РНК компонента теломеразе

Теломеразна РНК трепљара
Идентификатори
Симбол	Теломерасе-цил
Rfam	РФ00025
	Други подаци
РНК тип	Ген
Домаин(и)	Еукариоте

Теломеразна РНК кичмењака
Идентификатори
Симбол	Теломерасе-верт
Rfam	РФ00024
	Други подаци
РНК тип	Ген
Домаин(и)	Еукариоте; Вирус

ТЕРЦ
Идентификатори
Алијаси	ТЕРЦ
Спољашњи ИД	ОМИМ: 602322 ГенеЦардс: ТЕРЦ
Ортолози
	7012
	н/а
	ЕНСГ00000277925
	н/а
	н/а
	н/а
	н/а
	н/а
	н/а
	н/а
	Wикидата
Виеw/Едит Хуман

Теломеразна РНК Саццхаромyцес церевисиае

Идентификатори
Симбол	Сацц_теломерасе
Rfam	РФ01050
Други подаци
РНК тип	Ген
Домаин(и)	Еукариоте

РНК компонента теломеразе, такође позната ка ТЕРЦ, је РНК ген присутан код еукариота, који је компонента теломеразе, ензима који продужава теломере.^[2]^[3] ТЕРЦ служе као шаблони за теломерну репликацију (реверзну транскрипцију) посредством теломеразе. Теломеразне РНК се знатно разликују по секвуенци и структури између кичмењака, трепљара и квасаца, мада они имају заједничку структуру 5' псеудочвора у близини секвенце шаблона. Теломеразна РНА кичмењака има 3' Х/АЦА домен сличан сноРНК.^[4]^[5]^[6]

Функција[уреди | уреди извор]

Теломераза је рибонуклеопротеинска полимераза која одржава теломерне крајеве додавањем теломерних понављања ТТАГГГ. Ово понављање варира међу еукариотама. Ензим се састоји од протеинске компоненте (ТЕРТ) са реверзно транскриптазном активношћу, и РНК компоненте, кодиране овим геном, која служи као шаблон за теломерно понављање. Изаражавање теломеразе има улогу у ћелијском старењу, те је нормално заступљено у постнаталним соматским ћелијама у којима се јавља прогресивно скраћивање теломера. Дерегулација изражавања теломеразе у соматским ћелијама може да допринесе онкогенези. Студије на мишевима сугерирају да теломеразе такође учествују у хромозомалној поправци, пошто до ново синтезе теломерних понављања може доћи при дволанчаним прекидима.^[7] Хомолози ТЕРЦ се такође могу наћи у Галлид херпес вирусима.^[8]

Клинички значај[уреди | уреди извор]

Мутације овог гена узрокују аутосомално доминантни дискератосис конгенита, и могу да буду асоциране са делом случајева апластичне анемије.^[7]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Хуман ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине.
^ Feng J, Funk WD, Wang SS, Weinrich SL, Avilion AA, Chiu CP, Adams RR, Chang E, Allsopp RC, Yu J (1995). „The RNA component of human telomerase”. Science. 269 (5228): 1236—41. PMID 7544491. doi:10.1126/science.7544491.
^ Jády BE, Richard P, Bertrand E, Kiss T (2006). „Cell Cycle-dependent Recruitment of Telomerase RNA and Cajal Bodies to Human Telomeres”. Mol. Biol. Cell. 17 (2): 944—54. PMC 1356602 . PMID 16319170. doi:10.1091/mbc.E05-09-0904.
^ McCormick-Graham, M; Romero DP (1995). „Ciliate telomerase RNA structural features”. Nucleic Acids Res. 23 (7): 1091–1097. PMC 306816 . PMID 7739888. doi:10.1093/nar/23.7.1091.
^ Lingner, J; Hendrick LL; Cech TR (1994). „Telomerase RNAs of different ciliates have a common secondary structure and a permuted template”. Genes Dev. 8 (16): 1984–1998. PMID 7958872. doi:10.1101/gad.8.16.1984.
^ Theimer CA, Feigon J (2006). „Structure and function of telomerase RNA”. Curr. Opin. Struct. Biol. 16 (3): 307—18. PMID 16713250. doi:10.1016/j.sbi.2006.05.005.
^ ^а ^б „Entrez Gene: TERC telomerase RNA component”.
^ Fragnet, L; Kut E; Rasschaert D (2005). „Comparative functional study of the viral telomerase RNA based on natural mutations”. J Biol Chem. 280 (25): 23502–23515. PMID 15811851. doi:10.1074/jbc.M501163200.

Литература[уреди | уреди извор]

de Lange T, Jacks T (1999). „For better or worse? Telomerase inhibition and cancer”. Cell. 98 (3): 273—5. PMID 10458601. doi:10.1016/S0092-8674(00)81955-8.
Marrone A, Dokal I (2007). „Dyskeratosis congenita: molecular insights into telomerase function, ageing and cancer”. Expert Reviews in Molecular Medicine. 6 (26): 1—23. PMID 15613268. doi:10.1017/S1462399404008671.
Yamaguchi H (2007). „Mutations of telomerase complex genes linked to bone marrow failures”. Journal of Nippon Medical School = Nihon Ika Daigaku zasshi. 74 (3): 202—9. PMID 17625368. doi:10.1272/jnms.74.202.
Zaug AJ, Linger J, Cech TR (1996). „Method for determining RNA 3' ends and application to human telomerase RNA”. Nucleic Acids Res. 24 (3): 532—3. PMC 145649 . PMID 8602368. doi:10.1093/nar/24.3.532.
Soder AI, Hoare SF, Muire S, et al. (1997). „Mapping of the gene for the mouse telomerase RNA component, Terc, to chromosome 3 by fluorescence in situ hybridization and mouse chromosome painting”. Genomics. 41 (2): 293—4. PMID 9143511. doi:10.1006/geno.1997.4621.
Zhao JQ, Hoare SF, McFarlane R, et al. (1998). „Cloning and characterization of human and mouse telomerase RNA gene promoter sequences”. Oncogene. 16 (10): 1345—50. PMID 9546436. doi:10.1038/sj.onc.1201892.
Mitchell JR, Wood E, Collins K (1999). „A telomerase component is defective in the human disease dyskeratosis congenita”. Nature. 402 (6761): 551—5. PMID 10591218. doi:10.1038/990141.
Chen JL, Blasco MA, Greider CW (2000). „Secondary structure of vertebrate telomerase RNA”. Cell. 100 (5): 503—14. PMID 10721988. doi:10.1016/S0092-8674(00)80687-X.
Wong KK, Chang S, Weiler SR, et al. (2000). „Telomere dysfunction impairs DNA repair and enhances sensitivity to ionizing radiation”. Nat. Genet. 26 (1): 85—8. PMID 10973255. doi:10.1038/79232.
Mitchell JR, Collins K (2000). „Human telomerase activation requires two independent interactions between telomerase RNA and telomerase reverse transcriptase”. Mol. Cell. 6 (2): 361—71. PMID 10983983. doi:10.1016/S1097-2765(00)00036-8.
Imoto I, Pimkhaokham A, Fukuda Y, et al. (2001). „SNO is a probable target for gene amplification at 3q26 in squamous-cell carcinomas of the esophagus”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 286 (3): 559—65. PMID 11511096. doi:10.1006/bbrc.2001.5428.
Vulliamy T, Marrone A, Goldman F, et al. (2001). „The RNA component of telomerase is mutated in autosomal dominant dyskeratosis congenita”. Nature. 413 (6854): 432—5. PMID 11574891. doi:10.1038/35096585.
Pruzan R, Pongracz K, Gietzen K, et al. (2002). „Allosteric inhibitors of telomerase: oligonucleotide N3′→P5′ phosphoramidates”. Nucleic Acids Res. 30 (2): 559—68. PMC 99832 . PMID 11788719. doi:10.1093/nar/30.2.559.
Zhang RG, Zhang RP, Wang XW, Xie H (2004). „Effects of cisplatin on telomerase activity and telomere length in BEL-7404 human hepatoma cells”. Cell Res. 12 (1): 55—62. PMID 11942411. doi:10.1038/sj.cr.7290110.
Yang Y, Chen Y, Zhang C, et al. (2002). „Nucleolar localization of hTERT protein is associated with telomerase function”. Exp. Cell Res. 277 (2): 201—9. PMID 12083802. doi:10.1006/excr.2002.5541.
Chang JT, Chen YL, Yang HT, et al. (2002). „Differential regulation of telomerase activity by six telomerase subunits”. Eur. J. Biochem. 269 (14): 3442—50. PMID 12135483. doi:10.1046/j.1432-1033.2002.03025.x.
Gavory G, Farrow M, Balasubramanian S (2002). „Minimum length requirement of the alignment domain of human telomerase RNA to sustain catalytic activity in vitro”. Nucleic Acids Res. 30 (20): 4470—80. PMC 137139 . PMID 12384594. doi:10.1093/nar/gkf575.
Sood AK, Coffin J, Jabbari S, et al. (2003). „p53 null mutations are associated with a telomerase negative phenotype in ovarian carcinoma”. Cancer Biol. Ther. 1 (5): 511—7. PMID 12496479. doi:10.4161/cbt.1.5.167.
Antal, M; Boros E; Solymosy F; Kiss T (2002). „Analysis of the structure of human telomerase RNA in vivo”. Nucleic Acids Res. 30 (4): 912–920. PMC 100349 . PMID 11842102. doi:10.1093/nar/30.4.912.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Хуман ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине.

[pmid7544491-2] Feng J, Funk WD, Wang SS, Weinrich SL, Avilion AA, Chiu CP, Adams RR, Chang E, Allsopp RC, Yu J (1995). „The RNA component of human telomerase”. Science. 269 (5228): 1236—41. PMID 7544491. doi:10.1126/science.7544491.

[pmid16319170-3] Jády BE, Richard P, Bertrand E, Kiss T (2006). „Cell Cycle-dependent Recruitment of Telomerase RNA and Cajal Bodies to Human Telomeres”. Mol. Biol. Cell. 17 (2): 944—54. PMC 1356602 . PMID 16319170. doi:10.1091/mbc.E05-09-0904.

[4] McCormick-Graham, M; Romero DP (1995). „Ciliate telomerase RNA structural features”. Nucleic Acids Res. 23 (7): 1091–1097. PMC 306816 . PMID 7739888. doi:10.1093/nar/23.7.1091.

[5] Lingner, J; Hendrick LL; Cech TR (1994). „Telomerase RNAs of different ciliates have a common secondary structure and a permuted template”. Genes Dev. 8 (16): 1984–1998. PMID 7958872. doi:10.1101/gad.8.16.1984.

[pmid16713250-6] Theimer CA, Feigon J (2006). „Structure and function of telomerase RNA”. Curr. Opin. Struct. Biol. 16 (3): 307—18. PMID 16713250. doi:10.1016/j.sbi.2006.05.005.

[entrez-7] а ^б „Entrez Gene: TERC telomerase RNA component”.

[Fragnet-8] Fragnet, L; Kut E; Rasschaert D (2005). „Comparative functional study of the viral telomerase RNA based on natural mutations”. J Biol Chem. 280 (25): 23502–23515. PMID 15811851. doi:10.1074/jbc.M501163200.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]