Пређи на садржај

Сибирска боровница (хаскап)

С Википедије, слободне енциклопедије
Сибирска боровница - плодови и лишће грма

Сибирска боровница или хаскап (лат. Лоницера цаерулеа, вар. камтсцхатица) такође позната и као: мајска јагода, медена боровница и камчатска јагода је врста бобичастог воћа. Расте на вишегодишњем листопадном грму који може достићи висину и до 2 метра (просечна висина жбуна износи 1,80 м) и ширину до 1 м.

Опис[уреди | уреди извор]

Отпорна је на на екстремно ниске температуре (до -47 °Ц) без значајних оштећења. Успева на свим типовима земљишта али јој је идеална пХ вредност од 5,5-6,5. Најбоље успева на богатим добро дренираним, влажним земљиштима, за разлику од америчке боровнице која захтева изразито кисело. Сади се на сунчаним положајима, мада може да се гаји и у полусенци уз мањи принос. Отпорна је на болести и штеточине па се лако може користити у интегралној и органској производњи воћа. Камчатска (сибирска) боровница цвета рано (крајем априла -почетком маја), а цвет није осетљив на слабије мразеве (цветови се отварају и при температури од 0 °Ц, а отворени могу да поднесу и до -10 °Ц).

Плодови сазревају крајем маја-почетком јуна и на једној садници може да буде и до 2,5 кг воћа у 2-3 години и 3–5 кг у 5-6 години. Плод је изужена плаво-љубичаста бобица пречника 0,5–1 цм и 2–3 цм дужине, слатко-киселог укуса и пријатне ароме. Подсећа на укус боровнице и може се користири у свежем стању, као и за прављење сокова, мармелада, компота, воћних вина, желеа, сирупа итд. Смрзнуте бобице се одмах отапају, а у устима остављају укус меда одакле и назив медене бобице или хонyберрy. Бобице су богат извор витамина C, антоцијана, проантоцијана и других флавоноида, а имају и антиканцерогена, антимутагена, противупална и противалергијска својства. У подручјима где она расте у природи користи се у народној медицини код атеросклерозе, хипертензије и код гастроинтестиналним поремећаја.

Плод[уреди | уреди извор]

Бобице сибирске боровнице

Камчатска боровница има плод који је издужена плавољубичаста бобица пречника око 0,5–1 цм, дуга 2–3 цм, пријатног укуса. Зрела бобица је изнутра тамне љубичасто-црвене боје. Укус плода је сличан боровници и највише се користи сиров или се од њега праве џемови, желеи, сокови и сирупи, а додаје се и млечним производима (јогурт, сладолед…) које одмах боји у црвено-љубичасту боју. Смрзнуте бобице се одмах отапају, а у устима остављају укус меда – одатле и назив медне бобице или енг. хонеyберрy. Као и код домаће боровнице, камчатска боровница има укус који се добро се слаже с јелима од дивљачи и црвених меса. Од ових бобица се производи и воћно вино изузетно богатог укуса. Богата је антиоксидансима, витаминима, гвожђем, бакром и јодом.

Лековита својства[уреди | уреди извор]

У подручјима где камчатска боровница расте у природи (Русија, Јапан и Кина) постоји њена дугогодишња народна примена у лечењу атеросклерозе, хипертензије, гастроинтестиналних поремећаја, херпеса… Новије научне студије говоре у прилог овој традицији. Камчатска боровница је богат извор витамина C, антоцијанина, проантоцијанидина и других флавоноида, и има антитуморогена, антимутагена, антимикробијска, противупална и противалергијска својства. Студије о њеној лековитости (тек од 1996. год.) рађене су у Канади и Републици Ческој.

Име[уреди | уреди извор]

Лоницера цаерулеа је позната под неколико имена:

Референце[уреди | уреди извор]