Пинк пантери

С Википедије, слободне енциклопедије
Пинк пантери
Типразбојништво
Правни статуснеколико чланова ухапшено
Наменаорганизовани криминал
ЛокацијаСрбија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска
СедиштеСрбија
Службени језицисрпски
Број запослених200-500

Пинк пантери (енгл. Pink Panthers) је име које је Интерпол доделио међународној криминалној групи која се бави крађом накита. Име је добила по истоименом филму Пинк Пантер, и одговорна је за неке од најсмелијих и најгламурознијих пљачки у историји, због чега неки криминолози чланове ове групе називају и уметницима.[1]

Њихове мете су се налазиле у неколико држава и континената, од којих се пљачка у Јапану сматра за највећу и најуспешнију. Својевремено је лондонски лист "Гардијан" приметио да на несрећу Интерпола и полиција из двадесетак земаља у којима су оперисали, ова банда поседује одређени стил и гламур и скоро необавезну ноншаланцију с којом пљачка јувелирнице само за најбогатије.[2]

Неке безбедоносне агенције сматрају да је због смелих пљачки у Дубаију, Швајцарској, Јапану, Француској, Лихтенштајну, Немачкој, Луксембургу, Шпанији и Монаку група одговорна за крађу преко 500 милиона долара.

У Берну је, почетком 2012. године, одржан и састанак стотинак полицајаца из двадесетак земаља који су три дана разговарали о "Пинк пантерима", јер им је свима задатак да их стрпају иза решетака.

Званичници Интерпола кажу да је протеклих година ухапшено 25, а да се истрага води против 400 припадника или саучесника "Пинк пантера".

Напади[уреди | уреди извор]

Према Интерполу, групу чини неколико стотина чланова, већина њих из Србије. Ипак, други извори наводе да је група сачињена од најмање 60 чланова од којих је половина из Црне Горе.[3] Неколико чланова групе су и бивши војници са насилном прошлошћу. Говоре више различитих језика и поседују пасоше са лажним подацима.

Група је први пут привукла пажњу јавности 1993. године када је извршила пљачку дијаманата у вредности од 500.000 фунти у области Мејфер у центру Лондона.[4] Лопови су сакрили дијаманте у кутијици са кремом за лице, тако опонашајући сцену из филма Повратак Пинк Пантера. У мају 2005. године, Граф, експерт за дијаманте из Лондона, био је мета напада у коме је опљачкано скоро милион фунти у накиту.[5] Три човека су била осумњичена да стоје иза пљачке, од којих је један био наоружан. Граф је био опљачкан и 2002. године када му је украдено 23 милиона фунти, од чега су му 3 милиона враћена 2 године касније. Један од лопова је осуђен на 15 година у јулу 2004.[6]

Током 21. века у размаку од само 6 година Пинк пантери су опљачкали 120 продавница у више од двадесет земаља. На удару групе су били Дубаи, Женева, Јапан, Лондон, Данска, Монако, Француска, Швајцарска, УАЕ, Америка. Њихова посвећеност детаљима им је омогућила толико успеха у овим подухватима. Пре пљачке у Бијарицу офарбали су све клупе у близини драгуљарница како би спречили некога да на њих седне и види их у акцији.

Група је осумњичена да је учествовала у најмање две такозване „ поломи и зграби“ пљачке златара у токијском округу Гинза. Прва, 2004. године, била је тешка 3.5 милиона јена у драгуљима. У другој, јуна 2007. године, украдено је накита у вредности од 284 милиона јена. У тој пљачки Рифат Хаџиахметовић и Радован Јелушић испрскали су сузавцем 3 продавачице и потом украли круну, огрлице и други накит и побегли из радње.[7]

Група је такође позната по својим смелим бекствима и покушајима да провале у изабране радње. 2005. године су опљачкали драгуљарницу у Сен Тропеу носећи мајице у цветном дезену да би после побегли глисером. Пре него што ће опљачкати Графову драгуљарницу 2008. у Дубаију, 8 чланова групе су са две лимузине провалили кроз излог, укравши сатове и друге драгоцености у вредности од 8 милиона фунти. У наредној акцији 4 припадника групе су децембру 2008. обучени као жене опљачкали француску јувелирницу Хари Винстон у Паризу.[8] Банда је напустила радњу носећи преко 100 милиона долара (60 милиона фунти) у драгоценостима. У Француској су након тога „осванули“ и огласи у којима се нудила награда од милион долара за било какву информацију која би довела до хапшења .

Верује се да је и пљачка тешка 65 милиона долара 6. августа 2009. у Лондону дело исте групе. Главни повод за ову тврдњу је то што човек који је опљачкао Графову радњу у улици није крио своје лице, сугеришући да су у стању да шминком измене своја лица као у филму Немогућа мисија.

У августу 2012. године, полиција у Бечу ухапсила је четири пљачкаша и два осумњичена за пружање логистичке подршке, који су координирали деловање банде, а живе у Бечу. Њима се приписују три пљачке златара у 2. бечком округу у фебруару и марту, једна пљачка у 21. округу и једна провала у 21. округу

Хапшења и бекства[уреди | уреди извор]

Према наводима Роналда Нобла, челника Интерпола, лопови су идентификовани ДНК анализом.[9]

Године 2005, два мушкарца и једна жена су ухапшени у Београду. У октобру 2007.године осуђени су пред судом у Србији због крађе огрлице Контеса де Вандом у Токију, вредне приближно 15 милиона фунти. Та пљачка се догодила марта 2004. I то је највећа пљачка накита у историји Јапана. Вођа групе је осуђен на 7 година, док су остала два члана добили мање казне.[10]

Три члана групе из Србије су проглашена кривим за пљачке у Бијарицу, Кану, Куршевелу и Сен Тропеу пред судом у Шамберију 2008. године. Два су осуђена на затворске казне од 6 и 10 година.

Рифат Хаџиахметовић, осумњичен за пљачку у Гинзи тржном центру 2007.године, ухапшен је на аеродрому у Ларнаки са лажним бугарским пасошем у марту 2008. године. На Кипру је одслужио казну због путовања са лажним исправама, пре него што је изручен шпанским властима. Шпанија га је потом изручила Јапану где је осуђен на казну од 10 година у септембру 2011.[11][12] Његов саучесник, Радован Јелушић, ухапшен је у Италији 2010. за посебно кривично дело па је потом изручен Црној Гори.

20.јуна 2009. француска полиција у Монте Карлу задржала је 3 члана групе пошто су примећени како се мувају око драгуљарница у Монаку. Ухапшени су на Казино скверу, након што им је наређено да легну на земљу, стављене су им лисице.[3]

Један од троје ухапшених, Драган Микић, посебно је занимљив истражним органима. Он је из Србије, налази се на Интерполовој листи најтраженијих, и врло могуће да је један од вођа Пинк пантера. Био је у бекству од 2005. Када је уз помоћ мердевина и наоружаних саучесника побегао из затвора.

Главна фигура Пинк пантера, Митар Марјановић, ухапшен је у Риму 8. марта 2012. године, након што су 2 његова саучесника у пљачки почињеној месец дана раније приликом бекства испустили украдене предмете са Марјановићевим отисцима прстију.[13]

Дана 14. марта 2012. У Атини су ухапшена још 3 члана групе.[14] Двојица су били Срби, старости 20 и 36 година, и ухапшени су приликом извиђања драгуљарница за пљачку. Дали су се у бег и том приликом је 36-годишњи ухапшени пиштољем пуцао и ранио полицајца током потере. Обојица су потом ухапшени и ненамерно одали трећег члана групе, четрдесеттрогодишњу држављанку Србије Оливеру Васић Ћирковић. У јулу 2012. Оливера је побегла из атинског затвора уз помоћ тројице пријатеља. Један од њих који јој је "доносио акварел боје" на Оливерин знак нерадо је ударио главну стражарку тако да је онесвести и мирно су ишетали из затвора и сели на моторе на којима су их чекала преостала двојица.[тражи се извор]

У октобру 2012. године су, под оптужбом да су извршили четири пљачке златара у Бечу и Салцбургу, пред Земаљским судом у Салцбургу осуђени на дугогодишње затворске казне.[15] Михајло M. (30) и Никола Б. (24) су украли накит у вредности од 1,8 милиона евра, и средином маја су се у пратњи свог адвоката Николауса Раста предали бечкој полицији. Обојица су пред судом признали кривична дела, али из страха, због наводних других чланова банде, нису желели да дају детаљније податке.

Да им не полази увек све за руком илуструје "случајно" хапшење члана банде Душка Познана, осумњиченог за пљачке у Дубаију и Лихтенштајну. Наиме, октобра 2008. Познан је, са још једним саучесником, обилазио Монако, кварт у коме се налазе ексклузивне продавнице Картије, Ермес и Луј Витон и док је прелазио улицу ударио га је аутомобил. Он је прво одбио медицинску помоћ, али када су га коначно одвезли у болницу, полицајац га је препознао са Интерполове потернице.[16] Полиција је успела и да, након пљачке у Дубаију, у запаљеном аудију пронађе уговор о изнајмљивању аута са бројем мобилног телефона, који их је одвео до шест чланова "Пинк пантера".

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Balkans' Pink Panther jewel thieves smash their way into myth -- latimes.com
  2. ^ „Гардијан о банди Пинк пантери”. Београд: Блиц. 
  3. ^ а б Аллен, Петер (20. 6. 2009). „Тхрее суспецтед Пинк Пантхер ганг мемберс аррестед ин Монацо”. Лондон: Тхе Даилy Телеграпх. Приступљено 22. 6. 2009. 
  4. ^ „Пљацка у Мејферу”. Београд: Политика. [мртва веза]
  5. ^ „Јеwеллерс хит агаин ин '£1м раид'”. ББЦ. 28. 5. 2005. Приступљено 20. 6. 2009. 
  6. ^ „Гемс роббер јаилед фор 15 yеарс”. ББЦ. 21. 7. 2004. Приступљено 20. 6. 2009. 
  7. ^ Агенце Франце-Прессе/Јији Пресс, "'Пинк Пантхер' то фаце триал ин Монтенегро овер 2007 Гинза хеист", Јапан Тимес, 21 Маy. 2012. стр. 1.
  8. ^ "Пинк Пантхерс' Глобал Траил Литтеред wитх Јеwелс", Неw Yорк Тимес, Дец. 12, 2008
  9. ^ „Интерпол цлосинг ин он 'Пинк Пантхер' јеwел тхиевес”. Архивирано из оригинала 20. 08. 2010. г. Приступљено 14. 05. 2013. 
  10. ^ „Сербс гуилтy оф Јапан јеwел хеист”. ББЦ. 2. 10. 2007. Приступљено 20. 6. 2009. 
  11. ^ Сеwард, Деборах (28. 3. 2009). „'Пинк Пантхер' суспецт хелд ин Цyпрус”. Тхе Индепендент. Лондон. Приступљено 28. 3. 2009. 
  12. ^ „Инспецтор Цлоусеау гетс хис ман”. Неw Yорк Пост. Реутерс. 28. 3. 2009. Архивирано из оригинала 29. 03. 2009. г. Приступљено 28. 3. 2009. 
  13. ^ „Ухапсен Митар Марјановиц”. Београд: Блиц. 
  14. ^ „Ухапсена 3 цлана групе Пинк пантери у Атини”. Сарајево: АлЈазеера Балкан. 
  15. ^ „Хапсење цланова банде Пинк пантери”. Београд: Новости. 
  16. ^ „Хапсење Дуска Познана”. Београд: Прессонлине. [мртва веза]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pink_panteri&oldid=27702630”