Пешачење
Пешачење (ијек. пјешачење) је облик физичке активности која се заснива на ходању у природи по разним путевима или стазама али и ван обележених путања. Пешачење нам је записано у генима. Као облик спортске рекреације, брзо или спортско пешачење може нам омогућити да, без обзира на доб и на то да ли се или не бавимо спортом, постигнемо и одржимо завидну телесну и психичку кондицију. Редовно пешачење утиче позитивно на здравље и добро расположење, јер повећава капацитет плућа и проток кисеоника организмом. Такође повећава срчани капацитет и стабилизује крвни притисак, повећава мишићну масу, јачину, издржљивост и покретљивост мишићног ткива, релаксира, опушта, штити од погубног деловања свакодневнога стреса и чини човека задовољнијим. Како пешачење знатно мање оптерећује организам, а посебно зглобове, од трчања, оно представља идеалан облик спортске рекреације не само за особе средње и старије доби већ и посебан облик рехабилитације оболелих од кардиоваскуларних и локомоторних болести.
Активности које се понекад додају пешачењу су јахање на коњу, вожња брдског бицикла, кајак, скијање. Пешачење претходи планинарењу.
Припрема[уреди | уреди извор]
Да би се избегли озбиљни проблеми као сто су губљење у природи, невреме и слично неопходно је припремити се на одговарајући начин:
- Познавати пут, висину, висинску разлику и имати оријентир.
- Трајање пешачења, раскрснице и могућа склоништа.
- Временску прогнозу за локацију.
- Имати одговарајућу одећу и обућу.
- Опрему за пешачење: ранчеви, шатори, кухињски прибор и слично по потреби.
- Довољне залихе хране и воде.
Оријентација[уреди | уреди извор]
Добро познавање пута којим се жели ићи је веома важно без обзира да ли се ради о познатој путањи или импровизованој. Ако је могуће, набавити мапу предела од локалног друштва за планинарење, туристичке организације или одговарајуће установе.
Такође је потребно познавати знакове којим је пут кроз природу обележен.
Безбедност[уреди | уреди извор]
Ризици код пешачења су:
- Сунчаница - Неопходно је носити шешир или капу, обући лагану одећу.
- Дехидрација - Обезбедити довољно воде за пиће и сазнати за могуће изворе питке воде у подручју.
- Висинска болест - Како организам мора да се аклиматизира на већу надморску висину тј. снижени атмосферски притисак, постоје особе које могу осетити благи облик главобоље, тахикардију, вртоглавицу, отежано дисање, мучнину (изазване сниженом концентрацијом кисеоника у удахнутом ваздуху - хипоксија). У том случају је потребно спустити се на нижу надморску висину и пити доста воде или безалкохолног пића.
- Удар грома - У случају невремена муње представљају озбиљну опасност. Потребно је избегавати отворени простор, врхове планине или брда, не сакривати се испод дрвећа а и ходање поред пруге може такође бити опасно. Потребно је потражити заклон у пећини или у склоништу ако их има, ако не у најнижем делу шуме.
- Поплаве - Избегавати водене токове због могућих изненадних поплава изазваним отварањем брана или планинским кишама.
- Отровнице и остале животиње - Избегавати претраживање голим рукама или ногама у зонама са високом травом или испод камења. Многе друге животиње такође могу бити опасне.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Еxплоре Сербиа – Истражи Србију”. еxплоре-сербиа.рс.
- „Еуропеан Рамблерс' Ассоциатион”. ера-еwв-ферп.цом.
- „Која је разлика између хикинг-а и треккинг-а?”. тараспортрафтинг.цом. 10. 2. 2017.
- „Хикинг у Националном парку Сутјеска”. рафтингтара.цом. 5. 12. 2019.
- „Хикинг у Националном парку Сутјеска Трновачко језеро”. www.рафттрекк.цом. 5. 12. 2019. Архивирано из оригинала 23. 08. 2018. г.}
- Разлика између хајкинга и трекинга
