Тијана Поповић Младјеновић

Тијана Поповић Младјеновић
Тијана Поповић Младјеновић
Датум рођења	(1962-08-19)19. август 1962.
Место рођења	Београд  СФРЈ

Др Тијана Поповић Младјеновић (Београд, 1962) је српски музиколог и професор на Катедри за музикологију Факултета музичке уметности Универзитета уметности у Београду.

Биографија

Рођена је 19. августа 1962. године у Београду. Дипломирала је (1987), магистрирала (1992) и докторирала (2007) на Одсеку за музикологију Факултета музичке уметности у Београду. Њен дипломски рад „Differentia specifica – из композиторске праксе шездесетих година 20. века у Београду”, потом магистарска теза „Музичко писмо и свест о музичком језику са посебним освртом на авангардну музику друге половине 20. века”, као и докторска дисертација „Процеси панстилистичког музичког мишљења” су публиковани.

Поред ангажмана на Катедри за музикологију Факултета музичке уметности у Београду, предаје и на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду (мастер и докторске студије Теорије уметности и медија), као и на Департману за музикологију и етномузикологију Академије уметности у Новом Саду (докторске студије Музикологије). Била је гостујући професор Катедре за музикологију Филозофског факултета Универзитета у Љубљани (Словенија), Музичке академије Универзитета у Сарајеву (ФбиХ) и Музичке академије Универзитета у Цетињу (Црна Гора).

Као стипендиста француске владе, специјализирала је 1991. године на Универзитету Париз IV – Сорбона (Sorbonne, Université de Paris IV, Doctorat du troisième cycle, 1990–1991), где се усавршавала у области савремене француске музике. Поводом истраживања у оквиру рада на докторској тези усавршавала се на студијским боравцима у Бостону (M.I.T., Boston University, Harvard University, 1998) и Оксфорду (Oxford University – New College, Magdalen College, Music Faculty, 2004).

Подручја њеног научног интересовања јесу европска музика fin de siècle-a, савремена музика, естетика и филозофија музике, проблематика музичког мишљења и интердисциплинарна музикологија и наука о уметности.

Дидактичке компетенције: историја европске музике – античко доба, средњи век, ренесанса, барок, класицизам; историја српске музике у романтизму; европска музика fin de siècle-a; фантазијски и баладни принцип у музици; музичка интерпретација и креативни приступ музичком тексту; феномен фантазије у уметности; проблематика музичког времена; интердисциплинарни приступ уметности; општа теорија савремене уметности; естетика, поетика и стилистика музике XX и XXI века.

Сарадник је музичких енциклопедија Die Musik in Geschichte und Gegenwart (друго издање, 1998–2000), The New Grove Dictionary of Music and Musicians (друго издање, 1999–2001), као и Grove Music Online (2014). Један је од уредника области Музика у српском издању Велике опште илустроване енциклопедије Larousse у пет томова (Le Grand Larousse Illustré, превод и допуна; Београд, Моно и Мањана, 2010–2011), као и сарадник Српске енциклопедије (Матица српска, САНУ, Завод за уџбенике, Београд, први том 2011, други том 2014).

Једна од важнијих библиографских јединица о Тијани Поповић Младјеновић налази се у: Who’s Who in Music and Musicians’ Directory, Volume One in the Classical and Light Classical Fields, 18th Edition, International Biographical Centre – Cambridge, England, 2002.

Чланство

Члан је програмског одбора више интернационалних конференција, као и рецензент међународних и домаћих научних часописа. Била је члан уредништва музиколошког часописа Музички талас, као и едиције Арс Мусица (1994–2010) издавачке куће Цлио (Београд).

Члан је различитих научних и уметничких удружења, друштава и одбора:

• Интернационалног музиколошког друштва (ИМС)
• Музиколошког друштва Србије (бивши је председник Управног одбора МДС)
• Управног одбора Удружења композитора Србије (УКС)
• Одбора одељења Матице српске за сценске уметности и музику

Научни пројекти

Учествује у реализацији више научних пројеката:

• International Project on Musical Signification (ИПМС; од 2008);
• TEMPUS projekt InMusWB (Introducing Interdisciplinarity in Music Studies in the Western Balkans in Line with the European Perspective; FMU, Београд, 2011–2014);
• Projekt Ljubljansko glasbeno življenje do 1918 – osebnosti in ustanove, Univerza v Ljubljana, Filozofska fakulteta, Odelek za muzikologijo, Slovenia (члан Међународног редакционог одбора овог пројекта од 2013);
• Пројект Jean Monnet Module, Erasmus +, Musical Identities and European Perspective: an Interdisciplinary Approach (ФМУ, Катедра за музикологију; 2014–2017);
• SUNBEAM пројект у оквиру Интердисциплинарних докторских студија Универзитета уметности у Београду (од 2015);

пет националних истраживачких пројеката (ФМУ, Катедра за музикологију, од 1993. до данас).

Библиографија (избор)

Аутор је пет књига, преко осамдесет студија (на српском, енглеском, француском и немачком језику) у колективним монографским издањима, међународним и домаћим часописима и зборницима радова са интернационалних конференција одржаних у земљи и иностранству, као и уредник 15 различитих музиколошких и музичких издања, од којих је неколико медјународних монографија.

Књиге

• Музичко писмо. Музичко писмо и свест о музичком језику са посебним освртом на авангардну музику друге половине XX века, (друго издање), Београд, ФМУ, 2015.
• Interdisciplinary Approach to Music: Listening, Performing, Composing, Belgrade, Faculty of Music, University of Arts (Tempus project InMusWB), 2014. (Co-authors: Бланка Богуновић and Ивана Перковић)
• Процеси панстилистичког музичког мишљења, Београд, Факултет музичке уметности & Сигнатуре, 2009.
• Клод Дебиси и његово доба, Београд, Музичка омладина Србије, 2008.
• E lucevan le stelle – одабрани одломци из италијанске и француске оперске традиције, Горњи МИлановац, Милпром, 1997.
• Музичко писмо, Београд, Цлио, 1996.

Уредништво

• Дифракције композиторског, музичко-теоријског, педагошког и друштвено-културног стварања Берислава Поповића, Тијана Поповић Младјеновић, Ивана Петковић Лозо и Ивана Миладиновић Прица (ур.), Београд, ФМУ & УКС, 2022.
• Матерња мелодија Момчила Настасијевића: интердисциплинарне рефлексије, Тијана Поповић Млађеновић, Ана Стефановић, Ивана Петковић Лозо и Игор Радета (ур.), Београд: ФМУ, 2021.
• Цонтеxтуалитy оф Мусицологy: wхат, хоw, wхy анд бецаусе, едитед бy Тијана Поповић Младјеновић, Ана Стефановић, Радош Митровић и Весна Микић, Белграде, Фацултy оф Мусиц, 2020.
• Транспоситионс: Мусиц/Имаге, едитед бy Ивана Перковић, Тијана Поповић Младјеновић, анд Ивана Петковић Лозо, Белграде, Фацултy оф Мусиц, 2016.
• Идентитиес: тхе wорлд оф мусиц ин релатион то итселф, едитед бy Тилман Сеебасс, Мирјана Веселиновић-Хофман, анд Тијана Поповић Младјеновић, Белграде, Фацултy оф Мусиц, 2012.
• Бетwеен Ноталгиа, Утопиа анд Реалитиес, едитед бy Весна Микић, Ивана Перковић, Тијана Поповић Младјеновић, анд Мирјана Веселиновић-Хофман, Белграде, Фацултy оф Мусиц, 2012.

Студије у часописима и монографијама

• ’Non nova, sed nove’ у поетици Петра Бергама, у: Марија Бергамо (ур.), Лик сјене – декодирања композиторске шифре Петра Бергама, Загреб, Цантус, Хрватско друштво складатеља & Башћински гласи, 2015, 59–76.
• From paper to screen: From the score to the theatrical body movements in Berio’s Sequenza VI, in: Мирјана Веселиновић-Хофман, Весна Микић, Тијана Поповић Младјеновић & Ивана Перковић (Едс.), Music Identities on Paper and Screen, Department of Musicology, Faculty of Music, University of Arts, Belgrade, 2014, 204–221. (Co-authors: Бланка Богуновић and Ivana Perković)
• Господари чекића, фауна и времена. Чекић без господара Пјера Булеза у контексту француског музичког писма времена, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 51, 2014, 83–98.
• Ariadne’s Thread of Hofmannsthal's and Strauss's Opera in the Opera, or the Labyrinth of the Crossroads of European Cultural History, in: Greece as an intercultural pole of musical thought and creativity, Aristotle University of Thessaloniki, Thessaloniki, 2013, 681–698.
• Living One’s Own Thought Experience with Music and Musicology – Interview with Mirjana Veselinović-Hofman, New Sound, 41, 2013, 5–25.
• Схватање педагогије композиције – отисци Бергамовог печата, Башћински гласи. Јужнохрватски (етно)музиколошки годишњак. (Ethno)musicological Yearbook of Southern Croatia, 2013, 11, 245-256.
• Structure, Sense, and Meaning of Debussy’s La Puerta del Vino: Interpreting the Self through Music, in: M. Reybrouck, A. Helbo & E. Tarasti (Eds.), Music, Semiotics, Intermediality, Louvain-la-Neuve & Leuven, Centro di studi italiani, Université catholique de Louvain & Section of Musicology, Katholieke Universiteit Leuven, 2013, 322–330.
• Reminiscences about Ballad, Chopin, and Transgression, in: T. Malecka and M. Pawlowska (Eds.), Music: Function and Value, Krakow, Akademia Muzyczna w Krakow and Musica Iagellonica, 2013, 448–459.
• The Consequences of Wagner’s music drama in Pelléas et Mélisande by Claude Debussy – Where, how, why and whereto?, in: P. de Castro, G. Cruz, D. Cranmer (Eds.), Consequences of Wagner, Lisbon, Universidade Nova de Lisboa, Centro de Estudos de Sociologia e Estética Musical – CESEM, 2012, 71–82.
• The Longing for Lost Time and Utopian Space of the Musically Fantastic, u: M. Veselinović-Hofman, V. Mikić, I. Perković & T. Popović Mladjenović (Eds.), Between Nostalgia, Utopia, and Realities, Belgrade, Faculty of Music, 2012, 29–47.
• Music has a Vision – Listening to Others and Oneself Through It, in: T. Seebass, M. Veselinović-Hofman & T. Popović Mladjenović (Eds.), Identities: The World of Music in Relation to Itself, Belgrade, Faculty of Music, University of Arts, 2012, 35–48.
• The Cultural Context and Modernist Identity of Belgrade’s Musical Environment of the Mid-1960s, in: Tilman Seebass, Mirjana Veselinović-Hofman & Tijana Popović Mladjenović (Eds.), Identities: The World of Music in Relation to Itself, Belgrade, Faculty of Music, University of Arts, 2012, 111–131.
• Nature versus Culture – Interviews with composers, New Sound, 2012, 40, II, 5–78. (Co-authors: Бланка Богуновић and Ivana Perković)
• Консеквенце Вагнерове музичке драме у француској књижевности и Пелеасу и Мелисанди Клода Дебисија – где, зашто, како и куда?, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 46, 2012, 81–100.
• The Possibility and Purpose of Disciplinary Intersections and Permeations, in: L. Stefanija and N. Schüler (Eds.), Approaches to Music Research: Between Practice and Epistemology, Frankfurt & New York, Peter Lang, 2011, 137–152.
• Рецепција стваралаштва Ст. Мокрањца у контексту савремене писане речи о музици, Мокрањац, 13, децембар 2011, 2–20.
• The Voices of Debussy’s Letters as Something More and Something Less than (Auto)Biography, in: T. Marković and V. Mikić (Eds.), (Auto)Biography as a Musicological Discourse, Belgrade, Faculty of Music, University of Arts, 2010, 227–235.
• What Das Lied von der Erde by Gustav Mahler tells me, u: M. Zatkalik (ur.), Muzička teorija i analiza, Beograd, Fakultet muzičke umetnosti & Signature, 2010, 35–59.
• In Search of the Meaning of Musical Time: Before and After the Music of Messiaen’s Quatour pour la Fin du Temps, in: L. Navickaite-Martinelli (Ed.), Acta Semiotica Fennica XXXVII – Before and After Music, Helsinki, Vilnius & Imatra, International Semiotics Institute & Umweb Publications, 2010, 575–584.
• Music Materials and Compositional Practices at the Intersection of Natural and Cultural Constraints, in: N. Dibben & R. Timmers (Eds.), Nature versus Culture, Sheffield, The University of Sheffield, ESCOM, ESE and IMS, 2010, 103–112. (Co-authors: Blanka Bogunović and Ivana Perković)
• Тheatrical Expressivity of Berio’s Sequenza for Viola: Levels of Communication, Journal of Interdisciplinary Music Studies, 2010, vol. 4, issue 2, 55–84. (Co-authors: Blanka Bogunović and Ivana Perković)
• Debussy’s Wartime Compositions, in: R. Stanevičiūtė & L. Navickaitė-Martinelli (Eds.), Poetics and Politics of Place in Music, Vilnius & Helsinki, Lithuanian Composers’ Union & Umweb Publications, 2009, 45–57.
• W. A. Mozart’s Phantasie in C minor, K. 475: The Pillars of Musical Structure and Emotional Response, Journal of Interdisciplinary Music Studies, 3, 1&2, Spring/Fall 2009, 95–117. (Co-authors: Blanka Bogunović and Ivana Perković)
• Време и свет који се разоткривају пред Квартетом за крај времена Оливијеа Месијана, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 40, 2009, 115–127.
• Хетероглоссиа анд Реинтерпретатион оф Мусиц Тхеорy анд Аналyсис ат тхе Енд оф тхе 20тх Центурy, ин: M. Живковић, А. Стефановић & M. Заткалик (Едс.), Музичка теорија и анализа, Београд, Факултет музичке уметности & Сигнатуре, 5, 2008, 119–129.
• Improvisation as a Call for Communication, New Sound, 32, II, 2008, 23–32.
• Пројекције времена у гудачким квартетима Дмитрија Шостаковича, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 37, 2007, 17–48.
• Прича о балади у музици, Нови Звук, 30, 2007, 15–33.
• A Fragment on the Emotion, “Mathesis“ and Time Dimension of the Purely Musical. Marginalia with Prelude to the Afternoon of a Faun by Claude Debussy, Musicological Annual, vol. XLIII/2, 2007, 305–332.
• The Potentials of Self-Representation in the Serbian Music of Romanticism. Stevan Stojanović Mokranjac (1856–1914) – In the Past and Now, Kakanien Revisited, 2007, 1–5,
• Музичка модерна у Србији друге половине XX века, у: Мирјана Веселиновић-Хофман (ур.), Историја српске музике. Београд: Завод за уџбенике, 2007, 215–245.
• Music and Musicology as the Medium of Psychomusicological Research, Music and Media, Belgrade, Faculty of Music & Signature, 2004, 31–39.
• Brücken der Zeit. Alfred Schnittke: Konzert für Bratsche und Orchester. Vorschlag zu einer neuen lesart der Musikgeschichte, Пројекат Растко – Библиотека српске културе на Интернету, 1999.
• Пелеас и Мелисанда Клода Дебисија – опера или антиопера, Музички талас, 1997, 4, 3–6, 54–73.
• Differentia specifica – Prolegomena (1); Genus proximum. Intentio (2); Differentia specifica. Музички језик (3), Музички талас, 1995, II, 4–6, 28–40; 1996, III, 1–3, 36–52; 1996, III, 4, 18–49.
• Вишеструкост и кохерентност. Разговор са Срђаном Хофманом, Нови Звук, 3, 1994, 11–18.
• Из композиторске праксе шездесетих година 20. века у Београду, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 14, 1994, 103–114.
• Текстови о музици Петра Бингулца као факт и као уметнички доживљај, Загреб, Звук, 1, 1989, 19–31.
• Музика у француској књижевности средњег века (X–XII век), Сарајево, Звук, 2, 1983, 89–99.

Интервјуи

• Мусицологy ас ан Унбоундед Мусицал анд Ливед Спаце-Тиме: А Цонверсатион wитх Др. Тијана Поповић Младјеновић, Неw Соунд - интернатионал јоурнал фор мусиц, но. 61, I/2023, 1-20.

Рецензије књига

• Jesper Hohagen, Book Review: Tijana Popović Mladjenović, Blanka Bogunović, & Ivana Perković, Interdisciplinary Approach to Music: Listening, Performing, Composing. Musicae Scientiae, December 2014, Vol. 18, No. 4, 497-499, SAGE publications.
• Mirjana Veselinović Hofman, Book Review: Fantasy and Musical Thinking. Tijana Popović Mladjenović: Processes of Pan-Stylistic Musical Thinking. New Sound, 2011, 37, 1, 95–99.
• Марија Ћирић, Облик мишљења. Процеси панстилистичког музичког мишљења, Тијана Поповић Младјеновић. НИН, 13. октобар 2011.
• Зорица Премате, У друштву синова бога сна. Разговор са музикологом Тијаном Поповић Младјеновић поводом њене књиге Процеси панстилистичког музичког мишљења. Политика, 18. септембар 2010.
• Vlastimir Peričić, Book Review: Musical Writing and the Awareness of Musical Language with Special Consideration of Avant-garde Music in the Second Half of the 20th Century. By Tijana Popović Mladjenović. Music & Letters, 1999, вол. 80, но. 3, 494–496, Oxford University Press.
• Владан Радовановић: Постојање музике у писму (Тијана Поповић Млађеновић, Музичко писмо, Београд, Цлио, 1996), Политика, 23. март 1996.
• Мелита Милин: Тијана Поповић Млађеновић, Музичко писмо, Београд, Цлио, 1996. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, 1996, 18–19.
• Марија Масникоса: Тијана Поповић Млађеновић, Музичко писмо, Београд, Цлио, 1996. ПроФемина, 1996, 7.
• Ана Котевска: Тијана Поповић Млађеновић, Музичко писмо, Београд, Цлио, 1996. Нови звук, 1996, 7.

Спољашње везе

• Пројекат Растко/Тијана Поповић-Млађеновић-Клавирска музика Роберта Толингера
• РТС/Како слушати музику