Протеинско савијање

С Википедије, слободне енциклопедије
Протеин пре и после савијања.

Протеинско савијање или фолдинг протеина је процес којим протеин заузима своју функционалну просторну структуру или конформацију. То је физички процес којим полипептид заузима своју карактеристичну и функционалну тридимензионалну структуру.[1] Протеин при настанку односно транслацији из иРНК напушта рибозом као линеарни несавијени ланац аминокиселина. Међутим већ у току процеса транслације међусобна интеракција аминокиселина новонасталог пептида производи дефинисану тридимензиону структуру фолдованог протеина познату као нативна конформација. Резултујућа тродимензионална структура је одређена аминокиселинском секвенцом (Анфинсенова догма).[2]

Коректна тродимензионална структура је есенцијална за функцију, мада неки делови функционалних протеина могу да остану несавијени.[3] Последица неуспешног фолдинга у нативну конформацију је неактивни и нефункционални протеин, који је обично токсичан. Погрешно фолдовани протеини често нису хидросолубилни, па међусобно формирају хидрофобне агрегате под општим именом амилоиди. Неколико неуродегенеративних и других болести су узроковане акумулацијом амилоидних филамената формираних од некоректно савијених протеина.[4] Многе алергије су последица протеинског фолдинга, јер имунски систем због грешке у коформацији протеина не производи функционална антитела.[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Албертс Бруце; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс & Петер Wалтерс (2002). „Тхе Схапе анд Струцтуре оф Протеинс”. Молецулар Биологy оф тхе Целл; Фоуртх Едитион. Неw Yорк анд Лондон: Гарланд Сциенце. ISBN 0-8153-3218-1. 
  2. ^ Анфинсен, C. (1972). „Тхе форматион анд стабилизатион оф протеин струцтуре”. Биоцхем. Ј. 128 (4): 737—49. ПМЦ 1173893Слободан приступ. ПМИД 4565129. 
  3. ^ Јеремy M. Берг, Јохн L. Тyмоцзко, Луберт Стрyер; Wеб цонтент бy Неил D. Цларке (2002). „3. Протеин Струцтуре анд Фунцтион”. Биоцхемистрy. Сан Францисцо: W. Х. Фрееман. ISBN 0-7167-4684-0. 
  4. ^ Selkoe, Dennis J. (2003). „Folding proteins in fatal ways”. Nature. 426 (6968): 900—904. PMID 14685251. doi:10.1038/nature02264. 
  5. ^ Alberts, Bruce, Dennis Bray, Karen Hopkin, Alexander Johnson, Julian Lewis, Martin Raff, Keith Roberts, and Peter Walter. "Protein Structure and Function." Essential Cell Biology. Edition 3. New York: Garland Science, Taylor and Francis Group, LLC, 2010. Pg 120-170.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]