Тадалафил

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тадалафил
Тадалафил скелетал.свг
Тадалафил 3Д 1XОЗ.пнг
Клинички подаци
Drugs.com Монографија
Начин примене Орално
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације 17,5 х
Идентификатори
CAS број 171596-29-5 ДаY
ATC код G04BE08 (WHO)
PubChem CID 110635
DrugBank DB00820 ДаY
ChemSpider 99301 ДаY
ChEMBL CHEMBL779 ДаY
Хемијски подаци
Формула C22H19N3O4
Моларна маса 389,404
Физички подаци
Тачка топљења 301—302 °C (574—576 °F)

Тадалафил је органско једињење, које садржи 22 атома угљеника и има молекулску масу од 389,404 Da.[1][2][3]

Циалис (тадалафил) таблете опуштају мишиће који се налазе у зидовима крвних судова, и повећава проток крви у појединим деловима тела. Циалис се као терапија користи за лечење еректилне дисфункције (импотенције) и у случајевима бенигне хипертрофије, то јест, увећања простате.

Код физиолошке ерекције пениса помаже тако што из цорпус цавернусум ослобађа азот моноксид (НО), који затим активира ензим гванилат циклазу, који је кључни ензим у синтези циклицног гуанозин монофосфата (цГМП).

цГМП након тога у великој мери релаксира глатке мишиће цорпус цавернусум, и на тај начин повећава доток крви и интракавернозни притисак, сто у суштини игра најважнију улогу у ерекцији код мушкараца.

Споредни ефекти[уреди]

На медицинском тестирању споредних ефеката Тадалафила у којем је учествовало око 15 000 мушкараца, указано је на неколико нуспојава попут главобоље, стомачних проблема и проблема са пробавом, болови у мишићима, црвенило, и болове у леђима.

Особине[уреди]

Особина Вредност
Број акцептора водоника 4
Број донора водоника 1
Број ротационих веза 1
Партициони коефицијент[4] (ALogP) 2,2
Растворљивост[5] (logS, log(mol/L)) -3,3
Поларна површина[6] (PSA, Å2) 74,9

Референце[уреди]

  1. ^ Naeije R, Huez S: Expert opinion on available options treating pulmonary arterial hypertension. Expert Opin Pharmacother. 2007 Oct;8(14):2247-65. PMID 17927481
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Стар оф лифе.свгМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).