Славиша Павловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
За другу употребу, погледајте страницу Славиша Стенли Павловић.
Славиша Павловић
Датум рођења5. фебруар 1982.
Место рођењаЉубовија
 СФРЈ
Занимањеписац, песник, новинар
Језик стварањасрпски
НаградеНаграда Војислав Деспотов
I награда за причу на фестивалу младих аутора у Новом Саду
Званични веб-сајт
www.слависапавловиц.цом

Славиша Павловић (Љубовија, 5. фебруар 1982) српски је писац, песник и новинар.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Објавио је књиге Завет (2010),[2] Нема шансе да не успем (2012), Завет хероја (2014),[3] Аписов апостол (2016), збирку поезије Освит вечности (2014), као и историјско-документарну књигу Ратници Црне руке (2017).[4] Превођен је на руски језик.[5] Химерина крв:роман о Дучићу објавио је 2020. године за београдску Лагуну.

Бави се и новинарством. Био је главни и одговорни уредник месечника Рестарт. Неколико година је био колумниста листа Српски глас из Аустралије.[6] Писао је и за француску мрежу Волтер и руски онлајн магазин Југослово. Учесник је Међународне конференције младих новинара Европе и Азије Крим. Поглед из другог угла, одржане у Јалти и Севастопољу 2015. године. Живи у Београду.

Преводи[уреди | уреди извор]

  • Завет хероја, Академија 76, Јарослављ, 2014.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Завет , 2010 (Књижевна омладина Србије)
  • Нема шансе да не успем, (Смарт)
  • Освит вечности, (Смарт)
  • Завет хероја, (Лагуна)
  • Аписов апостол, (Лагуна)
  • Ратници Црне руке, (РТС)
  • Химерина крв:роман о Дучићу (Лагуна)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Биографија на сајту ИП Лагуна”. лагуна.рс. Приступљено 5. 1. 2018. 
  2. ^ „Роман о невремену - критика у магазину Таблоид”. магазин-таблоид.цом. Приступљено 5. 1. 2018. 
  3. ^ „Завет хероја”. лагуна.рс. Приступљено 5. 1. 2018. 
  4. ^ „Бесмртна претходница: Ратници Црне руке”. ртс.рс. Приступљено 5. 1. 2018. 
  5. ^ „Велико интересовање за Завет хероја у Русији”. лагуна.рс. Приступљено 5. 1. 2018. 
  6. ^ „Колумне и текстови на сајту Српског гласа из Мелбурна”. српскиглас.цом. Приступљено 5. 1. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]