Slobodna reč (1944-2012)

Слободна реч
	Насловна страна из 1956. године (IX година, број 1.)
Тип	Новине
Формат	Недељник
Издавач	Окружни одбор НОФ Врање; Срески одбор ССРН Врање; НП Врањске новине Врање; НП Слободна реч Врање; ЊП Слободна реч Врање; АД Слободна реч Врање; Инфо Лоцал Медиа Гроуп ДОО Нови Сад ; ;
Уредник	Петар Трајковић (1944.); Саша Стојиљковић (2012.);
Оснивање	2. децембар 1944.
Језик	Српски
Укидање	1950. (Прво); 12. децембар 2008. (Друго); 1. децембар 2012. (Треће)

Слободна реч био је недељник који је са прекидима излазио у Врању од 1944. до 2012. године.^[1]^[2]

Први број недељника објављен је 2. децембра 1944. године, три месеца након ослобођења Врања у Другом светском рату.

Лист је штампан у штампарији „Нова Југославија“ у Врању.

Недељник је бележио привредне, друштвене, културне, просветне, здравствене и комуналне проблеме у граду и околини, а такође је бележио судску хронику, спорт, али и објављивао дописе читалаца. Поред Врања, био је читан у Трговишту, Сурдулици, Владичином Хану, Бујановцу и Босилеграду.

Од свог оснивања, па до потпуног гашења 2012. изашло је око 2751 број недељника.

Златно доба[уреди | уреди извор]

Првобитно недељник је излазио све до 1950. године у издању Окружног одбора народно-ослободилачког фронта у Врању. Лист је излазио два пута месечно, суботом.

Лист је поново покренут августа 1955. године у издању Среског одбора Социјалистичког савеза радног народа Среза Врањског. Од тада лист је непрекидно излазио сваког петка све до 2008. године.

Од 31. децембра 1969. године лист је излазио под именом Врањске новине.

Тај период се сматра златним добом новинарства у Врању. Колико је недељник Слободна реч био везан за друштвено политичка дешавања тога времена говори чињеница да је после 17. седнице ЦК СКЈ октобра 1988. године, где је на нестатутарном гласању о поверењу члановима Председништва једино члану председништва Душану Чкребићу није изгласано поверење, уклоњен успешни директор и главни и одговорни уредник Миодраг Кузмановић. Кузмановић је поднео оставку због полемике са незадовољним интелектуалцима из Врања због пренесеног текста под називом „Нови стил, нови људи“, у коме се глорификују чланови ЦК СКЈ који су гласали против Душана Чкребића. То су најчешће били чланови из западних република Југославије, и они који су се противили политици која је вођена од стране руководства ЦК СК Србије на челу са Слободаном Милошевићем.^[3]

Недељник Слободна реч био је нераскидиво повезана са растућом привредом Врања. Тада индустријски гиганти на југословенском нивоу оглашавали су се у једином листу јужне Србије.

Промене[уреди | уреди извор]

На место директора и главног и одговорног уредника 1988. године изабран је Градимир Јовановић. Тада почиње период суноврата недељника до његовог коначног гашења. Сам лист постаје нераскидиво повезан са владајућом Социјалистичком партијом Србије, њеним функционерима, као и великим привредним субјектима попут ХК Симпо, где је по проценама, завршавала половина тиража листа.^[4]

Од 2. јула 1990. године лист поново излази под називом Слободна реч.

Дана 27. децембра 1991. године општина Врање оснива Новинско јавно предузеће „Слободна реч“, које наставља да издаје недељник. Градимир Јовановић остаје на месту директора и главног и одговорног уредника.^[3]

Велики удар за лист било је прво појављивање конкуренције. 8. децембра 1994. године почињу да излазе Врањске, недељни друштвено-политички лист у приватном власништву.

Период рада недељника Слободна реч са Јовановићем на месту директора и главног уредника, може се означити као време бесомучне пропаганде тада владајуће партије. Сам Јовановић писао је уредничку колумну који је потписивао иницијалима Г. Ј. Колумнама је је давао карактеристичне наслове који су осликавали уредничку политику коју је водио - „Свињарије господина Михаиловића“, „Дебил(т)анти“, „Запуши нос, иде ДОС“ и сл.^[3]

Издање недељника, штампано самог 5. октобра 2000. године, појавило се на киосцима у петак 6. октобра, на насловној страни имало је наслов „Левица избрисала ДОС“, алудирајући на победу коалиције СПС-ЈУЛ и председничког кандидата Слободна Милошевића.^[4]

Иако је на нивоу општине Врање власт остала у рукама Социјалистичке партије Србије, Градимир Јовановић смењен је са места директора и главног и одговорног уредника Слободне речи.

Пропаст[уреди | уреди извор]

У оквиру обавезне приватизације локалних медија 70% капитала овог листа у скромном износу од 2.037,49 ЕУР, на аукцијској приватизацији 16. фебруара 2007. године, купило седамнаест запослених у листу. Преосталих 30% акција подељено је запосленима, бившим запосленима и пензионерима који су радили у овом јавном новинсмом предузећу.^[5]

Други надметач у процесу аукцијске приватизације била је ХК „Симпо“, која је одустала од куповине на самом почетку аукције. Симпо се је појавио на аукцији као „гарант заштите интереса одређених друштвених група“.^[4] Синиша Митић, тадашњи директор сектора за информисање ХК „Симпо“ Врање, у високи функционер градског одбора Социјалистичке партије Србије потврдио је за медије да је ова компанија учествовала смо на аукцији само из страха да се можда нико не би јавио, и да је била спремна да у том случају преузмеме лист и омогућимо му да и даље ради.

У тренутку приватизације имовину листа чинило је: три застарела компјутера, један аутомобил марке Застава 101, телефонска централа, каса и једна уметничка слика.^[4]

После локалних и парламентарних избора 2008. године, интересовања спонзора за оглашавање у листу опада, па из економских разлога 12. децембра 2008. године новине престају да излазе.

Акционарско друштво „Слободна реч“ је отишло у стечај и избрисано је из регистра 22. марта 2012. године.^[6] Од 1944. до 2008. године изашло је око 2.660 бројева недељника.

Нова Слободна реч[уреди | уреди извор]

Од 24. септембра 2010. године излазио недељник под именом Нова Слободна реч.^[5] Лист је излазио сваког петка.

Издавач овог недељника првобитно је било предузеће Нова Слободна реч ДОО Нови Сад, које је касније променило име у Info Local Media Group ДОО Нови Сад. Предузеће је било у власништву новосадског бизнисмена Срђана Вучуревића.^[5]

Иза целог пројекта стајао је Синиша Митић, тадашњи директор сектора за информисање ХК „Симпо“ Врање, у високи функционер градског одбора Социјалистичке партије Србије. Наиме он је окупио неколицину новинара некадашње редакције недељника, која је покренула потпуно нови лист. Спонзорисан од стране Симпа, лист је важио за локални „страначки билтен". ^[5]

Последњи 91. број листа изашао је 13. јула 2012. године, непосредно после локалних и парламентарних избора. Читаоци су обавештени да седмочлана редакција листа одлази на колективни годишњи одмор и да је судбина листа неизвесна.^[5]

Из економских разлога лист је званично угашен 1. децембра 2012. године.^[5] Local Media Group DOO Novi Sad је у процесу ликвидације.^[5]

Уредници[уреди | уреди извор]

Непотпун списак уредника недељника Слободна реч, Врањске новине и Нова Слободна реч:

Петар Трајковић (1945-1946)
Добривоје Дикић (1946-1948)
Радивоје Стојковић (1946-1948)
Миљан Парушић (1948)
Радоје Кочић (1948-1955)
Војислав Станковић (1955)
Тихомир Стефановић (1955-1958)
Асен Лазаров (1958)
Станиша Тошић (1958-1962)
Бора Цветковић (1962-?)

(…)

Миодраг Кузмановић (?-1988)
Градимир Јовановић (1988-2000)

(…)

Саша Стојиљковић (2010-2012)

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Недељник је добитник Ордена заслуга за народ са сребрним зрацима. Слика ордена красила је насловну страну листа све до 1991. године.
Првобитно штампан у две боје (црна и црвена), недељник је више од 7 пута мењао логотип и заглавље. Последњи бројеви листа били су штампани са насловном страном у боји.
Највећи тираж забележило је ванредно издање листа из маја 1980. године непосредно после смрти председника Јосипа Броза Тита.
Издање недељника од петка 6. октобар 2000. године на насловној страни имало је наслов „Левица избрисала ДОС“, алудирајући на лажирану победу коалиције СПС-ЈУЛ и председничког кандидата Слободна Милошевића.