Очи плавог пса
Очи плавог пса (шп. Ojos de perro azul) је књига колумбијског нобеловца, Габријела Гарсије Маркеса, објављена 1974 године. Ова збирка доноси 11 ауторових прича написаних од 1947. до 1955. године, првобитно објављене у листу Ел Еспецтадор у Боготи.
Критички осврт[уреди | уреди извор]
Много година касније, сам Маркес је написао да су му његове прве приче биле један вид тражења стварности сред нестварности. Са своје стране, књижевни критичари су у овим раним причама препознали утицаје Кафке, Вирџиније Вулф, надреализма, итд.[1] У овим причама, Маркес растерује сопствени страх од писања тако што у њих угурава цео репертоар клиничке патологије, с неизоставним поменом смрти, гробова, умирања, црвоточних очију, уз неретко гомилање пренапрегнутих и несварених придева и поређења. Ипак, аутор посвећено испитује сва расположлива средства, укључијућ и интерпункцију.[2]
- ^ Силвија Монрос-Стојаковић, „Тако се калила машта - Уместо поговора“, во: Габријел Гарсија Маркес, Очи плавог пса. Београд: Сезам Боок, 2015, стр. 120.
- ^ Силвија Монрос-Стојаковић, „Тако се калила машта - Уместо поговора“, во: Габријел Гарсија Маркес, Очи плавог пса. Београд: Сезам Боок, 2015, стр. 121.
