Pređi na sadržaj

Proteinsko savijanje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Protein pre i posle savijanja.

Proteinsko savijanje ili folding proteina je proces kojim protein zauzima svoju funkcionalnu prostornu strukturu ili konformaciju. To je fizički proces kojim polipeptid zauzima svoju karakterističnu i funkcionalnu tridimenzionalnu strukturu.[1] Protein pri nastanku odnosno translaciji iz iRNK napušta ribozom kao linearni nesavijeni lanac aminokiselina. Međutim već u toku procesa translacije međusobna interakcija aminokiselina novonastalog peptida proizvodi definisanu tridimenzionu strukturu foldovanog proteina poznatu kao nativna konformacija. Rezultujuća trodimenzionalna struktura je određena aminokiselinskom sekvencom (Anfinsenova dogma).[2]

Korektna trodimenzionalna struktura je esencijalna za funkciju, mada neki delovi funkcionalnih proteina mogu da ostanu nesavijeni.[3] Posledica neuspešnog foldinga u nativnu konformaciju je neaktivni i nefunkcionalni protein, koji je obično toksičan. Pogrešno foldovani proteini često nisu hidrosolubilni, pa međusobno formiraju hidrofobne agregate pod opštim imenom amiloidi. Nekoliko neurodegenerativnih i drugih bolesti su uzrokovane akumulacijom amiloidnih filamenata formiranih od nekorektno savijenih proteina.[4] Mnoge alergije su posledica proteinskog foldinga, jer imunski sistem zbog greške u koformaciji proteina ne proizvodi funkcionalna antitela.[5]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Alberts Bruce; Alexander Johnson; Julian Lewis; Martin Raff; Keith Roberts & Peter Walters (2002). „The Shape and Structure of Proteins”. Molecular Biology of the Cell; Fourth Edition. New York and London: Garland Science. ISBN 0-8153-3218-1. 
  2. ^ Anfinsen, C. (1972). „The formation and stabilization of protein structure”. Biochem. J. 128 (4): 737—49. PMC 1173893Слободан приступ. PMID 4565129. 
  3. ^ Jeremy M. Berg, John L. Tymoczko, Lubert Stryer; Web content by Neil D. Clarke (2002). „3. Protein Structure and Function”. Biochemistry. San Francisco: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4684-0. 
  4. ^ Selkoe, Dennis J. (2003). „Folding proteins in fatal ways”. Nature. 426 (6968): 900—904. PMID 14685251. doi:10.1038/nature02264. 
  5. ^ Alberts, Bruce, Dennis Bray, Karen Hopkin, Alexander Johnson, Julian Lewis, Martin Raff, Keith Roberts, and Peter Walter. "Protein Structure and Function." Essential Cell Biology. Edition 3. New York: Garland Science, Taylor and Francis Group, LLC, 2010. Pg 120-170.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]