Тадалафил
 | |
 | |
| Клинички подаци | |
|---|---|
| Drugs.com | Монографија |
| Начин примене | Орално |
| Фармакокинетички подаци | |
| Полувреме елиминације | 17,5 х |
| Идентификатори | |
| CAS број | 171596-29-5  |
| ATC код | G04BE08 (WHO) |
| PubChem | CID 110635 |
| DrugBank | DB00820 |
| ChemSpider | 99301 |
| ChEMBL | CHEMBL779 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C22H19N3O4 |
| Моларна маса | 389,404 |
| |
| |
| Физички подаци | |
| Тачка топљења | 301—302 °C (574—576 °F) |
Тадалафил је органско једињење, које садржи 22 атома угљеника и има молекулску масу од 389,404 Da.[1][2][3]
Циалис (тадалафил) таблете опуштају мишиће који се налазе у зидовима крвних судова, и повећава проток крви у појединим деловима тела. Циалис се као терапија користи за лечење еректилне дисфункције (импотенције) и у случајевима бенигне хипертрофије, то јест, увећања простате.
Код физиолошке ерекције пениса помаже тако што из цорпус цавернусум ослобађа азот моноксид (НО), који затим активира ензим гванилат циклазу, који је кључни ензим у синтези цикличног гуанозин монофосфата (цГМП).
цГМП након тога у великој мери релаксира глатке мишиће цорпус цавернусум, и на тај начин повећава доток крви и интракавернозни притисак, сто у суштини игра најважнију улогу у ерекцији код мушкараца.
Споредни ефекти[уреди | уреди извор]
На медицинском тестирању споредних ефеката Тадалафила у којем је учествовало око 15 000 мушкараца, указано је на неколико нуспојава попут главобоље, стомачних проблема и проблема са пробавом, болови у мишићима, црвенило, и болове у леђима.
Особине[уреди | уреди извор]
| Особина | Вредност |
|---|---|
| Број акцептора водоника | 4 |
| Број донора водоника | 1 |
| Број ротационих веза | 1 |
| Партициони коефицијент[4] (ALogP) | 2,2 |
| Растворљивост[5] (logS, log(mol/L)) | -3,3 |
| Поларна површина[6] (PSA, Å2) | 74,9 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Naeije R, Huez S: Expert opinion on available options treating pulmonary arterial hypertension. Expert Opin Pharmacother. 2007 Oct. 8 (14): 2247—65 http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17927481. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). PMID 17927481 - ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709
. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература[уреди | уреди извор]
- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
