се бавила природом релативно малог броја неуротрансмитера, као што су ацетилхолин, хистамин, супстанца П, и серотонин. До раних седамдесетих ова област се усталила и проширила на изучавање мноштва других неурохемикалија, као што су норепинефрин, допамин и глутамин.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сиегел, Георге Ј.; Алберс, Р.W.; et al. (2006). Басиц Неуроцхемистрy, 7тх Ед. Ацадемиц Пресс. ISBN 978-0-12-088397-4. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]