Пређи на садржај

Тамна мрежа

С Википедије, слободне енциклопедије

Dark veb (engl. dark web) садржај је светске мреже (веба) који постоји на даркнету, подинтернету и децентрализованој мрежи која користи интернет, али захтева специфичан софтвер, конфигурацију или одобрење за приступ.[1][2] Мрачна мрежа чини мали део дубоке мреже, дела мреже који није индексиран од стране претраживача веба. Понекад се термин “дубока мрежа” збуњујуће користи за мрачну мрежу.[3][4][5][6][7]

Подинтернет, који гради основу на којој се налази мрачна мрежа, садржи мале, Ф2Ф (енгл. фриенд-то-фриенд) мреже, које су подврста П2П мреже (енгл. пеер-то-пеер), као и велике, популарне мреже као што су Фреенет, И2П и Тор. Тим мрежама управљају јавне организације или појединци. Корисници мрачне мреже се према регуларној мрежи односе исто као и остали делови Интернета (енгл. Цлеарнет) захваљујући његовој нешифрованој природи.[8] Мрачна мрежа Тор се некад назива и "земља црног лука" (енгл. онионланд)[9] због најчешћег суфикса домена мреже .онион и технике анонимног саобраћаја рутирање црног лука (енгл. онион роутинг).

Терминологија[уреди | уреди извор]

Мрачна мрежа се често меша са дубоком мрежом, делом мреже који није могуће претражити обичним претраживачима. Ова забуна траје још од 2009.[10] Од тада, посебно у извештајима Пута свиле (енгл. Силк Роад) (црно тржиште на интернету), ова два термина су обично била поистовећивана,[11][12] упркос препорукама да се разликују.[5][13][14][15]

Садржина[уреди | уреди извор]

Истраживање спроведено на Универзитету у Портсмоуту (енгл. Университy оф Портсмоутх) од стране Гарета Овена (енгл. Гаретх Оwен), децембра 2014. године, показало је да је најчешће тражен садржај на Тор-у била дечја порнографија, затим берзе подинтернета, док су најпосећенији појединачни сајтови били посвећени ботнет операцијама.[16] Сајтови који се баве илегалним радњама (енгл. wхистлеблоwинг ситес) су подједнако заступљени,[17] као и форуми за политичке дискусије.[18] Неки од најпрофитабилнијих сајтова су повезани са Биткојином (енгл. Битцоин), преварантским услугама и сервисима за поручивање.[16] Да би се супротставио тренду контроверзног садржаја, уметнички колектив Сајбертви (енгл. Цyбертwее) организовао је продају колача на једном .онион сајту.[19]

Истраживање спроведено на Кинг'с Цоллеге у Лондону, фебруара 2016. године, даје следећу категоризацију садржаја мрачне мреже, истичући незаконите употребе .онион услуга:[20][21]

Ботнет[уреди | уреди извор]

Ботнет најчешће користи своје командне и контролне сервере засноване на принципу скривених сервиса без цензуре (енгл. Ценсорсхип ресистант хидден сервице), који праве велику количину лажних података.[16][22]

Биткојн сервиси[уреди | уреди извор]

Биткојин сервиси попут пребацивача су често доступни на Тор-у, а неки садрже и друге интегрисане претраживаче.[23][24] Истраживање које је подржала Канцеларија Уједињених нација за дрогу и криминал, спроведено од стране Џин-Лоуп Ричет (енгл. Јеан-Лоуп Рицхет), истраживача на ЕССЕЦ-у, истакло је нове трендове у употреби Биткојин пребацивача за прање новца. Заједнички приступ био је да се користи дигитални мењач валута који је биткојине пребацивао у валуте коришћене у играма (као што су златници у Свету Воркрафта (енгл. Wорлд оф Wарцрафт)) које ће касније бити пребачене у прави новац.[25][26]

Тржишта подинтернета[уреди | уреди извор]

Комерцијална тржишта подинтернета, која посредују трансакције за илегалне дроге и другу робу, привукла су значајну пажњу медија почевши од популарности Пута свиле (енгл. Силк Роад), а онда и касније одузимање истог од стране правних органа.[27] Друга тржишта продају експлоатисане софтвере[28] и оружје.[29]

Хакерске групе и сервиси[уреди | уреди извор]

Многи хакери овде продају своје услуге индивидуално или као део групе.[30] Неке од тих група су хацкфорум, Тројанфорге, Мазафака, дарк0де и ТхеРеалДеал тржиште подинтернета.[31] Неки су познати по томе што прате и уцењују очигледне педофиле.[32]

Преварантске услуге[уреди | уреди извор]

Постоје бројни форуми за преварантске услуге са кредитним картицама, фалсификовање и друге врсте превара.[33] Многи такви сајтови су и сами преваре.[34]

Масовна обмана и непроверени садржај[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Масовна обмана

Постоје извештаји о тржишту атентата и нарученим убиствима,[29][35] али се верује да су ово искључиво преваре.[36] Оснивач Пута свиле (енгл. Силк роад) ухапшен је од стране ХСИ (енгл. Хомеланд Сецуритy Инвестигатионс) због свог сајта и наводног наручивања убиства шесторо људи, међутим те оптужбе су касније одбачене.[37][38]

Постоји урбана легенда да се на мрачној мрежи може наћи и убиство уживо. Термин “Црвена соба” (енгл. "Ред Роом") смишљен је на основу јапанске анимације и урбане легенде истог имена. Међутим, докази упућују да су сви пријављени случајеви преваре.[39][40]

Језива инди игра “Сад Сатан” прегледана је 25. јуна 2015. године од стране јутјубера Обсцуре Хоррор Цорнер, који тврде да су је пронашли путем Мрачне мреже. Разне недоследности канала унеле су сумњу у извештај пријављеног догађаја.[41]

Пецање и преваре[уреди | уреди извор]

Пецање (енгл. Пхисхинг) преко клонираних сајтова и друге певаре су бројне,[42][43] и често се оглашавају преко тржишта подинтернета са лажним урл адресама.[44][45]

Слагалице[уреди | уреди извор]

Слагалице попут Цицада 3301 некада користе скривене сервисе како би анонимније обезбеђивали доказе, често повећавајући спекулације о идентитету њихових стваралаца.[46]

Незаконита и етички спорна порнографија[уреди | уреди извор]

Постоји редовно спровођење закона против сајтова који дистрибуирају дечју порнографију[47][48] – често угрожавајући сајтове слањем злонамерних софтвера корисницима.[49][50] Сајтови користе комплексне системе навођења, форуме и локалне регулативе.[51]

Преостали садржај укључује сексуално мучење и убијање животиња[52] и осветничку порнографију.[53]

Тероризам[уреди | уреди извор]

Постоје прави и лажни сајтови за које се верује да их користи Исламска држава, укључујући и један лажни сајт који је заплењен у операцији Онимус (енгл. Оператион Онyмоус).[54] Након напада у Паризу 13. новембра 2015. један од правих сајтова те врсте хакован је од стране хакерске групе Невидљива безбедност (енгл. Гхост Сецуритy), која је део Анонимуса (енгл. Анонимус), и замењен је рекламом за флукосетин.[55]

Коментар[уреди | уреди извор]

Иако је већи део мрачне мреже безопасан, неки тужиоци и владине организације сматрају да је она рај за криминалне активности.[56] Новинар Џејми Барлет (енгл. Јамие Бартлетт) је 2014. године у својој књизи “Подинтернет” (енгл. Тхе Дарк Нет) користио подинтернет и мрачну мрежу да опише низ подземних поткултура, укључујући расизам на друштвеним мрежама, друштва у којима доминира самоповређивање, тржиште наркотика подинтернета и трансхуманизам.[57]

Сајтови специјалистичких вести као што су ДеепДотWеб[58][59] и Алл Тхингс Вице[60] пружају извештавање и практичне информације о мрачним сајтовима и услугама. Тхе Хидден Wики и њена “огледала” (енгл. миррор сите) и форковање (енгл. форк) држе неке од највећих директоријума садржаја у било које време.

Популарни извори мрачне мреже .онион везе уклучују Пејстбин (енгл. Пастебин), Јутјуб (енгл. YоуТубе), Твитер (енгл. Тwиттер), Редит (енгл. Реддит) и друге интернет форуме.[61] Специјализоване компаније са Дарксум-ом и Рецордед Футуре-ом прате криминална дешавања на мрачној мрежи у сврху спровођења закона.[62]

Саопштено је да од 2015. Интерпол пружа наменску обуку за мрачну мрежу која укључује и техничке информације о Тор-у, рачунарску безбедност и симулирано тржиште подинтернета.[63]

У Великој Британији октобра 2013. године Национална агенција за криминал и ГЦХQ најавили су формирање 'Јоинт Оператионс Целл' која ће се фокусирати на компјутерски криминал.[64] Ова екипа је од новембра 2015. године задужена за борбу против експлоатације деце на мрачној мрежи, као и осталог интернет криминала.[65]

У популарној култури[уреди | уреди извор]

  • Мрачна мрежа је кључни елемент у роману Ли Чајлда (енгл. Лее Цхилд) Направи ме (2015).[66]
  • Лик Лукас Гудвин (енгл. Луцас Гоодwин) користи мрачну мрежу да нађе хакера у америчкој телевизијској серији Кућа од карата (енгл. “Хоусе оф Цардс”) (2013).[67]
  • Мрачна мрежа је главни елемент у немачком техно-трилеру Ко сам ја (енгл. Wхо Ам I) (2014).[68] Филм такође визуализује тајне собе за ћаскање подинтернета оронулим метроом када маскирани људи размењују поруке.[69][70]
  • Убица.цом (енгл. “Киллер.цом”) (2015) је роман који је написао Кенет Г. Ејд (енгл. Кеннетх Г. Еаде) о малтретирању на интернету, о банди која унајмљује убицу помоћу подинтернета за анонимно убиство.[71][72]
  • Место злочина: Сајбер (енгл. “ЦСИ: Цyбер”) (2015) прати рад Мери Аикен (енгл. Марy Аикен), која предводи ФБИ дивизију са задатком да раде на мрачној мрежи, истражује све од аукције беба ("Киднаппинг 2.0"), до онемогућавања мера заштита ролеркостера ("ЦМНД:\ЦРАСХ"), црно тржиште оружја ("Гхост ин тхе Мацхине"), смрт оних који користе апликацију за транспорт ("Киллер Ен Роуте"), и грешку у дизајну подлоге штампача ("Фире Цоде").
  • Томас Пинчонова (енгл. Тхомас Пyнцхон) “Крвава ивица” (енгл. “Блеединг Едге”) зарања дубоко у мрачну мрежу да размрси заверу везану за бомбардовање близнакиња.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Греенберг, Андy (19. 11. 2014). „Хацкер Леxицон: Wхат Ис тхе дарк wеб?”. Wиред. Приступљено 27. 8. 2015. 
  2. ^ Еган, Матт (12. 1. 2015). „Wхат ис тхе дарк wеб? Хоw то аццесс тхе дарк wеб - Хоw то турн оут тхе лигхтс анд аццесс тхе дарк wеб (анд wхy yоу мигхт wант то)”. Приступљено 18. 6. 2015. 
  3. ^ Соломон, Јане (6. 5. 2015). „Тхе Дееп Wеб вс. Тхе дарк wеб”. Приступљено 26. 5. 2015. 
  4. ^ Греенберг, Андy (19. 11. 2014). „Хацкер Леxицон: Wхат Ис тхе дарк wеб?”. Wиред. Приступљено 6. 6. 2015. „Цлеаринг Уп Цонфусион – Дееп Wеб вс. дарк wеб”. БригхтПланет. Архивирано из оригинала 16. 05. 2015. г. Приступљено 30. 05. 2016. 
  5. ^ а б НПР Стафф (25. 5. 2014). „Гоинг Дарк: Тхе Интернет Бехинд Тхе Интернет”. Приступљено 29. 5. 2015. 
  6. ^ Тхе дарк wеб Ревеалед. Популар Сциенце. . пагес 20-21
  7. ^ Греенберг, Андy (19. 11. 2014). „Хацкер Леxицон: Wхат Ис тхе дарк wеб?”. Wиред. Приступљено 6. 6. 2015. 
  8. ^ „Цлеарнет вс хидден сервицес – wхy yоу схоулд бе царефул”. ДеепДотWеб. Архивирано из оригинала 28. 06. 2015. г. Приступљено 4. 6. 2015. 
  9. ^ Цхацос, Брад (12. 8. 2013). „Меет Даркнет, тхе хидден, анонyмоус ундербеллy оф тхе сеарцхабле Wеб”. Приступљено 16. 8. 2015. 
  10. ^ Бецкетт, Андy (26. 11. 2009). „Тхе дарк сиде оф тхе интернет”. Приступљено 9. 8. 2015. 
  11. ^ Дееп Wеб (филм)
  12. ^ „НАСА ис индеxинг тхе 'Дееп Wеб' то схоw манкинд wхат Гоогле wон'т”. Фусион. Архивирано из оригинала 30. 06. 2015. г. Приступљено 30. 05. 2016. 
  13. ^ „Цлеаринг Уп Цонфусион – Дееп Wеб вс. Дарк Wеб”. БригхтПланет. Архивирано из оригинала 16. 05. 2015. г. Приступљено 30. 05. 2016. 
  14. ^ Соломон, Јане (6. 5. 2015). „Тхе Дееп Wеб вс. Тхе Дарк Wеб”. Приступљено 26. 5. 2015. 
  15. ^ Греенберг, Андy (19. 11. 2014). „Хацкер Леxицон: Wхат Ис тхе Дарк Wеб?”. Приступљено 6. 6. 2015. 
  16. ^ а б в Марк, Wард (30. 12. 2014). „Тор'с мост виситед хидден ситес хост цхилд абусе имагес”. ББЦ Неwс. Приступљено 28. 5. 2015. 
  17. ^ „Еверyтхинг Yоу Неед то Кноw он Тор & тхе Дееп Wеб”. wхоисхостингтхис. Архивирано из оригинала 02. 07. 2015. г. Приступљено 18. 6. 2015. 
  18. ^ Цоx, Јосепх (25. 2. 2015). „Wхат Фиреwалл? Цхина’с Фледглинг Дееп Wеб Цоммунитy”. Приступљено 19. 6. 2015. 
  19. ^ Паул, Кари (9. 12. 2015). „И Боугхт Адорабле Цоокиес он тхе Дееп Wеб”. Приступљено 10. 12. 2015. 
  20. ^ Мооре, Даниел. „Црyптополитик анд тхе Даркнет”. Сурвивал: Глобал Политицс анд Стратегy. Приступљено 20. 3. 2016. 
  21. ^ Цоx, Јосепх (1. 2. 2016). „Студy Цлаимс Дарк Wеб Ситес Аре Мост Цоммонлy Усед фор Цриме”. Приступљено 20. 3. 2016. 
  22. ^ Рееве, Том (30. 9. 2015). „Еxтортион он тхе цардс”. Приступљено 8. 12. 2015. 
  23. ^ Аллисон, Иан (11. 2. 2015). „Битцоин тумблер: Тхе бусинесс оф цоверинг трацкс ин тхе wорлд оф црyптоцурренцy лаундеринг”. Приступљено 8. 12. 2015. 
  24. ^ „Хелиx Упдатес: Интегратед Маркетс Цан Ноw Хелиx Yоур БТЦ”. 5. 8. 2015. Архивирано из оригинала 21. 02. 2016. г. Приступљено 8. 12. 2015. 
  25. ^ Рицхет, Јеан-Лоуп (јун 2013). „Лаундеринг Монеy Онлине: а ревиеw оф цyберцриминалс метходс”. арXив. Приступљено 20. 10. 2013. 
  26. ^ Рицхет, Јеан-Лоуп (2012). „Хоw то Бецоме а Блацк Хат Хацкер? Ан Еxплораторy Студy оф Барриерс то Ентрy Инто Цyберцриме.”. 17тх АИМ Сyмпосиум. 
  27. ^ Бурлеигх, Нина (19. 2. 2015). „Тхе Рисе анд Фалл оф Силк Роад, тхе дарк wеб'с Амазон”. Приступљено 25. 5. 2015. 
  28. ^ Греенберг, Андy (17. 4. 2015). „Неw Дарк-Wеб Маркет Ис Селлинг Зеро-Даy Еxплоитс то Хацкерс”. Wиред. Приступљено 24. 5. 2015. 
  29. ^ а б Холден, Алеx (10. 2. 2015). „Украине црисис: Цомбатантс сцоуринг дарк wеб фор адвице он бридге бомбинг анд анти-танк миссилес”. Приступљено 28. 5. 2015. 
  30. ^ Холден, Алеx (15. 1. 2015). „А неw бреед оф лоне wолф хацкерс аре роаминг тхе дееп wеб - анд тхеир преy ис геттинг биггер”. Приступљено 19. 6. 2015. 
  31. ^ „Хацкинг цоммунитиес ин тхе Дееп Wеб”. 15. 5. 2015. Архивирано из оригинала 28. 04. 2016. г. Приступљено 5. 9. 2015. 
  32. ^ Цоx, Јосепх (12. 11. 2015). „А дарк wеб Хацкер Ис Хунтинг Потентиал Педопхилес то Еxторт Тхем фор Монеy”. Приступљено 12. 11. 2015. 
  33. ^ Цоx, Јосепх (14. 1. 2016). „Дарк Wеб Вендор Сентенцед фор Деалинг Цоунтерфеит Цоупонс”. Приступљено 24. 1. 2016. 
  34. ^ ДеепДотWеб (28. 5. 2015). „Сецретс то Унмаскинг Битцоин Сцамс – 4 Еyе Опенинг Цасе Студиес”. Архивирано из оригинала 16. 11. 2015. г. Приступљено 12. 11. 2015. 
  35. ^ Греенберг, Андy (18. 11. 2013). „Меет Тхе 'Ассассинатион Маркет' Цреатор Wхо'с Цроwдфундинг Мурдер Wитх Битцоинс”. Форбес. Приступљено 29. 8. 2015. 
  36. ^ Ормсбy, Еилеен (3. 8. 2012). „Цонверсатион wитх а хитман (ор нот)”. Приступљено 29. 8. 2015. 
  37. ^ Ницоле Хонг, "Силк Роад Фоундер Росс Улбрицхт Сентенцед то Лифе ин Присон", Wалл Стреет Јоурнал, Маy 29, 2015.
  38. ^ Андy Греенберг, "Силк Роад Цреатор Росс Улбрицхт Сентенцед то Лифе ин Присон", Wиред, Маy 29, 2015.
  39. ^ Ормсбy, Еилеен (29. 8. 2015). „Wаитинг ин тхе Ред Роом”. Приступљено 29. 8. 2015. 
  40. ^ Хоwелл О'Неилл, Патрицк (28. 8. 2015). „Дарк Нет сите промисед то ливестреам тортуре анд еxецутион оф 7 ИСИС јихадистс”. Приступљено 29. 8. 2015. 
  41. ^ Бартон, Ханнах (25. 10. 2015). „Тхе споокy, тwистед сага оф тхе Дееп Wеб хоррор гаме ‘Сад Сатан’”. Архивирано из оригинала 23. 11. 2015. г. Приступљено 22. 11. 2015. 
  42. ^ Стоцклеy, Марк (1. 7. 2015). „Хундредс оф Дарк Wеб ситес цлонед анд "бообy траппед"”. Приступљено 8. 12. 2015. 
  43. ^ Фоx-Бреwстер, Тхомас (18. 11. 2014). „Манy Ситес Тхат Фелл Ин Епиц Онyмоус Тор Такедоwн 'Wере Сцамс Ор Легит'”. Форбес. Приступљено 19. 6. 2015. 
  44. ^ „Беwаре оф Пхисхинг Сцамс Он Цлеарнет Ситес! (даркнетмаркетс.орг)”. ДеепДотWеб. 3. 7. 2015. Архивирано из оригинала 22. 02. 2016. г. Приступљено 8. 12. 2015. 
  45. ^ „Wарнинг: Море Онион Цлонер Пхисхинг Сцамс”. 22. 4. 2015. Архивирано из оригинала 20. 12. 2015. г. Приступљено 8. 12. 2015. 
  46. ^ Белл, Цхрис (25. 11. 2013). „Тхе интернет мyстерy тхат хас тхе wорлд баффлед”. Приступљено 8. 12. 2015. 
  47. ^ Wиллацy, Марк (26. 8. 2015). „Сецрет 'дарк нет' оператион савес сцорес оф цхилдрен фром абусе; ринглеадер Сханнон МцЦооле бехинд барс афтер полице таке овер цхилд порн сите”. Приступљено 26. 8. 2015. 
  48. ^ Цондитт, Јессица (8. 1. 2016). „ФБИ хацкед тхе Дарк Wеб то буст 1,500 педопхилес”. Приступљено 8. 1. 2016. 
  49. ^ Цоx, Јосепх (5. 1. 2016). „Тхе ФБИ'с 'Унпрецедентед' Хацкинг Цампаигн Таргетед Овер а Тхоусанд Цомпутерс”. Приступљено 8. 1. 2016. 
  50. ^ Фаривар, Цyрус (16. 6. 2015). „Федс буст тхроугх хуге Тор-хидден цхилд порн сите усинг qуестионабле малwаре”. Приступљено 8. 8. 2015. 
  51. ^ Еванс, Роберт (16. 6. 2015). „5 Тхингс I Леарнед Инфилтратинг Дееп Wеб Цхилд Молестерс”. Приступљено 29. 8. 2015. 
  52. ^ Цоx, Јосепх (11. 11. 2014). „Ас тхе ФБИ Цлеанс тхе Дарк Нет, Ситес Фар Море Евил Тхан Силк Роад Ливе Он”. Приступљено 3. 8. 2015. 
  53. ^ Маркоwитз, Ериц (10. 7. 2014). „Тхе Дарк Нет: А Сафе Хавен фор Ревенге Порн?”. Архивирано из оригинала 26. 11. 2015. г. Приступљено 3. 8. 2015. 
  54. ^ Цуб, Ник (17. 11. 2014). „ФБИ сеизес факе Тор хостед Јихад фундинг wебсите ас парт оф Оператион Онyмоус, леавес уп реал сите.”. Приступљено 25. 11. 2015. 
  55. ^ Цутхбертсон, Антхонy (25. 11. 2015). „Хацкерс реплаце дарк wеб Исис пропаганда сите wитх адверт фор Прозац”. Приступљено 25. 11. 2015. 
  56. ^ Гроссман, Лев (11. 11. 2013). „Тхе Сецрет Wеб: Wхере Другс, Порн анд Мурдер Ливе Онлине”. ТИМЕ.цом. 
  57. ^ Иан, Буррелл (28. 8. 2014). „Тхе Дарк Нет:Инсиде тхе Дигитал Ундерwорлд бy Јамие Бартлетт, боок ревиеw”. Тхе Индепендент. Лондон. Приступљено 3. 6. 2015. 
  58. ^ Сwеаринген, Јаке (2. 10. 2014). „А Yеар Афтер Деатх оф Силк Роад, Даркнет Маркетс Аре Бооминг”. Приступљено 24. 5. 2015. 
  59. ^ Францесцхи-Биццхиераи, Лорензо (13. 5. 2015). „Хацкерс Триед То Холд а Даркнет Маркет Фор а Битцоин Рансом”. Приступљено 19. 5. 2015. 
  60. ^ Солон, Оливиа (3. 2. 2013). „Полице црацк доwн он Силк Роад фоллоwинг фирст друг деалер цонвицтион”. Приступљено 27. 5. 2015. 
  61. ^ Коеблер, Јасон (23. 2. 2015). „Тхе Цлосест Тхинг то а Мап оф тхе Дарк Нет: Пастебин”. Приступљено 14. 7. 2015. 
  62. ^ Симоните, Том (18. 3. 2016). „Тхе Сурприсинг Лигхт Сиде оф тхе Дарк Wеб”. Приступљено 20. 3. 2016. 
  63. ^ Рицард (2. 8. 2015). „Интерпол дарк wеб Траининг Цоурсе”. Архивирано из оригинала 8. 8. 2015. г. Приступљено 8. 8. 2015. 
  64. ^ Росе, Давид (13. 10. 2013). „Сецретс оф тхе УК'с неw ФБИ: Полице цхиеф ревеалс елите форце оф 5,000 'супер' агентс wилл wаге а хигх-тецх манхунт фор Бритаин'с мост wантед цриминалс”. Приступљено 9. 11. 2015. 
  65. ^ Боx, Јосепх (8. 11. 2015). „Тхе УК Wилл Полице тхе дарк wеб wитх а Неw Таск Форце”. Приступљено 9. 11. 2015. 
  66. ^ „Боок Ревиеw: Маке Ме бy Лее Цхилд”. 
  67. ^ Ауербацх, Давид (20. 2. 2014). „Нот Со Дееп”. Слате. Приступљено 16. 1. 2016. 
  68. ^ Пиларцзyк, Ханнах (септембар 2014). „Хацкер-Тхриллер мит Том Сцхиллинг: Wиллкоммен им Даркнет”. ДЕР СПИЕГЕЛ. Приступљено 27. 1. 2016. 
  69. ^ Јерзy, Нина (25. 9. 2014). „Wхо Ам I - Кеин Сyстем ист сицхер - Хацкер мит Миндерwертигкеитскомплеxен”. Н-ТВ. Приступљено 28. 1. 2016. 
  70. ^ „Wхо ам I – кеин Сyстем ист сицхер - Дидактисиерунгсворсцхлаг дес Гоетхе-Институтс Франкреицх” (ПДФ). Гоетхе-Институтс Франкреицх. Приступљено 28. 1. 2016. 
  71. ^ Виннy О'Харе. „Феатуред Аутхор Кеннетх Еаде”. Боок Реадер Магазине. Приступљено 2. 10. 2015. 
  72. ^ „Тхе Девил анд тхе Дарк Нет”. диссидентвоице.орг. Приступљено 2. 10. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tamna_mreža&oldid=27780277”