Славиша Павловић

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Славиша Стенли Павловић.
Славиша Павловић
Слависа павловиц.јпг
Датум рођења5. фебруар 1982.
Место рођењаЉубовија
 СФРЈ
Занимањеписац, песник, новинар, сценариста
Језик стварањасрпски
НаградеНаграда Војислав Деспотов
I награда за причу на фестивалу младих аутора у Новом Саду
Званични веб-сајт
www.слависапавловиц.цом

Славиша Павловић (Љубовија, 5. фебруар 1982) српски је писац, песник и новинар.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Бави се и новинарством. Био је главни и одговорни уредник месечника Рестарт. Неколико година је био колумниста листа Српски глас из Аустралије.[2] Писао је и за француску мрежу Волтер и руски онлајн магазин Југослово. Учесник је Међународне конференције младих новинара Европе и Азије Крим. Поглед из другог угла, одржане у Јалти и Севастопољу 2015. године. Живи у Београду.

Сценариста је десет епизода серије Феликс, настале по мотивима истоименог романа Владимира Кецмановића.[3]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Објавио је књиге Завет (2010),[4] Нема шансе да не успем (2012), Завет хероја (2014),[5] Аписов апостол (2016), збирку поезије Освит вечности (2014), као и историјско-документарну књигу Ратници Црне руке (2017).[6] Превођен је на руски језик.[7] Химерина крв:роман о Дучићу објавио је 2020. године за београдску Лагуну.

Сценарији[уреди | уреди извор]

  • Феликс, серија у продукцији Фирефлy из Београда.

Преводи[уреди | уреди извор]

  • Завет хероја, Академија 76, Јарослављ, 2014.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Биографија на сајту ИП Лагуна”. лагуна.рс. Приступљено 5. 1. 2018. 
  2. ^ „Колумне и текстови на сајту Српског гласа из Мелбурна”. српскиглас.цом. Приступљено 5. 1. 2018. 
  3. ^ „НА КУРИР ТЕЛЕВИЗИЈУ СТИЖЕ ХУМОРИСТИЧКА СЕРИЈА ФЕЛИКС! У главним улогама Тихомир Станић и Петар Божовић”. курир.рс (на језику: српски). Приступљено 2021-09-26. 
  4. ^ „Роман о невремену - критика у магазину Таблоид”. магазин-таблоид.цом. Приступљено 5. 1. 2018. 
  5. ^ „Завет хероја”. лагуна.рс. Приступљено 5. 1. 2018. 
  6. ^ „Бесмртна претходница: Ратници Црне руке”. ртс.рс. Приступљено 5. 1. 2018. 
  7. ^ „Велико интересовање за Завет хероја у Русији”. лагуна.рс. Приступљено 5. 1. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]