Павле Паја Ристић
| Павле Паја Ристић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 4. јун 1932. |
| Место рођења | Димитровград, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 5. мај 2011. (78 год.) |
| Место смрти | Београд, Република Србија |
| Уметнички рад | |
| Поље | вајарство |
Павле Паја Ристић (Димитровград, 1932 — Београд, 2011) био је српски вајар.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 4. јуна 1932. године у Димитровграду, а одрастао и стекао основно образовање у Пироту. После завршене средње школе за примењену уметност у Нишу, на вајарском одсеку, одлази за Београд где је студирао сликарство. Радио је у Вечерњим Новостима од 1968-1992. године где се и пензионисао као илустратор и технички уредник више издања тадашње новинске куће Борба. Упоредо са радом у Борби сарађивао је на многим издањима: Кекец, Дуга, Енигма, Зов итд.[1]
Аутор је три монументална споменика у родном Пироту:
- Споменик Николи Тесли, испред пиротске електродистирибуције откривен 1979. (бронза, величина: 2,25 м),
- Споменик др Воиславу Вучковићу, испред хотела Пирот откривен 1983. (бронза величина: 3,3м са постаментом) и
- Орла споменика, посвећеног балканским и првом светском рату, оригинални споменик су Бугари одсекли и однели у Софију где су га претопили 1941. године, те тако оригинал нестаје заувек. Павле и тадашњи директор музеја Понишавља договарају обнову споменика и откривају га 1987. године.
Аутор је великог броја портрета, плаката, плакета, рељефа, биста,[2] споменика, скулптура,[3] икона и слика разних техника. Био је члан УЛУПУДС-а, имао је самосталне изложбе у Пироту, Панчеву, Београду и Трстенику... и учествовао је на многим колективним изложбама.
Споменике је оставио по читавој Србији и тако да је тешко утврдити тачан број.Преминуо у Београду 5. маја 2011. године.
