Tamna mreža

С Википедије, слободне енциклопедије

Dark veb (engl. dark web) sadržaj je svetske mreže (veba) koji postoji na darknetu, podinternetu i decentralizovanoj mreži koja koristi internet, ali zahteva specifičan softver, konfiguraciju ili odobrenje za pristup.[1][2] Mračna mreža čini mali deo duboke mreže, dela mreže koji nije indeksiran od strane pretraživača veba. Ponekad se termin “duboka mreža” zbunjujuće koristi za mračnu mrežu.[3][4][5][6][7]

Podinternet, koji gradi osnovu na kojoj se nalazi mračna mreža, sadrži male, F2F (engl. friend-to-friend) mreže, koje su podvrsta P2P mreže (engl. peer-to-peer), kao i velike, popularne mreže kao što su Freenet, I2P i Tor. Tim mrežama upravljaju javne organizacije ili pojedinci. Korisnici mračne mreže se prema regularnoj mreži odnose isto kao i ostali delovi Interneta (engl. Clearnet) zahvaljujući njegovoj nešifrovanoj prirodi.[8] Mračna mreža Tor se nekad naziva i "zemlja crnog luka" (engl. onionland) [9] zbog najčešćeg sufiksa domena mreže .onion i tehnike anonimnog saobraćaja rutiranje crnog luka (engl. onion routing).

Terminologija[уреди | уреди извор]

Mračna mreža se često meša sa dubokom mrežom, delom mreže koji nije moguće pretražiti običnim pretraživačima. Ova zabuna traje još od 2009.[10] Od tada, posebno u izveštajima Puta svile (engl. Silk Road) (crno tržište na internetu), ova dva termina su obično bila poistovećivana,[11][12] uprkos preporukama da se razlikuju.[5][13][14][15]

Sadržina[уреди | уреди извор]

Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Portsmoutu (engl. University of Portsmouth) od strane Gareta Ovena (engl. Gareth Owen), decembra 2014. godine, pokazalo je da je najčešće tražen sadržaj na Tor-u bila dečja pornografija, zatim berze podinterneta, dok su najposećeniji pojedinačni sajtovi bili posvećeni botnet operacijama.[16] Sajtovi koji se bave ilegalnim radnjama (engl. whistleblowing sites) su podjednako zastupljeni,[17] kao i forumi za političke diskusije.[18] Neki od najprofitabilnijih sajtova su povezani sa Bitkojinom (engl. Bitcoin), prevarantskim uslugama i servisima za poručivanje. [16] Da bi se suprotstavio trendu kontroverznog sadržaja, umetnički kolektiv Sajbertvi (engl. Cybertwee) organizovao je prodaju kolača na jednom .onion sajtu.[19]

Istraživanje sprovedeno na King's College u Londonu, februara 2016. godine, daje sledeću kategorizaciju sadržaja mračne mreže, ističući nezakonite upotrebe .onion usluga:[20][21]

Botnet[уреди | уреди извор]

Botnet najčešće koristi svoje komandne i kontrolne servere zasnovane na principu skrivenih servisa bez cenzure (engl. Censorship resistant hidden service), koji prave veliku količinu lažnih podataka.[16][22]

Bitkojn servisi[уреди | уреди извор]

Bitkojin servisi poput prebacivača su često dostupni na Tor-u, a neki sadrže i druge integrisane pretraživače.[23][24] Istraživanje koje je podržala Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal, sprovedeno od strane Džin-Loup Ričet (engl. Jean-Loup Richet), istraživača na ESSEC-u, istaklo je nove trendove u upotrebi Bitkojin prebacivača za pranje novca. Zajednički pristup bio je da se koristi digitalni menjač valuta koji je bitkojine prebacivao u valute korišćene u igrama (kao što su zlatnici u Svetu Vorkrafta (engl. World of Warcraft)) koje će kasnije biti prebačene u pravi novac.[25][26]

Tržišta podinterneta[уреди | уреди извор]

Komercijalna tržišta podinterneta, koja posreduju transakcije za ilegalne droge i drugu robu, privukla su značajnu pažnju medija počevši od popularnosti Puta svile (engl. Silk Road), a onda i kasnije oduzimanje istog od strane pravnih organa.[27] Druga tržišta prodaju eksploatisane softvere[28] i oružje.[29]

Hakerske grupe i servisi[уреди | уреди извор]

Mnogi hakeri ovde prodaju svoje usluge individualno ili kao deo grupe.[30] Neke od tih grupa su hackforum, Trojanforge, Mazafaka, dark0de i TheRealDeal tržište podinterneta.[31] Neki su poznati po tome što prate i ucenjuju očigledne pedofile.[32]

Prevarantske usluge[уреди | уреди извор]

Postoje brojni forumi za prevarantske usluge sa kreditnim karticama, falsifikovanje i druge vrste prevara.[33] Mnogi takvi sajtovi su i sami prevare.[34]

Masovna obmana i neprovereni sadržaj[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Масовна обмана

Postoje izveštaji o tržištu atentata i naručenim ubistvima,[29][35] ali se veruje da su ovo isključivo prevare.[36] Osnivač Puta svile (engl. Silk road) uhapšen je od strane HSI (engl. Homeland Security Investigations) zbog svog sajta i navodnog naručivanja ubistva šestoro ljudi, međutim te optužbe su kasnije odbačene.[37][38]

Postoji urbana legenda da se na mračnoj mreži može naći i ubistvo uživo. Termin “Crvena soba” (engl. "Red Room") smišljen je na osnovu japanske animacije i urbane legende istog imena. Međutim, dokazi upućuju da su svi prijavljeni slučajevi prevare.[39][40]

Jeziva indi igra “Sad Satan” pregledana je 25. juna 2015. godine od strane jutjubera Obscure Horror Corner, koji tvrde da su je pronašli putem Mračne mreže. Razne nedoslednosti kanala unele su sumnju u izveštaj prijavljenog događaja.[41]

Pecanje i prevare[уреди | уреди извор]

Pecanje (engl. Phishing) preko kloniranih sajtova i druge pevare su brojne,[42][43] i često se oglašavaju preko tržišta podinterneta sa lažnim url adresama.[44][45]

Slagalice[уреди | уреди извор]

Slagalice poput Cicada 3301 nekada koriste skrivene servise kako bi anonimnije obezbeđivali dokaze, često povećavajući spekulacije o identitetu njihovih stvaralaca.[46]

Nezakonita i etički sporna pornografija[уреди | уреди извор]

Postoji redovno sprovođenje zakona protiv sajtova koji distribuiraju dečju pornografiju[47][48] – često ugrožavajući sajtove slanjem zlonamernih softvera korisnicima.[49][50] Sajtovi koriste kompleksne sisteme navođenja, forume i lokalne regulative.[51]

Preostali sadržaj uključuje seksualno mučenje i ubijanje životinja[52] i osvetničku pornografiju.[53]

Terorizam[уреди | уреди извор]

Postoje pravi i lažni sajtovi za koje se veruje da ih koristi Islamska država, uključujući i jedan lažni sajt koji je zaplenjen u operaciji Onimus (engl. Operation Onymous).[54] Nakon napada u Parizu 13. novembra 2015. jedan od pravih sajtova te vrste hakovan je od strane hakerske grupe Nevidljiva bezbednost (engl. Ghost Security), koja je deo Anonimusa (engl. Anonimus), i zamenjen je reklamom za flukosetin.[55]

Komentar[уреди | уреди извор]

Iako je veći deo mračne mreže bezopasan, neki tužioci i vladine organizacije smatraju da je ona raj za kriminalne aktivnosti.[56] Novinar Džejmi Barlet (engl. Jamie Bartlett) je 2014. godine u svojoj knjizi “Podinternet” (engl. The Dark Net) koristio podinternet i mračnu mrežu da opiše niz podzemnih potkultura, uključujući rasizam na društvenim mrežama, društva u kojima dominira samopovređivanje, tržište narkotika podinterneta i transhumanizam.[57]

Sajtovi specijalističkih vesti kao što su DeepDotWeb[58][59] i All Things Vice[60] pružaju izveštavanje i praktične informacije o mračnim sajtovima i uslugama. The Hidden Wiki i njena “ogledala” (engl. mirror site) i forkovanje (engl. fork) drže neke od najvećih direktorijuma sadržaja u bilo koje vreme.

Popularni izvori mračne mreže .onion veze uklučuju Pejstbin (engl. Pastebin), Jutjub (engl. YouTube), Tviter (engl. Twitter), Redit (engl. Reddit) i druge internet forume.[61] Specijalizovane kompanije sa Darksum-om i Recorded Future-om prate kriminalna dešavanja na mračnoj mreži u svrhu sprovođenja zakona.[62]

Saopšteno je da od 2015. Interpol pruža namensku obuku za mračnu mrežu koja uključuje i tehničke informacije o Tor-u, računarsku bezbednost i simulirano tržište podinterneta.[63]

U Velikoj Britaniji oktobra 2013. godine Nacionalna agencija za kriminal i GCHQ najavili su formiranje 'Joint Operations Cell' koja će se fokusirati na kompjuterski kriminal.[64] Ova ekipa je od novembra 2015. godine zadužena za borbu protiv eksploatacije dece na mračnoj mreži, kao i ostalog internet kriminala.[65]

U popularnoj kulturi[уреди | уреди извор]

  • Mračna mreža je ključni element u romanu Li Čajlda (engl. Lee Child) Napravi me (2015).[66]
  • Lik Lukas Gudvin (engl. Lucas Goodwin) koristi mračnu mrežu da nađe hakera u američkoj televizijskoj seriji Kuća od karata (engl. “House of Cards”) (2013).[67]
  • Mračna mreža je glavni element u nemačkom tehno-trileru Ko sam ja (engl. Who Am I) (2014).[68] Film takođe vizualizuje tajne sobe za ćaskanje podinterneta oronulim metroom kada maskirani ljudi razmenjuju poruke.[69][70]
  • Ubica.com (engl. “Killer.com”) (2015) je roman koji je napisao Kenet G. Ejd (engl. Kenneth G. Eade) o maltretiranju na internetu, o bandi koja unajmljuje ubicu pomoću podinterneta za anonimno ubistvo.[71][72]
  • Mesto zločina: Sajber (engl. “CSI: Cyber”) (2015) prati rad Meri Aiken (engl. Mary Aiken), koja predvodi FBI diviziju sa zadatkom da rade na mračnoj mreži, istražuje sve od aukcije beba ("Kidnapping 2.0"), do onemogućavanja mera zaštita rolerkostera ("CMND:\CRASH"), crno tržište oružja ("Ghost in the Machine"), smrt onih koji koriste aplikaciju za transport ("Killer En Route"), i grešku u dizajnu podloge štampača ("Fire Code").
  • Tomas Pinčonova (engl. Thomas Pynchon) “Krvava ivica” (engl. “Bleeding Edge”) zaranja duboko u mračnu mrežu da razmrsi zaveru vezanu za bombardovanje bliznakinja.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Greenberg, Andy (19. 11. 2014). „Hacker Lexicon: What Is the dark web?”. Wired. Приступљено 27. 8. 2015. 
  2. ^ Egan, Matt (12. 1. 2015). „What is the dark web? How to access the dark web - How to turn out the lights and access the dark web (and why you might want to)”. Приступљено 18. 6. 2015. 
  3. ^ Solomon, Jane (6. 5. 2015). „The Deep Web vs. The dark web”. Приступљено 26. 5. 2015. 
  4. ^ Greenberg, Andy (19. 11. 2014). „Hacker Lexicon: What Is the dark web?”. Wired. Приступљено 6. 6. 2015. „Clearing Up Confusion – Deep Web vs. dark web”. BrightPlanet. Архивирано из оригинала 16. 05. 2015. г. Приступљено 30. 05. 2016. 
  5. ^ а б NPR Staff (25. 5. 2014). „Going Dark: The Internet Behind The Internet”. Приступљено 29. 5. 2015. 
  6. ^ The dark web Revealed. Popular Science. . pages 20-21
  7. ^ Greenberg, Andy (19. 11. 2014). „Hacker Lexicon: What Is the dark web?”. Wired. Приступљено 6. 6. 2015. 
  8. ^ „Clearnet vs hidden services – why you should be careful”. DeepDotWeb. Архивирано из оригинала 28. 06. 2015. г. Приступљено 4. 6. 2015. 
  9. ^ Chacos, Brad (12. 8. 2013). „Meet Darknet, the hidden, anonymous underbelly of the searchable Web”. Приступљено 16. 8. 2015. 
  10. ^ Beckett, Andy (26. 11. 2009). „The dark side of the internet”. Приступљено 9. 8. 2015. 
  11. ^ Deep Web (film)
  12. ^ „NASA is indexing the 'Deep Web' to show mankind what Google won't”. Fusion. Архивирано из оригинала 30. 06. 2015. г. Приступљено 30. 05. 2016. 
  13. ^ „Clearing Up Confusion – Deep Web vs. Dark Web”. BrightPlanet. Архивирано из оригинала 16. 05. 2015. г. Приступљено 30. 05. 2016. 
  14. ^ Solomon, Jane (6. 5. 2015). „The Deep Web vs. The Dark Web”. Приступљено 26. 5. 2015. 
  15. ^ Greenberg, Andy (19. 11. 2014). „Hacker Lexicon: What Is the Dark Web?”. Приступљено 6. 6. 2015. 
  16. ^ а б в Mark, Ward (30. 12. 2014). „Tor's most visited hidden sites host child abuse images”. BBC News. Приступљено 28. 5. 2015. 
  17. ^ „Everything You Need to Know on Tor & the Deep Web”. whoishostingthis. Архивирано из оригинала 02. 07. 2015. г. Приступљено 18. 6. 2015. 
  18. ^ Cox, Joseph (25. 2. 2015). „What Firewall? China’s Fledgling Deep Web Community”. Приступљено 19. 6. 2015. 
  19. ^ Paul, Kari (9. 12. 2015). „I Bought Adorable Cookies on the Deep Web”. Приступљено 10. 12. 2015. 
  20. ^ Moore, Daniel. „Cryptopolitik and the Darknet”. Survival: Global Politics and Strategy. Приступљено 20. 3. 2016. 
  21. ^ Cox, Joseph (1. 2. 2016). „Study Claims Dark Web Sites Are Most Commonly Used for Crime”. Приступљено 20. 3. 2016. 
  22. ^ Reeve, Tom (30. 9. 2015). „Extortion on the cards”. Приступљено 8. 12. 2015. 
  23. ^ Allison, Ian (11. 2. 2015). „Bitcoin tumbler: The business of covering tracks in the world of cryptocurrency laundering”. Приступљено 8. 12. 2015. 
  24. ^ „Helix Updates: Integrated Markets Can Now Helix Your BTC”. 5. 8. 2015. Архивирано из оригинала 21. 02. 2016. г. Приступљено 8. 12. 2015. 
  25. ^ Richet, Jean-Loup (jun 2013). „Laundering Money Online: a review of cybercriminals methods”. arXiv. Приступљено 20. 10. 2013. 
  26. ^ Richet, Jean-Loup (2012). „How to Become a Black Hat Hacker? An Exploratory Study of Barriers to Entry Into Cybercrime.”. 17th AIM Symposium. 
  27. ^ Burleigh, Nina (19. 2. 2015). „The Rise and Fall of Silk Road, the dark web's Amazon”. Приступљено 25. 5. 2015. 
  28. ^ Greenberg, Andy (17. 4. 2015). „New Dark-Web Market Is Selling Zero-Day Exploits to Hackers”. Wired. Приступљено 24. 5. 2015. 
  29. ^ а б Holden, Alex (10. 2. 2015). „Ukraine crisis: Combatants scouring dark web for advice on bridge bombing and anti-tank missiles”. Приступљено 28. 5. 2015. 
  30. ^ Holden, Alex (15. 1. 2015). „A new breed of lone wolf hackers are roaming the deep web - and their prey is getting bigger”. Приступљено 19. 6. 2015. 
  31. ^ „Hacking communities in the Deep Web”. 15. 5. 2015. Архивирано из оригинала 28. 04. 2016. г. Приступљено 5. 9. 2015. 
  32. ^ Cox, Joseph (12. 11. 2015). „A dark web Hacker Is Hunting Potential Pedophiles to Extort Them for Money”. Приступљено 12. 11. 2015. 
  33. ^ Cox, Joseph (14. 1. 2016). „Dark Web Vendor Sentenced for Dealing Counterfeit Coupons”. Приступљено 24. 1. 2016. 
  34. ^ DeepDotWeb (28. 5. 2015). „Secrets to Unmasking Bitcoin Scams – 4 Eye Opening Case Studies”. Архивирано из оригинала 16. 11. 2015. г. Приступљено 12. 11. 2015. 
  35. ^ Greenberg, Andy (18. 11. 2013). „Meet The 'Assassination Market' Creator Who's Crowdfunding Murder With Bitcoins”. Forbes. Приступљено 29. 8. 2015. 
  36. ^ Ormsby, Eileen (3. 8. 2012). „Conversation with a hitman (or not)”. Приступљено 29. 8. 2015. 
  37. ^ Nicole Hong, "Silk Road Founder Ross Ulbricht Sentenced to Life in Prison", Wall Street Journal, May 29, 2015.
  38. ^ Andy Greenberg, "Silk Road Creator Ross Ulbricht Sentenced to Life in Prison", Wired, May 29, 2015.
  39. ^ Ormsby, Eileen (29. 8. 2015). „Waiting in the Red Room”. Приступљено 29. 8. 2015. 
  40. ^ Howell O'Neill, Patrick (28. 8. 2015). „Dark Net site promised to livestream torture and execution of 7 ISIS jihadists”. Приступљено 29. 8. 2015. 
  41. ^ Barton, Hannah (25. 10. 2015). „The spooky, twisted saga of the Deep Web horror game ‘Sad Satan’”. Архивирано из оригинала 23. 11. 2015. г. Приступљено 22. 11. 2015. 
  42. ^ Stockley, Mark (1. 7. 2015). „Hundreds of Dark Web sites cloned and "booby trapped"”. Приступљено 8. 12. 2015. 
  43. ^ Fox-Brewster, Thomas (18. 11. 2014). „Many Sites That Fell In Epic Onymous Tor Takedown 'Were Scams Or Legit'”. Forbes. Приступљено 19. 6. 2015. 
  44. ^ „Beware of Phishing Scams On Clearnet Sites! (darknetmarkets.org)”. DeepDotWeb. 3. 7. 2015. Архивирано из оригинала 22. 02. 2016. г. Приступљено 8. 12. 2015. 
  45. ^ „Warning: More Onion Cloner Phishing Scams”. 22. 4. 2015. Архивирано из оригинала 20. 12. 2015. г. Приступљено 8. 12. 2015. 
  46. ^ Bell, Chris (25. 11. 2013). „The internet mystery that has the world baffled”. Приступљено 8. 12. 2015. 
  47. ^ Willacy, Mark (26. 8. 2015). „Secret 'dark net' operation saves scores of children from abuse; ringleader Shannon McCoole behind bars after police take over child porn site”. Приступљено 26. 8. 2015. 
  48. ^ Conditt, Jessica (8. 1. 2016). „FBI hacked the Dark Web to bust 1,500 pedophiles”. Приступљено 8. 1. 2016. 
  49. ^ Cox, Joseph (5. 1. 2016). „The FBI's 'Unprecedented' Hacking Campaign Targeted Over a Thousand Computers”. Приступљено 8. 1. 2016. 
  50. ^ Farivar, Cyrus (16. 6. 2015). „Feds bust through huge Tor-hidden child porn site using questionable malware”. Приступљено 8. 8. 2015. 
  51. ^ Evans, Robert (16. 6. 2015). „5 Things I Learned Infiltrating Deep Web Child Molesters”. Приступљено 29. 8. 2015. 
  52. ^ Cox, Joseph (11. 11. 2014). „As the FBI Cleans the Dark Net, Sites Far More Evil Than Silk Road Live On”. Приступљено 3. 8. 2015. 
  53. ^ Markowitz, Eric (10. 7. 2014). „The Dark Net: A Safe Haven for Revenge Porn?”. Архивирано из оригинала 26. 11. 2015. г. Приступљено 3. 8. 2015. 
  54. ^ Cub, Nik (17. 11. 2014). „FBI seizes fake Tor hosted Jihad funding website as part of Operation Onymous, leaves up real site.”. Приступљено 25. 11. 2015. 
  55. ^ Cuthbertson, Anthony (25. 11. 2015). „Hackers replace dark web Isis propaganda site with advert for Prozac”. Приступљено 25. 11. 2015. 
  56. ^ Grossman, Lev (11. 11. 2013). „The Secret Web: Where Drugs, Porn and Murder Live Online”. TIME.com. 
  57. ^ Ian, Burrell (28. 8. 2014). „The Dark Net:Inside the Digital Underworld by Jamie Bartlett, book review”. The Independent. London. Приступљено 3. 6. 2015. 
  58. ^ Swearingen, Jake (2. 10. 2014). „A Year After Death of Silk Road, Darknet Markets Are Booming”. Приступљено 24. 5. 2015. 
  59. ^ Franceschi-Bicchierai, Lorenzo (13. 5. 2015). „Hackers Tried To Hold a Darknet Market For a Bitcoin Ransom”. Приступљено 19. 5. 2015. 
  60. ^ Solon, Olivia (3. 2. 2013). „Police crack down on Silk Road following first drug dealer conviction”. Приступљено 27. 5. 2015. 
  61. ^ Koebler, Jason (23. 2. 2015). „The Closest Thing to a Map of the Dark Net: Pastebin”. Приступљено 14. 7. 2015. 
  62. ^ Simonite, Tom (18. 3. 2016). „The Surprising Light Side of the Dark Web”. Приступљено 20. 3. 2016. 
  63. ^ Ricard (2. 8. 2015). „Interpol dark web Training Course”. Архивирано из оригинала 8. 8. 2015. г. Приступљено 8. 8. 2015. 
  64. ^ Rose, David (13. 10. 2013). „Secrets of the UK's new FBI: Police chief reveals elite force of 5,000 'super' agents will wage a high-tech manhunt for Britain's most wanted criminals”. Приступљено 9. 11. 2015. 
  65. ^ Box, Joseph (8. 11. 2015). „The UK Will Police the dark web with a New Task Force”. Приступљено 9. 11. 2015. 
  66. ^ „Book Review: Make Me by Lee Child”. 
  67. ^ Auerbach, David (20. 2. 2014). „Not So Deep”. Slate. Приступљено 16. 1. 2016. 
  68. ^ Pilarczyk, Hannah (septembar 2014). „Hacker-Thriller mit Tom Schilling: Willkommen im Darknet”. DER SPIEGEL. Приступљено 27. 1. 2016. 
  69. ^ Jerzy, Nina (25. 9. 2014). „Who Am I - Kein System ist sicher - Hacker mit Minderwertigkeitskomplexen”. N-TV. Приступљено 28. 1. 2016. 
  70. ^ „Who am I – kein System ist sicher - Didaktisierungsvorschlag des Goethe-Instituts Frankreich” (PDF). Goethe-Instituts Frankreich. Приступљено 28. 1. 2016. 
  71. ^ Vinny O'Hare. „Featured Author Kenneth Eade”. Book Reader Magazine. Приступљено 2. 10. 2015. 
  72. ^ „The Devil and the Dark Net”. dissidentvoice.org. Приступљено 2. 10. 2015. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tamna_mreža&oldid=27451873”