Системска биологија
Системска биологија је холистички приступ биомедицинским и биолошким научним истраживањима (за разлику од традиционалног редукционизма). Системска биологија је интердисциплинарно поље базирано на биологији са фокусом на комплексним интеракцијама унутар биолошких система. Овај концепт је у широкој употреби у бионаукама у више различитих контекста, поготово након 2000. године. Један од примарних циљева ове научне области је развој модела и откривање својстава која се манифестују кад ћелија, ткиво и организам функционишу као целина (систем), и чије је теоретско описивање једино могуће користећи технике у домену системске биологије. Реализација тих циљева обично обухвата изучавање метаболичких или сигналних мрежа.[1]
Преглед[уреди | уреди извор]
Системска биологија се може посматрати са више различитих аспеката:
- Као поље изучавања, посебно, изучавања интеракција између компоненти биолошких система, и начина на који те интеракције производе функције и понашање система (на пример ензима и метаболита у метаболичком путу).[2][3]
- Као парадигма, обично дефинисана као антитеза такозване редукционистичке парадигме (биолошка организација), мада је потпуно конзистентна са научним методом. Разлика између ове две парадигме се разматра у следећим наводима:
- „Редукционистички приступ је успешно идентификовао већину компоненти и многе интеракције али, нажалост, не пружа убедљиве концепте или методе за разумевање појаве системских својстава ... плурализам узрока и последица у биолошким мрежама је боље разматрати путем квантитативног симултаног мерења вишеструких компоненти и путем ригорозне интеграције података у облику математичких модела“ (Sauer et al.).[4]
- „Системска биологија ... се бави сједињавањем уместо рашчлањавања, интеграцијом уместо редукције. То захтева да се развију начини размишљања о интеграцији који су једнако ригорозни као и наши редукционистички програми, али су различити ... То захтева промену наше филозофије, у пуном смислу речи“.[5]
- Као серије операционих протокола који се користе у истраживању, наиме циклус састављен од теорије, аналитичког или рачунског моделовања ради налажења специфичних хипотеза о биолошком систему које је могуће тестирати, експерименталне валидације, и затим примене новостеченог квантитативног описа ћелија или ћелијских процеса у усавршавању рачунских модела или теорије.[6] Пошто је циљ развој модела интеракције система, експерименталне технике које су најподесније за системску биологију су оне које обухватају цео систем и настоје да буду комплетне колико год је то могуће. За прикупљање квантитативних података ради конструкције и валидације модела се користе транскриптомика, метаболомика, протеомика и високо проточне технике.
- Као примена теорије динамичких система на молекуларну биологију. Фокус на динамици изучаваних система је потенцијално главна концептуална разлика између системске биологије и биоинформатике.
- Као соционаучни феномен дефинисан стратегијом подстицања интеграције комплексних података о интеракцијама у биолошким системима из разноврсних експерименталних извора користећи интердисциплинарна оруђа и особље.[7]
Ова разноврсност гледишта илуструје чињеницу да се системска биологија односи на кластер периферно преклапајућих концепта уместо једног јасно омеђеног поља.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Бу З, Цаллаwаy ДЈ (2011). „Протеинс МОВЕ! Протеин дyнамицс анд лонг-ранге аллостерy ин целл сигналинг”. Адванцес ин Протеин Цхемистрy анд Струцтурал Биологy. Адванцес ин Протеин Цхемистрy анд Струцтурал Биологy. 83: 163—221. ИСБН 978-0-123-81262-9. ПМИД 21570668. дои:10.1016/Б978-0-12-381262-9.00005-7.
- ^ Сноеп, Јацкy L; Wестерхофф, Ханс V (2005). Албергхина, Лилиа; Wестерхофф, Ханс V, ур. „Сyстемс Биологy: Дефинитионс анд Перспецтивес”. Топицс ин Цуррент Генетицс. 13. Берлин: Спрингер-Верлаг: 13—30. ИСБН 978-3-540-22968-1. дои:10.1007/б106456.
|цхаптер=игнорисан (помоћ) - ^ „Сyстемс Биологy: тхе 21ст Центурy Сциенце”. Институте фор Сyстемс Биологy. Архивирано из оригинала 10. 6. 2011. г. Приступљено 15. 6. 2011.
- ^ Сауер, Уwе; Хеинеманн, Маттхиас; Замбони, Ницола (27. 4. 2007). „ГЕНЕТИЦС: Геттинг Цлосер то тхе Wхоле Пицтуре”. Сциенце. 316 (5824): 550—551. ПМИД 17463274. дои:10.1126/сциенце.1142502.
- ^ Нобле 2006, стр. 176
- ^ Кхолоденко, Борис Н; Сауро, Херберт M (2005). Албергхина, Лилиа; Wестерхофф, Ханс V, ур. „Сyстемс Биологy: Дефинитионс анд Перспецтивес”. Топицс ин Цуррент Генетицс. 13. Берлин: Спрингер-Верлаг: 357—451. ИСБН 978-3-540-22968-1. дои:10.1007/б136809.
|цхаптер=игнорисан (помоћ) - ^ . ПМИД 19623486. Недостаје или је празан параметар
|титле=(помоћ)
Литература[уреди | уреди извор]
- Нобле, Денис (2006). Тхе мусиц оф лифе: Биологy беyонд тхе геноме. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. стр. 176. ИСБН 978-0-19-929573-9.
- Асфар С. Азми, ур. (2012). „Сyстемс Биологy ин Цанцер Ресеарцх анд Друг Дисцоверy”: 423. ИСБН 978-94-007-4819-4.
- Китано, Хироаки (2001). Фоундатионс оф Сyстемс Биологy. МИТ Пресс. стр. 320. ИСБН 978-0-262-11266-6.
- Wернер, Ериц (29. 3. 2007). „Алл сyстемс го”. Натуре. 446 (7135): 493—494. Бибцоде:2007Натур.446..493W. дои:10.1038/446493а. провидес а цомпаративе ревиеw оф тхрее боокс:
- Алон, Ури (2006). Ан Интродуцтион то Сyстемс Биологy: Десигн Принциплес оф Биологицал Цирцуитс. Цхапман & Халл. стр. 301. ИСБН 978-1-58488-642-6.
- Канеко, Кунихико (2006). Лифе: Ан Интродуцтион то Цомплеx Сyстемс Биологy. Спрингер-Верлаг. стр. 371. ИСБН 978-3-540-32666-3.
- Палссон, Бернхард О (2006). Сyстемс Биологy: Пропертиес оф Рецонструцтед Нетwоркс. Цамбридге Университy Пресс. стр. 334. ИСБН 978-0-521-85903-5.
- Wернер Дубитзкy, Олаф Wолкенхауер, Хироки Yокота, Кwан-Хyун Цхо, ур. (2013). Енцyцлопедиа оф Сyстемс Биологy. Спрингер-Верлаг. стр. 2100. ИСБН 978-1-4419-9864-4.
